Milošević nije tražio od Stanišića da ubije Karadžića!

 Tvrdnje bivšeg engleskog ambasadora u Srbiji, Ajvora Robertsona, objavljene u jednom dnevnom listu –  jednostavno ne odgovaraju istini:

 

Tobožnja zakasnela strašna tajna,  istina engleskog diplomate,  da je Milošević  naredio Stanišiću da ubije Karadžića zbog  zarobljavanja  pripadnika UN tokom rata u BiH – uopšte ne odgovara istini!

Pre bi se reklo, da ima neki sasvim drugi cilj, pogotovo u vremenu kada se opet aktuelizovala priča o ubistvu Slobodana Miloševića u ćeliji Haškog tribunala.  Kako je Jovica Stanišić kao glavni pregovarač iz Beograda u misiji oslobađanja talaca istovremeno trebao da bude i organizator ubistva Radovana  Karadžića? Od kada to „ubica pregovara sa žrtvom“…

Ko sada i zbog čega „pere svoju biografiju“ i to preko leđa Jovice Stanišića, bivšeg šefa RDB Srbije, kome je u tom istom Hagu obnovljen postupak,  posle obaranja oslobađajuće presude?  Radi istine i istorije, prenosimo najzanimljivije delove originalne verzije dešavanja   oko oslobađanja talaca UN iz ruku bosanskih Srba, koje su objavljene u knjizi Sačekuša 2.

Kako je prema  optužnici u Haškog tribunala  Jovica Stanišić individualno odgovoran u Udruženom zločinačkom poduhvatu za ratne zločine, ako je  bio jedini kome je međunarodna zajednica odala javno priznanje za uspešno realizovanu akciju spašavanja pripadnika UN koje su u leto 1995. godine zarobili, s pravom revoltirani bosanski Srbi?

Stanišić na Palama iščekuje ishod pregovora

Haški svedok, Čarls Karuđa je tu situaciju opisao kao „ veliki međunarodni problem“ koji je više nego uspešno rešio šef srpskog DB-a. Zna se da je Stanišić za uspešno obavljen posao dobio pohvalnicu i medalje vlada Francuske, SAD i Grčke!

Tih nekoliko dana oči celog sveta bile su uprte u srpskog misionara, jer više kod njih nije bilo lažne patetike za žrtvama rata u BiH.  Sada je bilo pitanje života ili smrti za skoro 500 pripadnika UN, odnosno njihovih građana! Na sudu je posebno bilo reči o konstatnoj saradnji Jovice Stanišića sa stranim obaveštajnim agencijama, posebno sa SAD i Francuskom radi osiguranja mira u regionu. To je dalo i osnov da se Stanišić upusti u avanturu sa krajnje neizvesnim ishodom, kako za zarobljene taoce, tako i za njega lično!

A, da je zaista bilo đavolski teško, u vrlo nepovoljnim okolnostima za bosanske Srbe, ubediti ih da oslobode one koji su se stavili na neprijateljsku stranu, svedočio je na sudu general Dragomir Milošević,koji je u to vreme bio komandant sarajevsko-romanijskog korpusa i bio je direktni učesnik kasnije akcije prikupljanja oslobođenih taoca, zajedno sa Jovicom Stanišićem. U jednom delu svoje izjave, Milošević na vrlo slikovit način opisuje i sam boravak misije SRJ na čijem je čelu bio Stanišić:

– Zadatak koji je izvršavala delegacija koju je predvodio gospodin Stanišić bio je delikatan! Prostor, objekti i susreti tražili su punu opreznost i mere zaštite delegacije. Ratna napetost je bila velika,  jer su borci i njihove vođe izjednačavale snage UN sa NATO snagama koje su dejstvovale avijacijom po srpskim položajima. NATO dejstva su povredila osećanja srpskog naroda i to su bile okolnosti pod kojima je radio gospodin Stanišić. Nije potpuno jasno odakle su strele odapinjane prema delegaciji, ali je vrlo važno da je svoj posao uspešno obavila, a njegova zaštita i zaštita delegacije bila potpuna – rekao je u svedočenju general Milošević.

Akciji spašavanja UN taoca ni malo nisu pogodovale političke niti ekonomske okolnosti toga doba. Milošević je prekinuo političke odnose sa rukovodstcvom bosanskih Srba. Uvedene su sankcije Srbije na Drini. Na Drinu je stigla posmatračka misija UN koju je predvodio Bo Pelmas za nadledanje granice i proveru da li se poštuju uvedene sankcije.

NATO bombardovanje srpskih položaja dešava se 24. maja 1995. godine. Pre toga UN se stavio na stranu muslimana, Srbi upadaju u zamku tako što zarobljavaju oko 470 pripadnika UN duž  cele ratne teritorije  i od njih prave živi štit pred naletima NATO avijacije.

– Rukovodstvo bosanskih Srba donosi katastrofalnu odluku sa zarobljavanjem pripadnika UN, koja nije samo koštala njih, nego je mogla debelo koštati i Srbiju – ovako je Stanišić komentarisao te događaje. – U svet je krenula strašna slika o nama, onima koji prave živi štit od ljudi UN! Ja sam imao na raspolaganju dva dana i dve noći da ih ubedim u pogubnost njihove odluke…

Jovica Stanišić je imao mnogo operativnih podataka Službe o stanju preko Drine, pa je između ostalog i zahvaljujući tome i organizovao susret sa srpskim političkim i vojnim rukovodstvom. Da nevolja bude veća, na Palama skoro da je sve bilo spremno da se ujedine Srbi iz Hrvatske sa onima iz BiH. To je, na neki način, dokazivalo, koliko su njihove namere sa taocima bile ozbiljne.

– Gađao ih je sa činjenicama da ovim potezom ugrožavaju Srbiju kao svoju maticu i da nemaju ama baš nikakve šanse da idu sami svojim putem!  Da nemaju resurse, da nemaju šta da ujedine.  Dva dana i dve noći trajali su maratonski razgovori. Ubeđivanja! Stanišić je prvo vodio pregovore sa Karadžićem i Krajišnikom – govorio im je Jovica. – Gledao se oči u oči sa Karadžićem I Krajišnikom u njegovom kabinetu na Palama. Uz odsjaj sveće, jer te večeri nije bilo struje. Tražili su garancije da neće biti posledica po nejga i srpski narod, ako oslobode taoce!  I još ponešto…  – I nekako ih je uspeo ubediti. Ali, tek je onda sledilo ono najgore. Pregovori sa Mladićem… Kako Mladića ubediti, a znao je, da je ovim činom nije samo prekinut, nego i  ugrožen ceo mirovni proces Kontakt grupe za Bosnu i Hercegovinu.

Svi se sećaju one čuvene Konferencije za štampu na Palama, na kojoj se po prvi put Jovica Stanišić pojavio pred novinarima, na kojoj je saopšteno da je njegova misija urodila plodom:

– Tek posle toga su počele druge nevolje, daleko od očiju javnosti i stranog faktora – prisećaju se Stanišićevi ondašnji saradnici. – Šef je imao problem kako sakupiti sve taoce koji su bili razasuti duž cele teritorije u dužini od nekoliko stotina kilometara! Poseban problem je bila jedna grupa od 40 Francuza.  Mladićeva jedinica ih je držala u okruženju od 26. maja sve do 19. juna. Niko nije smeo ni da pomisli šta bi bilo, da su ovu grupu krenule da oslobađaju britanske i francuske grupe za brzu intervenciju!? Bilo bi krvi do kolena, pravi masakr.

Otprilike posle sedam ,osam dana posle dogovora, Stanišić je opet posetio Pale. Daleko od očiju i ušiju javnosti. Ovoga puta, nosio je bosanskom rukovodstvu Srba poruku, papir Širaka i Čurkina, koji su trebali da potpišu, na kome je pisalo:

„ Prihvatamo plan Kontakt grupe kao osnovu za dalje mirovne pregovore“.

Sledećeg dana, na Konferenciji za štampu, oni su objavili da prihvataju plan Kontakt grupe. Pročitali su tekst koji su dan ranije dobili.

 

Za dlaku izbegao smrt!

Poslednjeg dana okončanja mirovne misije oslobađanja talaca, radilo se izvlačenje pripadnika francuskog bataljona, pukom srećom su Stanišić i njegova ekipa ostali živi.

Naime, u blizini Drine, helikopter kojim su leteli doživeo je teži kvar. A, bila je strašna oluja. Ipak, prisebni pilot je nekako uspeo da letilicu bezbedno prizemlji.

 

Milošević prisvaja uspeh misije

U operaciji oslobađanja talaca, pripadnika UN, Slobodan Milošević je, po mišljenju Jovice Stanišića, prvi put ozbiljno shvatio razmere krize i strašnih posledica za Srbiju da misija nije uspela!

Ali, uspešne pregovore je ipak iskoristio za svoje političke poene, izjavom da je Stanišić bio specijalni pregovarač, bez obzira što su ciljevi ove misije bili mnogo širi u odnosu na nas.

 

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *