Moj Beograd

Svi mi koji živimo i radimo u glavnom gradu Srbije, našem dragom Beogradu, treba da imamo veliko poštovanje prema našoj prestonici.
Ceo život će mi biti u mislima moj prvi susret sa divnim Beogradom. Bilo je to u vreme čuvenih Olimpijskih igara 1984.godine u Los Anđelesu na kojoj su naši sportisti blistali. Slike Železničke stanice u Beogradu, Balkanske ulice, Terazija i Hotela Moskve su mi se tada urezale u pamćenje. Bio sam kao tada šestogodišnjak oduševljen svime što sam video. Bio je to prvi moj dolazak ne samo u Beograd nego u bilo koji milionski grad. Posle višednevnog boravka u Beogradu vratio sam se pun utisaka za rodnu Hercegovinu ne sluteći da ću se naredne godine preseliti u njega. Pričao sam danima drugarima u Mostaru gde sam tada živeo utiske o Beogradu. Imao sam utisak da sam glavni u dvorištu i ulici govoreći: „Ja sam bio u Beogradu“. A vršnjaci me pitaju: „Je li divan kao na televiziji?“. Odgovarao sam da je uživo daleko lepši.
Pokušavao sam kao klinac da poredim naš glavni grad sa divnim gradovima u kojima sam do tada živeo Trebinju i Mostaru ili sa gradovima koje sam do tada obišao Sarajevom i Dubrovnikom kao i sa brojnim manjim mestima u kojima sam kratko boravio.
Beograd mi je još tada bio poseban. Nije bio za poređenje. Koliko god da su tada Trebinje i Mostar, gradovi prvog dela mog detinjstva, bili divni, ipak sam ime „Beograd“ izgovarao sa posebnim poštovanjem kao da govorim o nekom ovozemaljskom božanstvu.
Sticajem životnih i porodičnih okolnosti doselio sam se 1985.godine u Beograd i od tada sam u sebi i Beograđanin i Hercegovac.
U početku sam živeo na teritoriji Opštine Stari Grad. Sa mojoj porodicom obilazio sam i Kalemegdan, Zoološki vrt, Trg Republike, Sportski centar „25.maj“ gde sam naučio pravilno da plivam, Skadarliju, Košutnjak, novobeogradsko ušće, tašmajdanski park…
Kada sam krenuo u školu bolje sam upoznao i „Pionirski grad“ i obilazio dečja pozorišta i naravno bioskope.
Posle nekoliko godina preselio sam se na Opštinu gde i sada živim – Vračar. Osnovnu školu „Drinku Pavlović“ sam zamenio sa OŠ „Siniša Nikolajević“, a Dorćol sa Vračarom, a jutarnji pogled na tadašnju Saveznu skupštinu sa pogledim na Hram Svetog Save u izgradnji, a skupštinski park sa Čuburskim i Karađorđevim parkom.
Sećam se kako smo mi drugari iz škole odlazili da vidimo tek otvorenu fontanu kod Doma sindikata. A danas sa sadašnjim drugarima uživam u pogledu na fontanu na Slaviji.
I tako Bogu hvala decenijama uživam u Beogradu.
U Beogradu sam doživeo najveći deo najlepših životnih trenutaka gde svakako izdvajam rođenja sinova Stefana i Mihajla.
Zašto o svemu ovome pišem? Zato što želim da objasnim koliko volim moj Beograd. I da nama i koji nismo rođeni u njemu a koji ga istinski i iskreno volimo, tu ljubav prema srpskoj prestonici niko ne može oduzeti.
Beograd treba da se voli i čuva. Svako jutro kada se probudimo u Beogradu, treba da se zapitano šta možemo taj dan da učinimo za ovaj divni grad koji je meni puno toga dao a verujem i većini ljudi koji žive u njemu.
Moj dug prema Beogradu će biti večan. Moj Beograd to zaslužuje.
I kada je bilo NATO bombardovanje nisam hteo kao deo mojih vršnjaka i kolega studenata iz unutrašnjosti da bežim iz njega. I tada sam ostao uz moj Beograd.
Smatram da na osnovu svega navedenog imam puno pravo da kritikujem sve one koji su uništavali naš Beograd ili koji sada to pokušavaju opozicionim delovanjem ili koji to planiraju da urade ako se vrate na vlast.
I kao novinar i kao politički aktivista uvek sam kritikovao sve političke faktore i funkcionere koji su urušavali naš Beograd, otimali novac od Beograđana, bili organizatori raznih korupcionaških i kriminalnih afera i koji bi želeli da se ponovo vrate na vlast.
Svojim delovanjem na demokratski i miran i dostojanstven način učiniću sve što je do mene da opstane i što duže potraje ispravna politička vlast u Beogradu koja poslednjih godina vraća našem glavnom gradu onaj stari sjaj ulepšan sa novim modernim projektima i planovima koji će Beograd dovesti ponovo u vrh najlepših i najuređenijih gradova na svetu.
Zato treba i stati na put i reći „NE“ svima onima koji maltretiraju naše radnike, ne dozvoljavaju da se Beograd gradi, sređuje i uređuje bilo da je reč o Trgu Republike, „Beogradu na vodi“ ili nečem trećem.
Volimo naš Beograd!
Moj divni Beograd.

Dr Uglješa Mrdić

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *