Mihajlovićeva “krije” satelitski snimak divlje gradnje u Srbiji!?

FOTO: www.mc.rs

Ministarka “sabotirala” sopstveni Zakon o ozakonjenju objekata

Potpuni fijasko doživeo je ’’Gromopucatelno’’ najavavljivani tokom 2015. kao instrument definitivnog okončanja bespravne gradnje, (donet je krajem novembra, tačnije 27.11.) ’’Mihajlovićkin’’ Zakon o ozakonjenju objekata. Njegova primena dovela je do potpunog ’’podivljavanja’’ ’’divlje’’ gradnje!?

Kako je postignut razultat tako suprotan najvaljenom?

Na stranu što jedan zakon nije u stanju da reši pitanje bespravne gradnje u Srbiji. To je složeno pitanje koje ima svoje sociološke, pravne, urbanističko-građevinske i ekonomske aspekte, koje u sinergiji sa čovekovom imantntnom potrebom za građenjem, staroj koliko i njegova istorija (Lepenski vir),  stvara jedan sui generis problem – proces, čije rešavanje zahteva institutski miltidisciplinaran pristup. Što se pre ovo shvati pre će se nešto moći učiniti.

No, ovde se ne radi samo o neshvatanju širine i dubine problema.

Ministarka je sprečila primenu Zakona koji je donela, na način koji ima sve odlike klasične sabotaže, namernog onemogućavanja njegove primene.

Za šta se mora na prvom mestu politički odgovarati.

II

Primena Zakona nije dobro organizaciono – tehnički pripremljena. No to sada nije najbitnije, mada je daleko od toga da nije bitno. Ostaje po strani i ustupa mesto suštinskoj stvari.

Zakon je nosio u sebi dobru ideju. Da shodno svom čl. 6. st. 4.[1] u vezi čl. 7. st. 10[2], od satelitskog snimka Republike Srbije iz 2015., koji bi svima bio dostupan na sajtu ‘’Mihajlovićkinog’’ ministarstva, napravi ‘’krunskog svedoka’’ od čijeg će ‘’iskaza’’ zavisiti da il će neki objekat ići ili ne na ozakonjenje – legalizaciju. Time bi se sprečila arbitrarnost (samovolja) u njegovoj primeni, a mnoga iskušenja između ostalog i korupciona, svela na minimum. Ideja dobra jer je na objektivan način postavljala tzv. ‘’dan D’’, posle koga više ne bi bilo isplativo bespravno graditi, jer je bi ozakonjenje bilo onemogućeno.

Ovo je prvi od dva ključna postulata, dve noge Zakona. Drugi postulat je sadržan u njegovom čl. 3[3]., čija primena je ostavljena stručnom licu, građevinskom inspektoru (dip.arhitekta ili dipl.inž.građevinarstva), koje uviđajem na licu mesta utvđuje stepen završenosti objekta kao drugog kriterijuma za odluku hoće li ili ne na ozakonjenje. U pitanju je građevinski standard, različit zavisno od objekta, što i sam Zakon priznaje.

Pravilna primena Zakona zavisila je od sinergije ova dva postulata, koja su se imala primeniti sukcesivno (jedan  po jedan). Prvo postojanje objekta na Snimku, pa potom procena završenosti. Na kraju, ako su oba odgovora pozitivna, objektu se daje šansa da se ozakoni, tako što ga donoseći rešenje o rušenju inspektor upućuje na ozakonjenje u nadležni organ.

Ali, ministarstvo gđe Mihajlovićeva nije objavilo Snimak!? To nije propust, to je sabotaža Zakona, jer je pušten u dejstvo bez jednog od svoja dva ključna postulate.

III

Nema Snimka. ‘’Satelitskog snimka Republike Srbije iz 2015.’’, koji snimak ‘’mora biti dostupan za uvid građanima u elektronskom obliku na internet stranici ministarstva za poslove građevinarstva’’.

Nije se pojavio ni do današnjeg dana. Nema ‘’krunske isprave’’ postupka ozakonjenja.

Načinom na koji je zakonski definisan, Snimak je dobio snagu javne isprave. Najačeg dokaznog sredstva (dokaza) u pravu. Činjenica uneta u javnu ispravu smatra se dokazanom, sve dok se drugačije ne dokaže (u sudskom ili upravnom postupku). Takve su matične knjige, birački spiskovi, katastarska evidencije, itd.

Tako je Zakon, kao lek bez lekovite supstance u sebi, postao obična ‘’šećerna vodica’’.

Kadrovski uglavnom solidne (jake su fakultete završili) građevinske inspekcije po opštinama i gradovima, su naterane na primenu ovako ‘’sakatog’’ Zakona. S’ druge strane, kao po komandi, neposredno pre njegovog donošenja, a pogotovo posle, otpočela je gotovo mahnita gradnja. Čini se da ko je god šta planirao da gradi, samo je čekao donošenje zakona koji ga je trebalo da spreči da bespravno gradi. Nastaje paradoksalna situacija. Kompetentne, ali po pravilu malobrojne, inspekcije su naprosto bile zatrpane poslom. Dok jedne popišu, drugi izgrade. I kada dođu na uviđaj, one ne mogu da dokažu kada je zidan objekat. Utvrde završenost, često i znaju da nije zidan 2015., ali to nije moguće dokazati, usled nedostatka Snimka.

Inspekcije u nevolji preuzimaju ulogu Snimka. Dokazivale su vreme izgrađenosti objekta drugim dokaznim sredstvima. Sa različitom strogošću. Često, a to je može biti i opravdano tamo gde  nije u pitanju zauzeće zemljišta u javnoj svojini, gde je investitor kupio  po tržišnim uslovima parcelu radi investicinog ili zidanja sopstvenog objekta, ‘’gledajući kroz prste’’ nekim graditeljima, malo ‘’produžavajući trajanje godine 2015’’, davali su legalizacionu šansu i objektima koji su zidani i posle 2015. Jer, upućivanje na legalizaciju – ozakonjenje, nije i odluka o tome. To  je samo davanje šanse ozakonjenju.

Ali, bilo je i onih poput npr. Šapićeve mreže moći u novobeogradskoj opštini (a ko zna koliko ih ima po Srbiji) koji su ovu prazninu, izazvanu krivicom ministarstva, iskoristili da to ‘’rastezanje’’ 2015. i davanje lgalizacione šanse, dobrano naplate. Jednostavno, svi koji su unošenje u zapisnik ‘’sponzorisali’’, izgrađeni su u 2015.

Umesto da gleda kako da popravi stvar, ministarstvo i ministarka lično ‘’dolivaju ulje na vatru’’, najavljujući rušenje objekata koji nisu na nekakvom ‘’fake’’ (lažnjak)  snimku[4]. Negde u julu mesecu, pojavljuje se volšebno taj ‘’fake’’ snimak, koji je, prema navodima samog ministra lično, kako smo videli, platio RGZ (Republički geodetski zavod) u narodu poznat kao ‘’Katastar’’. Više od pola godine od početka primene Zakona.

IV

I tako, umesto  Snimka po Zakonu, na dan 31.12.2015., kao poslednjeg dana relevantne godine za ozakonjenje, dobismo njegovu ‘’fake’’ verziju, za koju se ne zna: ni kad je naručen; ni šta obuhvata; ni ono najvažnije: kog datuma je izrađen i sa kojim datumom fiksira teritoriju Srbije. Ovo poslednje je najvažnije pitanje. To mora biti 31.12.2015., koji je po Zakonu tzv. dan D za legalizaciju. Naravno, nije dostupan na sajtu ministarstva Mihajlovićeve, sa pravom na uvid u njega svih građana. Mogu mu mogu pristupiti samo građevinski inspektori i lica sa šifrom za pristup.

To što nije dostupan svima na uvid, čini ga potpuno neupotrebljivim kao dokazno sredstvo. U praksi ispada da vas odbijaju ili šalju na legalizaciju na osnovu snimka koji sem donosica rešenja niko nije video.  Nemate pristup dokazu koji vas ili ‘’osuđuje’’ ili ‘’oslobađa’’.

Primenom ‘’fake’’ snimka, situacija je postala još gora. Nalagano je poništavanje već donetih rešenja, zato što nisu vidljivi na tom snimku. Kako da budu vidljivi kada tog snimaka u vreme donoštenja rešenja u prvih šest meseci primene Zakona nije ni bilo?

Kada se ovome doda da je po svedočenju mnogih inspektora taj ‘’fake’’ snimak često i nejasan do mere da se na njemu ne može videti šta je i da li upošte postoji nekakav objekat, stvar postaje do kraja apsurdna!?

Jer, “fake” snimak nije i ne može biti dokazno sredstvo. On je veliko ništa. Samo informacija, čija je dokazna snaga podložna upoređivanju sa drugim dokaznim sredstvima. Bez jasnog zadatka šta treba da pokaže i naročito kog datuma je fiksirana teritorija Srbije, taj snimak je upravno i upravno sudski sporedan i bezvredan u odnosu na uviđaj inspektora, kojim dokaznim sredstvom on dokazuje i datum nastanka i stepen završenosti objekta.

Više niko nije mogao ni da ospori ni da potvrdi legalizaciju, čemu je dodatno doprinelo i produženje zakonskog roka za popis bespravnih objekta. Sve je prepušteno pojedinim inspektorima, njihovoj veštini, savesti, te sposobnosti pojedinih opština da organizuju ovaj posao od prvorazrednog javnog interesa ‘’o svom ruhu i kruhu’’. Težak je teret navaljen na pleća većine savesnih inspektora. Ali je zato pojedinim grupama, poput Šapićeve, data gotovo neograničena sloboda ‘’šišanja’’ bespravnih graditelja. Stvoren je pravi potencijalni‘’korupcioni eldorado’’.

 

Na seminarima od strane pojedinih lica iz samog ministarstva nedostatak Snimka pravdan je nedostatkom para, što je gotovo skandalozno,  jer zakon se ne pušta u primenu, ako se prethodno ne obezbede sredstva za tu primenu

V

Propustom ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva:

  • neizrađivanjem Snimka kao dokaznog sredstva za primarno razvrstavanje bespravnih objekta sa snagom javne isprave i lako proverljivom činjenicom u kontroli;
  • pravljenjem tzv. ‘’fake’’ snimka, bez dokazne snage;
  • naterivanjem građevinskih inspekcija na primenu ‘’sakatog’’ Zakona o ozakonjenju objekata;

stvorena je potpuna anarhija u procesa legalizacije, a stepen ‘’koruptivnog iskušenja doveden do maksimuma’’, čime je objektivno omogućeno stvaranje mreža za ‘’šišanje’’ bespravne gradnje, koja je plaćanjem tim mrežama dodatno ohrabrivana da intenzivnije gradi, čime se besprvna gradnja još više zahuhtavala umesto da se smiruje.

‘’Sabotirana’’ je u suštini dobra ideja Zakona o ozakonjenju, da država, formulisanjem ‘’dana D’’, za  početak, bar  za u ubuduće zaustavi ovu socijlanu patologiju, bolest čije uzroke tek treba adekvatno pokušati lečiti na mnogo drugih načina, uz omogućavanje odvijanja na zakonit način čovekove imanentne potrebe za građenjem. Što bi bili sledeći koraci.

Za tu ‘’sabotažu’’ prvog koraka u pravcu lečenja socijalne bolesti bespravne gradnje, bar njega za početak,  na način kako smo pisali, krivo je nadležno ministarstvo za poslove građevinarstva, koje je ovaj zakonski lek trebalo da propiše, predloži i primeni.

A za tako ozbiljan propust ne može biti u tom ministarstvu kriv ‘’Žika ili Mika’’.

Za tako ozbiljan propust kriv je  ministar.

G-đa Mihajlović lično.

 

D. Pejić

[1] Предмет озакоњења је и објекат за који није поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, а који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, под условима прописаним овим законом.

Сателитски снимак из става 4. овог члана мора бити доступан на увид грађанима у електронском облику на интернет страници министарства надлежног за послове грађевинарства.

 

[2] Објекти за које буде утврђено да не постоје, односно нису видљиви на сателитском снимку из члана 6. став 4. овог закона, нису предмет озакоњења и надлежни грађевински инспектор за те објекте доноси решење о рушењу, које је извршно даном доношења, у складу са Законом о планирању и изградњи.

 

[3] Предмет озакоњења, у смислу овог закона, јесте објекат који је завршен у грађевинском смислу.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, када је предмет озакоњења зграда, предмет озакоњења може бити и зграда на којој су изведени само конструктивни грађевински радови (темељ, армиранобетонски или челични стубови са гредама, односно армиранобетонска таваница, кровна конструкција), са или без завршене фасаде.

Степен завршености објекта за остале објекте који су предмет озакоњења, утврђује се у зависности од врсте и намене објекта.

 

[4] 27.07.2016 – 14:01 „Očеkujеm u najskorijеm pеriodu da počnе rušеnjе, satеlitski snimak jе dostupan, Rеpublički gеodеtski zavog ga jе platio, tako da imamo svе što jе potеbno da krеnеmo u taj procеs. Trеnutno sе na cеloj tеritoriji Srbijе snimaju objеkti i komisijе popisuju objеktе na tеrеnu“, rеkla jе Mihajlović novinarima u Čačku. (http://www.mgsi.gov.rs/lat/aktuelnosti/uskoro-pocinje-rusenje-nelegalnih-objekata)

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *