Moćna reka kao motor razvoja civilizacije! (1)

Od postanka civilizacije reke su igrale najvažniju ulogu u opstanku ljudskog i životinjskog sveta! Reke su bile ona kičma motor razvoja čovečanstva, sa prebogatom florom i faunom. Otuda i nije čudo što su svi praistorijski nalazi u razvoju ljudskog roda uglavnom locirani na obalama ili bližem priobalju reka.
Od postanka ljudskog roda, najveće reke svuda po svetu bile izvor života, opstanka i produženja ljudske vrste.
Naša priča je bazirana na jednoj našoj reci koja svojim tokom, svojim priobaljem čini jednu od glavnih žila kucavica u razvoju ljudskog roda na prostoru Balkana, a posebno Srbije. Zanimljivo je pratiti kako se vekovima unazad ljudski rod ophodio prema jednom takvom izvoru života, kakva je reka Dunav!
Otuda i naša tema je, kako ekološki danas urediti priobalje ove reke, kako je učiniti u modernom dobu svrsishodnom vekovnom cilju, očuvanju života i nade da nam je i dalje priroda jedino pravo stanište i utočište…Sa posebnim osvrtom na ekološku zaštitu priobalja Dunava na prostoru opštine Smederevo, koje je vekovima bilo jedno od najrazvijenijih staništa ljudskog roda još iz najstarijih perioda civilizacije…

– Nema sumnje da je priobalje Dunava u kompletnom toku kroz Srbiju veoma značajno za razvoj ljudske vrste – tvrde stručnjaci iz oblasti ekologije. – Tako je bilo od davnina, iz daleke praistorije, a bogami, tako je ostalo i danas. Samo su se kroz vekove menjali modusi korišćenja blagodeti koje je davala i daje reka poput Dunava. Nekada su pra ljudi koristili reku kao izvor opstanka, tako što su lovili ribu i njome se prehranjivali… Zbog toga su svoje prve naseobine u pećinama uglavnom locirali uz obale reke ili na samim obalama. To su bila prva prastaništa pogodna za odbranu od neprijatelja, zaštite od velikih divljih životinja… Tako je bilo hiljadama godina unazad… Razvojem civilizacije, evoluirao je i odnos ljudi prema reci. Reka je postala plovni put za odlazak u najudaljenije krajeve sveta, reka je postala spona različitih svetova, različitih civilizacija I njenih vekovnih tekovina..
Naš zadatak je upravo to, da u modernom dobu ukažemo na sve opasnosti zbog kojih se ljudski rod u modernom dobu sve više udaljava od reka i od onog biblijskog verovanja u prvu i jedinu majku opstanka čitave vrste, kompletne flore i faune…
U prvom nastavku ove priče, pokušaćemo da vam dočaramo priču o reci Dunavu, o onome što možda većina zna, ali je možda negde daleko u svojoj podsvesti zaturila, nagomilana aktuelnim problemima modernog urbanog “satelitskog” života…

Šta o Dunavu možemo danas reći, a što već nije rečeno? Reči, putopisi su kratki i preuski da objasne fenomen ove reke… Prema predanju, Dunav je jedna od rajskih reka. Najstarije ime mu je bilo Matoas, zatim Danuvius do Singidunuma. Od ušća Save u Dunav nizvodno, nosio je tračko ime Istros (reka). Sada ima slovensko ime Dunav. Izvire ispod planine Švarcvald i u svom dugom toku protiče kroz više država i tri prestonice: Beč, Budimpeštu i Beograd.Vode Dunava njegova fauna i flora bile su izvor života i opstanka ljudi naseljenih u priobalju, pa su se tako još u praistoriji razvila naselja: Vlasac, Lepenski vir, Vinča i druga, a možda i neka koji će tek biti otkriveni.
U istorijskom vremenu Sirmium, carski grad (Sremska Mitrovica), Petrovaradinska tvrđava kod Neoplante (Novi Sad), jedna od najlepših u Evropi, Čelarevo i drugi. Kalemegdanska tvrđava u Singidunumu (Beograd) i, u neposrednoj blizini, novootkrivena antička nekropola i rimska ulica. Dalje, nizvodno, Smederevska tvrđava, Golubac, Carski Viminacijum kod Požarevca.
Dunav je večita inspiracija. U praistoriji za nastanak ribolikih božanstava u Lepenskom viru i u kontinuitetu kroz celu istoriju.
Dunav je i kroz istoriju uvek bio važan međunarodni plovni put. Dugo vremena bio je severistočna granica rimske imperije. Danas teče kroz ili čini granicu deset zemalja: Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina. Dunav nastaje od reke Brege i Brigaha koje izviru na planini Švarcvald u Nemačkoj i uliva se u Crno more na rpostoru Rumunije. Tokom dugim 2783 km predstavlja drugu po veličini evropsku reku, a 27. je reka po veličini na svetu, a 32. po svom rečnom slivu. Na ušću u Crno more Dunav stvara deltu površine 5500 km2, sa tri veća rukavca….

(nastaviće se)

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *