Lažne cinkaroše preziru i njihove gazde!

Srpskim  političkim  gubitnicima više ni laži napolju ne pomažu:

Nauka još nije  definitivno dokazala šta je starije: cinkarenje ili prostitucija? I jedno i drugo su slična zanimanja i u sebi imaju duboku genetsku anomaliju…Prosto, kao da je u pitanju neki mali „otpadak“ ljudskog roda!

Danas je cinakrenje postala karakterna osobina ljudi posebnog soja: onih koji svoje nedostatke i mane pokušavaju da nadomeste ogovaranjem drugih, onih koji su bolji i kvalitetniji. U širokoj lepezi formi ogovaranja, blaćenja i nipodoštavanja, u našoj zemlji, ubedljivo  na prvom mestu su politička cinkarenja! Ali kome? I protiv koga?

Najsvežiji primer cinkarenja i to lažnog,  opet je javno pokazao onaj mali „državni gmizavac“ Saša Janković. Kad nije uspeo da ubedi narod da glasa za njega, okrenuo se čovek svojim mecenama i njima potura „kukavičje jaje“  sa pričom koju ni mala deca ne bi progutala: politički  analfabeta javno traži da se za, sada već čuveno, paljenje  američke  ambasade u Beogradu sasluša i Aleksandar Vučić!?  Jasno aludirajući  na njegovu ulogu u svemu tome… Ko veli, kad ne mogu da ga pobedim u Srbiji, hajde da ga opanjkam napolju, kod mojih…

Znači, već ga je ocinkario napolju i samo sada posredstvom „kurira“ tu priču plasira u Srbiji. Jer, kakva bi to bila laž napolju, ako je ne bi plasirao i u svojoj zemlji. Ako ni zbog čega drugoga, mora to da uradi zbog svojih gazda guzonja: da pokaže petlju koju inače nikada nije imao…

I tako, dok je većina Srbije na mitinzima javno i mirno demonstrirala,  pokazujući da „ ima onu stvar među nogama“,  pojedinci su na drugom kraju grada, iz straha držali  za ruku „svoga diplomatu“, a bogami, neki su izgleda  „ držali u rukama i onu stvar“?!  Razlika je jasna i očigledna.Odavno je povučena linija između dobra i zla, između poštenih i nepoštenih, dobronamernih i zlobnih!!!

I nju razumeju, ako ne svi, onda bar velika većina građana Srbije. Ali, ne razumeju je samo one male, dosadne  podguzne muve, kad izmile ispod oznojenih  zadnjica svojih  guzonja i po zadatku počnu da gamižu napolje…

Nema sumnje, Janković se pridružio plejadi srpskih političkih cinkaroša. Traje to dugo. Još od vremena Miloševića! Ako je to tada imalo i nekog smisla ( a cinakrenje nikada ne može imati smisla?!),  kakvog je smisla tek  imalo među 18 lidera DOS-a? Pitao je autor ovih redova jednog od viđenijih dosovaca, koji je i pored stalnih magli, dobro video stvari, zašto su propali, zašto nisu uspeli da izazovu makar poštovanje tog svog Zapada?

-Pa, zato što je svako od lidera DOS-a išao napolje, cinkario i ogovarao svoje kolege – mirno, ali sa mnogo sete mi je odgovorio.

I zaista, setite se samo šta je Amerikancima o kolegama pričao Momčilo Perišić, potpredsednik srpske vlade u vreme Đinđića? Sve je to sačuvano na trakama Tomićevih obaveštajaca. U to se lično uverio u kabinetu predsednika Koštunice i premijer Zoran Đinđić. Ni drugi nisu bili bolji. Velja ilić je bio u strahu da ga  tajno prate i prisluškuju, pa je zbog toga javno na Predsedništvu DOS-a  grubo prozvao Đinđića i  ministra Mihajlovića…

Kako su ardili dosovci, tako sunastavili i njihovi najbliži politički naslednici:

U Americi i Engleskoj posebno je bio aktivan Vuk Jeremić ( isfrustrirani i nedorečeni političar bez ikakvog uporišta u narodu)  u pljuvanju vlasti u Srbiji i Vučića lično. Napolju ne bira reči u cinkarenju i danas. I danas se služi neistinama kao i ranije. Aktivnosti je počeo „  sa Englezima“, potom nastavio „sa Amerima“. Pamte ga i po tome,kako je lunjao po Vašingtonu bez zanimanja, cilja  i ikakvog uticaja u vreme pobede Džordža Buša mlađeg, pre više od 10 godina…

Jeremićev prvi mecena u Srbiji, Boris Tadić još ne veruje da ga je narod skinuo sa prestola i slogana  „ Boris bog u Srbiji“!  Zato svaku priliku napolju koristi za ogovaranja Vučića i režima u Srbiji. Jasno je koliko su njegova viđenja nerealna, da ne kažemo sasvim iracionalna?!

Sa Jankovićem, Jeremićem, Tadićem krug srpskih političkih gubitnika – ogovarača i lažnih cinkaroša se ne zatvara. Ima tu i drugih, koji možda i nisu vredni spomena. I ne spominjemo ih. A, uskoro neće ni njihovi. Zašto?  Uskoro će  na političko djubrište.

Za sve njih jedno je sigurno: ako ništa uskoro ne urade, na poboljšanju ličnog rejtinga – a neće, više im nikakva lažna cinkarenja neće pomoći. Niko ne voli gubitnike. Posebno ne oni koji te gubitke debelo plaćaju..

Komentar Embargo