Mangupska posla: Još jedan namešten tender dr Šapića

Prenosimo:
„Dosta je bilo“, za dosta je bilo lopovluka na Novom Beogradu:

Šta predsednik opštine Novi Beograd dr Aleksandar Šapić misli o zakonskim procedurama koje za cilj imaju zaštitu javnog interesa, kontrolu trošenja javnog novca i obezbeđivanje fer konkurencije na slobodnom tržištu bilo je jasno već kada su u javnost procureli uslovi koje je propisao za učesnike tendera potencijalnih izvođača za doček i reprizu dočeka Nove godine.

Mediji su opširno izveštavali o činjenici da je dr Šapić prvo odabrao izvođače, a potom na osnovu podataka iz njihove biografije propisao i uslove za učešće na tenderu. Predsednik opštine Novi Beograd čak to otvoreno i priznaje u izjavi „Nedeljniku“, kada kaže: „Svi izvođači su naš izbor. Zakon ne dozvoljava da navedemo konkretna imena, pa smo zato postupili ovako. Išli smo do najsitnijih detalja da bismo izbegli da se pojavi neko koga ni mi ni publika ne želimo.“ Dr Šapić je potom dodao i svoje skromno mišljenje da nije normalno u javnim nabavkama pevače i motokultivatore tretirati na isti način, pravdajući ovo očigledno kršenje Zakona o javnim nabavkama tobožnjom brigom za dobar provod Novobeograđana, usput grdeći nerazumnog zakonodavca. Nije, dakle, problem u njemu, već u nerazumnom zakonodavcu.
Kad već tako lako i bez trunke blama priznaje da mu izigravanje zakona nije strano, bilo bi krajnje zanimljivo da nam dr Šapić objasni i drugi, očigledno namešten tender iz istog perioda, čiji predmet se u svetu usluga može poistovetiti s „motokultivatorima“ u svetu proizvoda. Reč je o tenderu za organizacione poslove vezane za 4 novogodišnje manifestacije na opštini Novi Beograd tokom 31. decembra i 1. januara (podela dečjih paketića, doček i repriza dočeka Nove godine).
Da je ovaj tender takođe namešten – trunke sumnje nema. Činjenice su neumoljive i do njih se lako dolazi zahvaljujući transparentnosti koju je zakonodavac, o kome dr Šapić s tako mnogo podsmeha u svojim izjavama u „Nedeljniku“ govori, na silu boga nametnuo neodgovornim lokalnim mangupima koji sebe postavljaju iznad zakona čim se nađu na bilo kakvoj političkoj funkciji. Upravo zahvaljujući zakonodavcu svaki građanin može se uz nekoliko klikova mišem uveriti u svu bedu Šapićevih opravdanja i izgovora za kršenje zakona.
Priča o ovom drugom nameštenom tenderu počinje 3. avgusta 2016. godine, kada izvesna Marina Blagić registruje preduzetničku agenciju „MABLAG“, da bi je samo 6 meseci kasnije (27.1.2017.) ugasila. Čak i tokom tog kratkog perioda, ova agencija nije bila potpuno operativna, s obzirom da je imala dva prekida u obavljanju delatnosti (od 28.09. do 17.11.2016. godine; i od 13.1.2017. godine do svog gašenja).
Ova kratkovečna poslovna avantura nesuđene preduzetnice nameće pitanje: da li se Marina Blagić zaletela s nekom preambicioznom poslovnom idejom, pa u izuzetno kratkom roku shvatila da joj je u samostalnom poslovanju skuplja dara nego mera i navrat-nanos pobegla iz preduzetničkih voda koje su, činjenica je, preopterećene poreskim nametima i nerazumnim birokratskim zahtevima, ili je ovde reč o nečem drugom?
Reč je, nesumnjivo, o nečem drugom.
Kao što se to iz dokumentacije objavljene na portalu javnih nabavki jasno može utvrditi, za svojih nejakih 6 meseci postojanja, agencija „MABLAG“ prihodovala je zgodnih 4.940.000,00 dinara po osnovu ugovora sklopljenog sa lokalnom ustanovom kulture – Novobeogradskom kulturnom mrežom nakon što je, kao jedini ponuđač, taj posao dobila u postupku javne nabavke male vrednosti. Ono što ovaj prihod čini „zgodnim“ jeste činjenica da je on tek 60.000,00 dinara manji od gornje granice za javnu nabavku male vrednosti.
Ova javna nabavka raspisana je 6. decembra, a „MABLAG“ je ugovor o obavljanju posla s Novobeogradskom kulturnom mrežom sklopila 23. decembra. Mesec dana nakon sklapanja ovog ugovora agencija registrovana na adresi privatnog stana u ul. Paje Jovanovića na Zvezdari „MABLAG“ je ugašena. Drugim rečima, teško je oteti se utisku da su životni vek i operativnost ove agencije bili uslovljeni isključivo ovim poslom organizacije novogodišnje manifestacije za Novobeograđane.
U državi u kojoj postoji politička volja da se stane na put korupciji i sukobu interesa, ova količina informacija bila bi dovoljna svakom tužilaštvu da po službenoj dužnosti pokrene istragu i pribavi još ono malo informacija koje nedostaju da se ovaj mozaik potpuno sklopi, tj. da otkrije vezu između vlasnice ove agencije i predsednika opštine Novi Beograd, te da se faktički razotkrije prelivanje javnog novca u privatne džepove mimo duha u kome su propisane procedure za zaštitu konkurentnosti i slobodnog tržišta.
U državi u kojoj takva politička volja ne postoji, pak, građani su osuđeni da iznova slušaju nesuvisla pravdanja mnogih korumpiranih političkih funkcionera o fiktivnoj ispoštovanosti zakonskih procedura, a bogami i o nerazumnosti zakonodavca.
Dr Šapić, naravno, nije usamljen slučaj. Preveliki broj partijskih funkcionera koji su zauzeli najodgovornija mesta u ovoj državi ponaša se identično: zakone shvataju tek kao prepone koje u trci za ličnim bogaćenjem treba nekako preskočiti. Zahvaljujući činjenici da se na čelnim pozicijama institucija koje imaju zadatak da ih u tome spreče ne nalaze najsposobniji, već najpodobniji – ovi marifetluci ostaju nekažnjeni, a lokalni mangupi zaštićeni.
Rešenje za ovu pošast postoji i vrlo je jednostavno. Čim promenimo ovaj ključni kriterijum, tj. ukinemo partokratiju i podobnost zamenimo sposobnošću – doći će i kraj eri lokalnih mangupa koji su umislili da su iznad zakona. Još samo da upravljanje državom preuzmu oni koji obiluju političkom voljom da to i učine i – rešen problem.

BrankaStamenković
narodna poslanica članica pokreta „Dosta je bilo“, Novi Beograd

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *