LAŽNA ELITA ŽELI NA VLAST PREKO RADNIKA

FOTO: pixabay.com
Na ovogodišnjoj proslavi Prvog maja srpski ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Zoran Đorđević, bio je jedan od retkih evropskih ministara koji je praznik proveo sa radnicima. Ovim gestom je Vlada Srbije, na dan kada radnici podsećaju na svoja prava i kada govore o svojim problemima, pokazala da poštuje rad i radnike. Ministar je imao šta da kaže sindikatima. U Srbiji se od 2012. godine sprovode korenite društvene i ekonomske reforme, stopa nezaposlenosti je najniža od zemalja regiona koje su van Evropske unije ali i od nekih zemalja Unije, kao što su Grčka ili Španija. Premijerka Brnabić je najavila da da će nezaposlenost u 2018. godini biti ispod deset odsto kao i da će za toliko biti povećana najniža cena rada. Srbija je u 2017. godini imala 2,1 milijardu evra stranih investicija, što je više od investicija u svim zemljama regiona zajedno. Zemlja je politički stabilna, a njena ekonomska politika predvidiva, što garantuje da će u Srbiju nastaviti da se investira. Niko u Vladi ne tvrdi da zaposleni u Srbiji dobro žive ali zemlja i njena ekonomija su počeli da se oporavljaju i to su sindikati prepoznali. Zato je predstavnik Vlade Srbije bio Prvog maja sa radnicima.
FOTO: Printscreen youtube.com

Ipak, ministar Đorđević je napadnut i vređan na prvomajskom sindikalnom skupu. Nisu to učinili radnici i njihovi sindikalni predstavnici koji su ga pozvali, već grupa anarhista i neradnika okupljenih u nekoliko marginalnih grupa zvučnih imena kao što su „Levi samit Srbije”, „SKOJ“, „Marks 21“, „Marksistička organizacija Crveni“, „Ne davimo Beograd“ i „Čuvari vatre“. Oni su došli na radnički skup da izazovu nerede i haos. Najglasniji među njima bio je izvesni učitelj iz Zemuna, poznat po tome da je na Terazijama na dan inauguracije predsednika Vučića provocirao i vređao građane koji su došli da pozdrave predsednika za koga su glasali. Sada je vređao ministra, predstavnike sindikata ali i novinare. Ista ta grupa profesionalnih opozicionih demonstranata koja je pravila nered za vreme prvomajske šetnje, razvozi se autobusima po Srbiji na svaki protest protiv lokalne vlasti bilo da je u pitanju Požega, Niš ili neki drugi grad. I skupi ih se po par stotina iz cele zemlje. Oni mogu da se voze autobusima po Srbiji sa skupa na skup, ali zato kada vladajuća stranka organizuje svoje pristalice da dođu na stranačke skupove tada su ti ljudi „sendvičari” i „botovi”. Naravno nije zaostala ni „tviter opozicija” i lažna srpska inteligencija, koja se na društvenim mrežama obrušila na vođe sindikata, Orbovića i Stoiljkovića, jer su se usudili da na sindikalni skup pozovu predstavnika vlasti!? Po istom principu po kome svakoga ko na bilo koji način sarađuje sa vladom proglašavaju izdajnikom njihovih ličnih interesa, bez obzira da li je to glumac, sportista, direktor neke kompanije ili predsednik sindikata. Svako ko nije spreman da se bori za njihove interese i lije krv, dok oni sede u svojim toplim domovima pored kompjutera, je na stubu srama. Tako je potpredsednik jedne novoosnovane stranke, inače drmaski pisac, u besu napisao na tviteru:

„U Parizu prosečna cena radnog sata, 15 evra. Ovde jedan. Juče su se pariski radnici nagutali suzavca, napili pendreka, 200 ih je uahpšeno. Tražili da se smanji jaz između bogatih i siromašnih. Naši su sekli zakonom zaštićenu šumu, nagutali se roštiljskog dima i mlakog piva”.

Nije on jedini koji je se žalio zašto nema radničke pobune u Srbiji. Žalili su se i drugi opozicioni političari, glumci koji su više u političkim kampanjama nego u pozorištu, novinari koji rade u medijima koje niko ne čita ali zato su im puna usta ugroženosti i naravno lažna srpska elita. Oni kojima su za sve krivi građani jer glasaju za Vučića, a ne za njih. Saša Janković koji preti lustracijom svojim političkim protivnicima, a sam je pre dvadesetak godina radio u ministarstvu koje je vodio predstavnik čuvenog JUL-a čiji ideolog mu danas vodi partiju iz senke. Ili Vuk Jeremić koji preti hapšenjima svojim političkim neistomišljenicima, a 5. oktobra mu je porodica osvajala Jugopetrol i oslobađala benzinske pumpe. I nije njima stalo do interesa radnika ili građana. Oni ih preziru jer su iznad njih. Nije njima stalo do cene rada, većih plata za zaposlene, suzbijanja rada na crno ili boljih uslova rada. Njima radnici trebaju da sruše vlast ne bi li se oni dočepali fotelja. To je razlog zbog koga vređaju srpske radnike. Za njih su oni dobri samo ako se tuku sa policijom i ako ima krvavih glava. Tada će lažna elita da piše saopštenja i da se solidariše sa njima.
To je suština Vučićevog uspeha. Građani Srbije osećaju da je jedino Vladi stalo da im bude bolje. Razumeju da bolji položaj i veće plate mogu da ostvare samo zajedno sa Vladom. Shvataju da se predsednik Republike i Vlada trude da ima više posla i investicija u Srbiji. Spremni su zato i da oproste neuspeh. Znaju da za njihova prava ne mogu da se bore neradnici, anarhisti i lažna inteligencija. Kao što im je jasno da im neradnici, anarhisti i lažna inteligencija koja spava do podne, a potom ratuje sa Vladom na društvenim mrežama ne nude nijedno rešenje. Zato ne treba da čudi zašto u Srbiji sindikati sarađuju sa Vladom. Ta činjenica treba da nas raduje.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *