Mirko Stamenković: Garaža VAŽNIJA OD KOSOVA?!

Juče je jedna od gledanijih TV stanica u Beogradu, malte ne uživo prenosila kako se seku vrata na graži nekadašnjeg gradonačelnika, uz objašnjenje sadašnjeg zamenika gradonačelnika, zašto je to jednako važno kao ono što se zbiva na Kosmetu sa srpskim življem!. I to sa detaljima šta se u toj garaži trenutno nalazi, uz objašnjenje šta je bilo. Uz naglasak da je to, zapravo, protivpožarni izlaz, koji je pre nekih deset godina uzurpirao tadašnji gradonačelnik.Niko da objasni – a zašto to nije urađeno pre deset godina?!
Teško me je ubediti da je to slučajnost koja se to događa samo koji dan pošto je, takođe na TV, znatno vreme posvećeno ne izveštaju o čemu je raspravljala Gradska skupština Beograda, već kako bivši gradonačelnik silazi sa govornice i upire prst u pravcu nosa sadašnjem zameniku gradonačelnika, bez jasnog tona šta ko kome kaže i oko čega se njih dvojica već duže vreme sukobljavaju.
Razumem da se politički ne slažu. Ne znam da li su nekada, dok su bili u istoj stranci, bili u sukobu. Ali, kao građaninu Beograda, jednostavno mi smeta takav način „političkog nadmetanja“ sadašnjih političkih protivnika. A, posebno da je bitnije , ma ko bio na kom položaju ili politički pripadao bilo kojoj stranci,da se tako arči medijski prostor u trenutku kada nam svetske sile šalju otvorenu pretnju da se uzaludno protivimo da tzv nezavisno Kosovo ne samo što može da uvede carinu u visini stopostotne vrednosti robe koja dolazi iz Srbije, već da ni NATO nema snage da spreči Ameriku da u Prištini oformi vojsku, a ne samo bezbednosne snage. Dakle, neka srpska deca ostanu i bez mleka, neka bolesnici ostanu bez kiseonika, Vašingtonu je bitnije da Haradinaj i Tači dobiju i vojsku, iako je to nezamislivo po Rezoluciji 1244?!
Otuda i zaključak da je garaža i za jednu TV stanicu, ali i za dva političara koji nisu na beznačajnim funkcijama u Beogradu, važnija garaža od Srba na Kosovu, koji jedva preživljavaju.I sve bi bilo samo uzgredni ispad da nije reč o dvojici političara koji su se ispilili ispod iste kvočke u istom gnezdu, koji su pripadali onoj stranci koja je došla na vlast u Srbiju posle paljenja glasačkih listića u tada Saveznoj skupštini i koji bi danas: jedan – da bude vođa opozicije,a drugi – da se obračunava s njim iz skuta vladajuće koalicije nacionalno odgovornih političkih stranaka,ali u čudnom trenutku. Jer, svesno ili nesvesno – idu na ruku onima koji bi da Srbiju oslabe, da pomognu ne svom narodu već onoj sili koja bi da Balkan ponovo pretvori u „bure baruta“.
I umesto bilo kakvog zaključka, čini mi se, da je neutralnije i pravednije, čitaoca upoznati sa delovima biografije obojice, koji se u ovako teškom trenutku po Srbiju ponašaju kao dva ovna na brvnu.
O zameniku gradonačelnika svojevremeno je „Politika“ napisala sledeće:
„Kao političar važio je za jednog od glavnih Đinđićevih operativaca i ljudi od poverenja, jedan od onih koji su „izneli” Đinđićeve unutarstranačke kampanje 1994. (protiv Mićunovića) i 2000. (protiv Vuksanovića).A šta mnogi misle o njegovoj ulozi u političkom životu, s pravom ili ne, sažeo je nedavno lider DS-a Boris Tadić, istakavši da su neki ljudi iz DS-a vodili kampanju protiv njega, među njima i „stari Iznogudi” poput Gorana Vesića“
I….
„Kao dete vojnog lica Goran Vesić sa roditeljima i mlađim bratom u detinjstvu se selio, tako da je u Kruševcu samo rođen, kao beba je živeo u Mariboru, ali je odrastao u Kraljevu i taj grad doživljava kao rodni. Od osnivanja je u DS-u i prisustvovao je svim važnim događajima u životu te stranke, ali ne i petooktobarskim dešavanjima u Srbiji. U to vreme je živeo u Crnoj Gori, sklanjajući se od Vojnog suda, koji ga je osudio na dve godine zatvora jer se nije odazvao vojnom pozivu. U Srbiju se vratio 8. oktobra 2000. i postao savetnik Zorana Živkovića, tada saveznog ministra unutrašnjih poslova. Posle je, nakratko, bio savetnik i ministra odbrane SCG Borisa Tadića“.
Kada je reč o onom drugom sa „brvna“, valja se poslužiti tekstom iz Vikipedije. A tamo stoji:
„Đilas se još u mladosti bavio politikom kao deo opozicije Slobodana Miloševića i bio jedan od predvodnika studentskih demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića 1991. i 1992. godine, kao student-prorektor. U protestima je učestvovao i 1996. i 2000. godine. Od 2004. godine Đilas je član Demokratske stranke, a kasnije i član Izvršnog i Glavnog odbora te stranke.. Dana 19. avgusta 2008. godine izabran je za gradonačelnika Beograda. Na XIV Skupštini DS održanoj 18. decembra 2010. izabran je za potpredsednika Demokratske stranke. Na sednici Glavnog odbora DS održanoj 2. aprila 2011, izabran je za zamenika predsednika Demokratske stranke.[ Nakon sednice GO DS 8. septembra 2012, ušao je u trku za predsednika stranke. Na XV vanrednoj skupštini DS-a koja je održana 25. novembra 2012. izabran je za predsednika Demokratske stranke. Na XVIII vanrednoj skupštini DS-a koja je održana 31. maja 2014. ušao u trku za reizbor na mesto predsednika stranke i izgubio od svog protiv kandidata tadašnjeg zamenika predsednika Bojana Pajtića koji je postao novi predsednik Demokratske stranke.“
I…
„Prema Izveštaju o pritiscima i kontroli medija u Srbiji Saveta za borbu protiv korupcije Republike Srbije, članica Multikom grupe firma Big print je imala direktnu poslovnu saradnju sa preduzećima koja se finansiraju iz budžeta Grada Beograda, dok je Dragan Đilas bio i gradonačelnik Beograda i suvlasnik Multikoma. Prema izveštaju Multikom grupa je ostvarila dobit 498 miliona dinara 2008, 563 miliona 2009 i 790 miliona 2010.“.
Biografije su impresivne, ali i omogućavaju da neupućeni shvate zašto je „Garaža važnija od Kosova“!

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *