MIRKO STAMENKOVIĆ: KO KOGA ŠETA ?

Upravo tako – ko koga šeta?
U bukvalnom smislu. Ali i – mentalnom.
I da ne bude zabune.
Ne mislim samo na one šetnje sa Studentskog trga. Pri čemu se neki ljudi, iz bilo koga razloga, okupe i svojim prisustvom, a i šetnjom, pokazuju svoje nezadovoljstvo nečim – prema bilo kome ili bilo čemu, U uvek napaćenoj, pritisnutoj i ojađenoj Srbiji.
Dakle, kada kažem: ko koga šeta, mislim na ne nekoliko stvari koje u ovom periodu čine Srbiju ranjivom..
Recimo – svejedno je da li sto ili hiljadu i sto njih šetaju Terazijama jer nam Priština, pod zaštitom Zapada, uvodi ne samo sankcije u doturu hleba, mleka, vakcina ili bilo kakve namirnice srpskoj deci na pradedovskim ognjištima , ne bi li i ono malo Srba, koji su ostali na srpskom Kosovu,ostavili svoje imanja, posao i uspomene prepustivši Kosovo doseljenim Albancima, jer ih ne prihvataju ni kao komšije.
Ili – ako glumac, lekarka ili novinar sa balkona okupljenim na Studentskom trgu vatreno sugerišu da bi trebalo da sklone sa vlasti one koji čine moguće i nemoguće za ravnopravni položaj Srbije unutar ove Planete, onda je jedino logično prvo saznati a šta je alternativa sadašnjoj politici. Dakle, šta oni, koji su ih naveli da šetaju u njihovo ime ili za njihov račun, nude kao pametniju, prihvatljiviju ili realniju varijantu.
Mislim, pre svega, NA REŠENjE KOSOVSKOG PROBLEMA. Da li je to stupanje u NATO. Na revidiranje albanske ambicije da Kosovo bude priključeno Velikoj Albaniji, ali bez Srba?! Ili, da će oni garantovati da Srbija neće biti ničiji poligon za lansirne rampe bilo čega: raketa sa bojevim glavama ili ideoloških konfeta.
A ti, koji pretstavljaju kao „pokretači mase“, mirno sede sa strane i čekaju rasplet. Ko kome garantuje da su to uopšte njihovi sledbenici. Jer, da bih sledio nekog moram da znam njegovu političku ili ljudsku orijentaciju, njegov cilj kome teži. Najkraće – a šta to on nudi kao alternativu. Nisu li oni ostali bez sopstvenog članstva,pa sada čekaju da se oglase nezadovoljni. Naravno, pod uslovom da je to kritična masa sledbenika, Neko, dakle, šeta umesto njih!
Ali, ipak čini mi se najtragičniji i najupečatljivi primer od jutros. Dvoje advokata u TV emisiji jedne beogradske TV, kao i pre neki dan jedna nekada poznata novinarka sa RTS, predlog da se menja zakon koji bi nas štitio od ubijanja ili silovanja maloletnika, upravo takav to proglašavaju marketinškim trikom predsednik države?!
A povod za dijalog pred kamerama je rasprava da li je i u kojojm meri na hitno menjanje kaznenih mera u zakonu upravo inicijativa roditelja kome je zlikovac silova i ubio ćerku.. I taj roditelj ima podršku 160.000 ljudi koji su stavili svoj potpis na predlog da se menja kaznena politika.
I teško je uzdržati se i ne uporediti sa reakcijom jednog drugog oca, istina iz Banjaluke, čiji je sin stradao na misteriozan način. Jer je završio ili je bačen kao utopljenik u rečicu pored glavnog grada Republike Srpske. Nesporno je da nešto duboko nije uredu ako se taj zločin ili samoubistvo nije razrešilo za deset mesecima, ali je simptomatično da se upravo miran protest na glavnom trgu Banjaluke upravo sada pretvorio u nered, u pokušaj rušenja vlasti, dakle u sve osim u nuđenju pametnijih i efikasnijih rešenja koja bi zaštitila društvo u celini.
Dakle, slučajno se podudarilo da na dva razna mesta u okviru prostora na kome žive Srbi, pokaže u kakvom nemogućem vremenu se trenutno nalazimo. Jer, otac sa severa Bačke se mesecima borio dok je okupio dovoljan broj sledbenika, bez ikakvih nereda, bez mitinga na kojima se policija sukobljavala sa narodom. Bol nije ni lečen, ni umanjivan nanoseći drugima probleme, koji se nije ustremio na tužilaštvo, već na rušenje vlasti, da bi rešenje našao u traženju azila za sopstevnu sigurnost u jednoj susednoj državi.
I sve to ne bi bilo toliko uočljivo da se oni koji nemaju potporu većine unutra nacije nisu ohrabrili pa počeli sve što ova država pokušava da privede redu, progrlašavaju „marketinškim trikovima“.E, tu stvari postaju jasnije. Neko, jednostavno želi da Srbiju gurne da se bavi sama sobom, dok oni ne prekroje Balkan, dok ne ozakone odvajanje Kosova od Srbije, kao polazne tačke u pripajanju delove Grčke, Makedonije i Crne Gore – Albaniji.
Dakle, suština je negde tu. Šunja se oko ljudi koji stoje sa strane. Uvek u istom sastavu, sve sami gubitnici poslednjih godina i sve sami ćutolozi kada je reč o razlogu okupljanja Beograđana subotom..
I otuda pitanje – ko koga šeta. Strancima, koji koriste naše „zaljubljenike u vlast“, naviknute da ih uvek neko dovodi do vlasti, ili nama samima. Sopstvenoj zemlji. I valja se upravo u ovom trenutku setiti da je i u srpskoj vlasti mnogo onih koji su prekonoći promenili dres i sada bi da se otarase i onih koji su u koaliciji, ali u dresovima svojih stranaka.
Čini se da je pravi izlaz u nečemu drugom. U izborima, pre svega.Ali, izborima pod uslovom koji se ovih dana stidljivo promoviše. A to je – da svaka izborna jedinica bira u poslaničke klupe one koji u toj sredini, bez obzira na stranku, dobiju najviše glasova, pa kada se okupe na prvom zasedanju, onda i stranke prebroje „svoje“, na na osnovu politike vođe, već ljudi u koje ta sredina ima najviše poverenja.
Samo tako će i vođe, osim kada se pojave na predsedničke izbore, i sve svoje kadrove da stavi na teške muke da se bore za sredinu koja ih bira a ne za svoje radno mesto!
I samo onda će narod da šeta lidere,a ne lideri narod.

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *