Mijaga je znao da se Arkanu sprema ubistvo!!!

Željko Ražnatović bio ubeđen da mu “miševi“ – ne mogu nauditi:

Portal Embargo objavljuje iz knjige “Sačekuša” 2 vladavina metka – o tome kako je ulica doznala da se  priprema ubistvo Željka Ražnatovića Arkana!?

…Komandant ( kako su Arkana zvali  njegovi borci i prijatelji) , iako je uvek bilo sporadičnih teških optužbi na njegovo ratovanje za Srbe van Srbije – nije previše brinuo. Zapad ga nije voleo, što zbog njegovog ranijeg života po Evropi, ali najviše zbog učešća u građanskom ratu na tlu stare Jugolavije. Pripremana mu je optužnica u Haškom tribunalu…

Tokom NATO agresije pronosila se vest da je stvar dana kada će biti obelodanjena optužnica protiv njega! Arkan je to znao, a kažu da je nekoliko puta putovao u inostranstvo na tuđe pasoše….I pored svega, budnost mu je popuštala. Život sa Cecom ga je činio i previše opuštenijim, jer je umesto ranijih žestokih faca, sada nasuprot sebe gledao neke druge ljude, sa estrade, filma, pozorišta i medija…

Kao anegdota zvuči susret sa jednim starim poznanikom na Terazijama u kasno doba noći u 1998. godini.

– Izlazim iz terazijskog tunela gde sam kupio novine i naleteh pravo na Arkana i Cecu?! – pričao je svojim prijateljima o neočekivanom susretu. – Sami, on i Ceca idu prema centru, trotoarom!

Njegovo iznenađenje je bilo ne malo. To je i Arkan primetio, ali se pravio nevešt. Ipak upitao ga je, posle srdačnog pozdravljanja:

– Željko, sami šetate u ovo doba noći Terazijama?!

– Što da ne?- spremno mu je odgovorio Arkan i dodao u svom stilu –  Znaš, oni koji su mogli da mi naude više nisu među živima! Ovi preostali su najobičniji miševi i nema razloga da ih se plašim!!!

Uz te reči Arkana rastali su se. Arkanov prijatelj se ipak malo zamislio. Bio je zbunjen njegovom samouverenošću, jer je znao koliko je uvek bio oprezan i precizan.

Posle nekoliko dana, sreo je Begu, Arkanu veoma bliskog čoveka i prepričao mu je događaj sa Terazija:

– Brate, ne vredi! Svi mu govorimo baš o tome, da mora imati stalno obezbeđenje, a on se ljuti, viče sve u stilu “ šta vi meni govorite, a ja njima idem na sahrane”!!!! – odgovara mu Bega.- I šta onda drugo da radimo, nego da ćutimo. Tako je izgleda najbolje…

Otprilike, godinu i po  dana pre ubistva Željka Ražnatovića Arkana u beogradskom hotelu „Interkontinental“, jedan drugi poznati žestoki momak iz unutrašnjosti je najavio da mu se sprema ubistvo!? To je bio Milijan Despotović, poznatiji u svetu ulice i van granica naše zemlje po nadimku Mijaga. On je inače bio Užičanin i ono što je Arkan bio za Beograd, to je Mijaga bio za Užice i okolinu, sve do Drine…

Mijaga je imao popriličan broj prijatelja skoro u svakom većem gradu u Srbiji. Najčešće se družio sa Mikicom iz Čačka, a dobar je bio sa pojedinim Voždovčanima i Zvezdarcima, posebno sa Bojanom Petrovićem, ali i sa Šljukom i njegovom ekipom. Ime je stekao tokom  dugogodišnjeg boravka u Italiji. Za Mijagu i njegove Užičane dobro se znalo i u Milanu! Međutim, Mijaga nije imao nikakav kontakt sa Arkanom niti su se lično poznavali, mada je Željko znao ko je on. Mijaga je imao stalne kontakte sa nekim drugim poznatim momcima iz Beograda i često je dolazio u Beograd. Jednom prilikom, dok je sa prijateljima iz Beograda sedeo u jednom elitnom restoranu u centru grada saopštio im je vrlo  važnu vest! Bar je on tako mislio:

– Je li bre, da ne zaboravim, jel može neko da ode do Željka i kaže mu da  Bosanci hoće da ga ubiju!? – kao grom iz vedra neba na njegove prijatelje se sručila ova informacija.

Svi prisuni su bili u korektnim odnosima sa komandantom i sigurno je da mu nikada ne bi naudili niti učestvovali u nekoj zaveri protiv nega.

– Brate, otud ti to sad? – više nego iznenađeno su upitali Mijagu. Među prisutnima bio je i od poznatijih, Bojan Petrović i Mikica Velimirović!

– Vi znate da ja retko grešim i da do mene dođu svakakve informacije, a i Drina je blizu, pa eto… Neko bi trebalo da mu to kaže… –  mirno reče dok ih je sasvim ozbiljno gledao…

I na tome se susret prijatelja završio u restoranu u centru Beograda. Mijaga se vratio nazad u Užice, a njegovi beogradski prijatelji bili su vidno  uznemireni.

– Šta brate, ako je to tačno, a da ne kažemo Željku, stvarno bi bio veliki greh? – reče jedan od njih…

– Ali, i da je tačno, pa sam znaš kakav je Željko? – nadoveza se drugi.- Pa on ne bi nikoga živog pustio dok ne sazna je li to istina ili ne? I kako se onda upustiti u sve to, kad Mijaga nije znao ništa konkretnije da kaže…Bolje je da se ne petljamo u to. Jeste li svesni šta znači otići kod Željka i reći da mu neko sprema ubistvo, a da o tome ništa konkretnije ne znamo da kažemo… Ma, nemojte da se zajebavamo i sebi napravimo veliki problem!

Nepunih godinu i po  dana od tog razgovora, 15. januara 2000. Arkan je ubijen u „Interkontinentalu“  u po bela dana. Ubistvo je očigledno dobro isplanirano i urađeno uz pomoć ljudi koje je Arkan dobro poznavao. I danas posle toliko godina od ovog ubistva, upućeniji veruju da je  i posle suđenja Arkanovim ubicama ostao sakriven motiv. Isti veruju da je on u nekim biznis poslovima i da je ostao sakriven nalogodavac ovoga krvavog čina. Iste stavove deli i bivši šef srpske tajne policije, Jovica Stanišić i dodaje da je Arkan ubijen kada on više nije bio na čelu Službe, ali da  veruje, da je ubijen zato što je ušao u polje biznisa koje je bilo rezervisano za nekog još moćnijeg od njega!?

Jedan bivši ministar policije, Dušan Mihajlović je u opuštenom razgovoru sa prijateljima ne tako davno postavio vrlo zanimljivo pitanje:

– Pitanje za razmišljanje je, da li bi bilo 5. oktobra da je Arkan ostao živ?

Upućeniji u ondašnja politička zbivanja u Srbiji odmah su pobili ovu hipotezu Mihajlovića tvrdeći da ona nema nikakvog smisla, jer je i nekoliko godina pre ubistva Arkana bilo jasno da on nije bio više privržen Miloševiću i da je ostao živ sigurno ne bi uticao na tok dešavanja 5. oktobra. I da kao pojedinac, ma kakav on bio, ne bi mogao da zaustavi ondašnje događaje! I da se Arkan ne bi  mešao u te događaje…  Isti tvrde i sledeće, da je Željko Ražnatović imao korektne odnose sa ondašnjom srpskom opozicijom i da se i lično poznavao sa Zoranom Đinđićem.

Poznato je i to, da je Ričard Holbruk u onim čuvenim poslednjim razgovorima sa Slobodanom Miloševićem, često pitao za Arkana i pitao: zašto ga ne hapse?! Milošević je vešto vrdao, prvo govoreći da on sa njim nema nikakve veze i da ne zna ko je on uopšte, pa do toga da bi njegovo hapšenje ugrozilo i njegovu bezbednost. Bilo je i nekih  javnih špekulacija da je Arkan navodno pokušavao da se nagodi sa Haškim tribunalom tako što bi im pružio dokaze protiv Miloševića, ali to nikada nije dobilo nikakvu zvaničnu potvrdu…Tako da je teško iz svega toga izvlačiti zaključak o mogućim naručiocima njegovog ubistva!

…Da li je Mijaga stvarno znao za pripremu ubistva Željka Ražnatovića ili je to bila neka sasvim druga priča… Poznato je da je Arkan sa „Tigrovima“ ratovao u Bosni i sigurno je  bilo mnogo onih koji su želeli njegovu smrt.

Mijaga je, ako je uopšte znao nešto više o tome, ovu priču odneo u grob, jer je  mesec dana kasnije, te iste 1998. godine ubijen u užičkoj diskoteci „Bi-bap“, naočigled velikog broja gostiju.

Prvog među uzičkim „žestokim momcima“ Milivoja Despotovića Mijagu (42) ubio je dvadesettrogodišnji Stevan Raković Koreja, takođe iz Užica.

 

Uskoro Embargo otkriva: dva neuspela  atentata na Arkana!?

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *