Lažne cinkaroše preziru i njihove gazde!
Srpskim političkim gubitnicima više ni laži napolju ne pomažu:
Nauka još nije definitivno dokazala šta je starije: cinkarenje ili prostitucija? I jedno i drugo su slična zanimanja i u sebi imaju duboku genetsku anomaliju…Prosto, kao da je u pitanju neki mali „otpadak“ ljudskog roda!
Danas je cinakrenje postala karakterna osobina ljudi posebnog soja: onih koji svoje nedostatke i mane pokušavaju da nadomeste ogovaranjem drugih, onih koji su bolji i kvalitetniji. U širokoj lepezi formi ogovaranja, blaćenja i nipodoštavanja, u našoj zemlji, ubedljivo na prvom mestu su politička cinkarenja! Ali kome? I protiv koga?
Najsvežiji primer cinkarenja i to lažnog, opet je javno pokazao onaj mali „državni gmizavac“ Saša Janković. Kad nije uspeo da ubedi narod da glasa za njega, okrenuo se čovek svojim mecenama i njima potura „kukavičje jaje“ sa pričom koju ni mala deca ne bi progutala: politički analfabeta javno traži da se za, sada već čuveno, paljenje američke ambasade u Beogradu sasluša i Aleksandar Vučić!? Jasno aludirajući na njegovu ulogu u svemu tome… Ko veli, kad ne mogu da ga pobedim u Srbiji, hajde da ga opanjkam napolju, kod mojih…
Znači, već ga je ocinkario napolju i samo sada posredstvom „kurira“ tu priču plasira u Srbiji. Jer, kakva bi to bila laž napolju, ako je ne bi plasirao i u svojoj zemlji. Ako ni zbog čega drugoga, mora to da uradi zbog svojih gazda guzonja: da pokaže petlju koju inače nikada nije imao…
I tako, dok je većina Srbije na mitinzima javno i mirno demonstrirala, pokazujući da „ ima onu stvar među nogama“, pojedinci su na drugom kraju grada, iz straha držali za ruku „svoga diplomatu“, a bogami, neki su izgleda „ držali u rukama i onu stvar“?! Razlika je jasna i očigledna.Odavno je povučena linija između dobra i zla, između poštenih i nepoštenih, dobronamernih i zlobnih!!!
I nju razumeju, ako ne svi, onda bar velika većina građana Srbije. Ali, ne razumeju je samo one male, dosadne podguzne muve, kad izmile ispod oznojenih zadnjica svojih guzonja i po zadatku počnu da gamižu napolje…
Nema sumnje, Janković se pridružio plejadi srpskih političkih cinkaroša. Traje to dugo. Još od vremena Miloševića! Ako je to tada imalo i nekog smisla ( a cinakrenje nikada ne može imati smisla?!), kakvog je smisla tek imalo među 18 lidera DOS-a? Pitao je autor ovih redova jednog od viđenijih dosovaca, koji je i pored stalnih magli, dobro video stvari, zašto su propali, zašto nisu uspeli da izazovu makar poštovanje tog svog Zapada?
-Pa, zato što je svako od lidera DOS-a išao napolje, cinkario i ogovarao svoje kolege – mirno, ali sa mnogo sete mi je odgovorio.
I zaista, setite se samo šta je Amerikancima o kolegama pričao Momčilo Perišić, potpredsednik srpske vlade u vreme Đinđića? Sve je to sačuvano na trakama Tomićevih obaveštajaca. U to se lično uverio u kabinetu predsednika Koštunice i premijer Zoran Đinđić. Ni drugi nisu bili bolji. Velja ilić je bio u strahu da ga tajno prate i prisluškuju, pa je zbog toga javno na Predsedništvu DOS-a grubo prozvao Đinđića i ministra Mihajlovića…
Kako su ardili dosovci, tako sunastavili i njihovi najbliži politički naslednici:
U Americi i Engleskoj posebno je bio aktivan Vuk Jeremić ( isfrustrirani i nedorečeni političar bez ikakvog uporišta u narodu) u pljuvanju vlasti u Srbiji i Vučića lično. Napolju ne bira reči u cinkarenju i danas. I danas se služi neistinama kao i ranije. Aktivnosti je počeo „ sa Englezima“, potom nastavio „sa Amerima“. Pamte ga i po tome,kako je lunjao po Vašingtonu bez zanimanja, cilja i ikakvog uticaja u vreme pobede Džordža Buša mlađeg, pre više od 10 godina…
Jeremićev prvi mecena u Srbiji, Boris Tadić još ne veruje da ga je narod skinuo sa prestola i slogana „ Boris bog u Srbiji“! Zato svaku priliku napolju koristi za ogovaranja Vučića i režima u Srbiji. Jasno je koliko su njegova viđenja nerealna, da ne kažemo sasvim iracionalna?!
Sa Jankovićem, Jeremićem, Tadićem krug srpskih političkih gubitnika – ogovarača i lažnih cinkaroša se ne zatvara. Ima tu i drugih, koji možda i nisu vredni spomena. I ne spominjemo ih. A, uskoro neće ni njihovi. Zašto? Uskoro će na političko djubrište.
Za sve njih jedno je sigurno: ako ništa uskoro ne urade, na poboljšanju ličnog rejtinga – a neće, više im nikakva lažna cinkarenja neće pomoći. Niko ne voli gubitnike. Posebno ne oni koji te gubitke debelo plaćaju..
Komentar Embargo
