Maradona i mi

Postoje istaknuti sportisti koji još za života zasluže status legende. Jedan od njih je nedavno preminuli proslavljeni argentinski fudbaler Dijego Armando Maradona.
Prvi put sam kao dečak čuo za Maradonu najboljeg igrača sveta u vreme mog detinjstva. Divio sam se njegovim igrama u Barseloni, Napoliju i reprezentaciji Argentine. Navijao sam za Argentinu u finalu Svetskog prvenstva u Meksiku protiv Nemačke 1986.godine. Bio sam jako tužan što se naša reprezentacija nije plasirala na to svetsko prvenstvo iako smo imali sjajne fudbalere. Ali pravilo dobrog dela moga društva bilo je kada ne igraju naši da bodrimo Argentinu i Maradonu.
Tako je bilo i kada smo na Svetskom prvenstvu u Italiji nesrećno ispali 1990 od iste Argentine predvođene Maradonom. I tada smo imali sjajnu reprezentaciju predvođenu Stojkovićem, Savićevićem, Sušićem, Prosinečkim, Pančevom. Ponovo sam u finalu navijao za Argentinu i Maradonu protiv Nemačke.
Pratio sam njegovu karijeru do samog završetka. Ali ono što me najviše oduševilo kod Maradone pored fudbalskih majstorija je i njegov prijateljski odnos prema srpskom narodu i njegova kritika velikih sila kada su god ugrožavali male narode po broju a velike po srcu i ljubavi prema svojoj otadžbini.
U potpunosti se slažem sa rečima kojim se predsednik Srbije Aleksandar Vučić oprostio od Dijega Armanda Maradone.
„Poslednji pozdrav najvećem svih vremena“ – napisao je Vučić na Tviteru uz video sa utakmice između Crvene zvezde i Barselone odigrane 1982. godine kada je Maradona bio akter jedne od najvećih fudbalskih majstorija svih vremena kada mu je aplaudiralo preko 80.000 Zvezdinih navijača.
Maradona je dolazio u Srbiju nekoliko puta. Često je govorio o našem sjajnom gostoprimstvu a posebno je izdvojio ona koja su vezana za dolazak sa Barselonom u Beograd 1982. kada je igrao protiv Crvene zvezde, i 2005, kada je posetio njegovog velikog prijatelja proslavljenog Emira Kusturicu.
Govorio je da smo jako gostoljubiv narod i da ceni naš fudbal i da je Argentina na sreću posle penala prošla našu reprezentaciju 1990. godine.
Oduševljen je bio filmom kojeg je o njemu napravio Kusturica. Cenio je to što je Kusturica napravio film iz srca.
Od naših sportista posebno je cenio jednog od najboljih sportista i tenisera sveta svih vremena našeg Novaka Đokovića. Za njega je govorio:
„Bože, kako igra taj Novak! Budite ponosni što imate takvog čoveka i sportistu. On je skroman, prirodan, sjajan čovek, bila mi je velika čast što sam ga upoznao“.
Tako je to kada najveći govori o najvećem.
Za sportiste je govorio da je pored fizičke spreme važna i inteligencija sportiste kao i zdravstvena zaštita.
Mnogi su Maradoni zamerali način dela njegovog života kada je bio zarobljenih strašnih poroka. Priznao ih je, lečio se od njih i javno govorio o tome kakvo su mu zlo naneli ti poroci. Držao je brojne govore sa porukom mladima koliko su ti poroci kojima je bio sklon u delu karijere, prevashodno droga, štetni za zdravlje i društvo.
Uvek je bio nasmejan i raspoložen kada je dolazio u našu zemlju ili kada se sretao sa srpskim sportistima i drugim poznatim Srbima po svetu. Voleo je i poštovao naš narod.
Kod nas u Srbiji i među našima u svetu uvek je Maradona bio dobro dočekan i ispoštovan. To je i zasluživao.
Neka je večna slava legendi.

Uglješa Mrdić
1. decembar 2020. godine