Milo u mraku

Nikšić, februar, spustila se noć, još dva dana i počinje mesec mart kojeg još od Rimljana povezuju s njihovom Bogom rata.

14. marta su izbori u ovom gradu i ta vrsta „simuliranog rata“ za naklonost građana je odavno počela. Pobeđuje onaj koga više podrže zbog budućnosti, a ne onaj koji je više „ubio nada i potrošio vremena i života ljudi“. Svi „politički takmičari“ nastoje da se vide, susretnu na svetlosti dana sa što više ljudi i pokažu nešto novo, što bi svako zdravorazumski mogao da prihvati i sledi. Ipak ne svi. Milo dolazi noću. Baklje koje gore skrivaju mrak iz kojeg Vođa izranja u pratnji četiri skupocena crna automobila. I uz mnogoljudnu zaštitnu pratnju. Od koga ga to čuvaju – Od onih koji ga „vole“, ili od onih koji kao i on, većinu života provode u nekom skrivenom, opasnom i nevidljivom svetu. Ili su oni samo deo „rituala“ zastrašivanja svojih .

„Evo ovo je moja moć“, kao da potrošeni gospodar želi da kaže: „da znate, a koliko je tek ona koju ne vidite na tajnim mestima“. Sve na distanci po pravilima pandemije. Sve u čast Milovog nestajućeg kulta koji sagoreva u dimljivoj vatri, voskom ili mašću namazanog suvog drveta. Oni prisutni, ne mnogobrojni, osipajući, sa bakljom u ruci, moći će da kažu da su baš večeras videli svoju prošlost u liku sve zbunjenijeg Vođe i da je bio mrak svugde oko njega bez obzira na vatru koja je više stvarala dimne zavese nego osvetljavala lica i namere.

Mediji ne izveštavaju gde je iz mraka sa zadimljenim bakljama Milo otišao. Nije imao gde nego u mrak. Mrak je i sinoć bio oko njega. U mraku je proveo noć u Nikšiću ili je zahvaljujući mraku uspeo da iz Nikšića ode pre nego što je zora poput straže svetlosti poterala taj mračni deo dana i njegove „skrivene junake“ u još jednu prošlost dok se sunce nade i osmeha budilo nad pospanim gradom sv Vasilija Ostroškog. Dolazi buduće vreme bez mraka, kao da neko reče žureći na posao kojeg nema od kada je na vlast došao ovaj koji je upravo u četiri automobila i sa dvadesetoricom ličnih stražara došao i otišao iz Nikšića u mraku.

Budućnost je počela…

Izvor: Nacionalist