Nacionalne manjine sve zastupljenije u lokalnim samoupravama širom Vojvodine…

Kakva je danas pozicija nacionalnih manjina u Srbiji, posebno u sredinama koje su od davnina mesta na kojima se susreću multietničke kulture i načini života kao što je recimo Vojvodina, posebno glavni centri poput Novog Sada, Pančeva…
Kome je danas moderno društvo dalo više, a kome manje uslova za nesmetani razvoj? Koja sredina ima više uticaja na prosperitet nacionalnih manjina, su samo neka pitanja na koja se odavno traže pravi odgovori… Nedavno je dnevni list „ Politika“ objavila jednu temu o tome da li su i zbog čega u mozaiku nacionalnih sudaranja u modernom dobu – favorizovani Mađari u odnosu na druge i dobila veoma zanimljive odgovore svojih saggovornika, što prenosimo u ovom tekstu:
“Još se nikada nije dogodilo da Savez vojvođanskih Mađara ima potpredsednika Skupštine Srbije, istakao je nedavno Ištvan Pastor, lider SVM i predsednik Skupštine AP Vojvodina treći put zaredom, izražavajući zadovoljstvo pozicijama koje je ova stranka dobila u organima vlasti posle junskih izbora. Osim Elvire Kovač iz SVM-a, među šest potpredsednika republičkog parlamenta aktuelnog saziva je još jedan predstavnik manjinske liste, Muamer Zukorlić, lider bošnjačke Stranke pravde i pomirenja. Ipak, kao „zvezda” parlamenta istakao se Šaip Kamberi, predsednik jedine opozicione poslaničke grupe „Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka”, koji kritikuje vlast da je totalitarna i da se loše odnosi prema Albancima i uopšte manjinama u Srbiji. Jedna od većih zamerki mu je to što nijedna manjinska lista nije dobila ministarsko mesto u novoj vladi.
U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio je prošle nedelje od Vlade Srbije da, osim za predstavnike SVM-a kao tradicionalne koalicione pratnere, obezbedi veći broj mesta u državnoj administraciji na republičkom i pokrajinskom nivou za pripadnika drugih nacionalnih manjina. Apostrofirao je Rome, Bošnjake, Hrvate i Albance. Za ove poslednje je rekao – ako se ne može razgovarati sa onima koji rade protiv svoje zemlje, ima Albanaca sa kojima se može razgovarati o participaciji u vlasti.
Kada deo manjinskih poslanika priča o sistemu – zapravo zamenjuju teze, smatra politički analitičar Dragomir Anđelković. – Sistem svakako treba da bude bolji, ali to je pre svega pitanje većine. Kao građani Srbije imaju pravo da se bave i funkcionisanjem sistema, ali to je pitanje svih nas i to stvarno nema nikakve veze sa manjinskim pravima. To što su neki od njih opozicija nema veze sa manjinskim pravima. Ni neki njihovi zahtevi, koji su, posebno kod Albanaca, na granici separatizma, takođe nemaju nikakve veze s manjinskim pravima”, ocenjuje on.
Kako kaže, manjine u Srbiji imaju prava kakva nigde u svetu nemaju – jezike u službenoj upotrebi, osnovne škole, a neke manjine imaju nastavu u srednjim školama i na fakultetima na svom jeziku… „Taj nivo zaštite manjinskih prava nigde u Evropi ne postoji kao što je slučaj u Srbiji. To se najbolje vidi po stavu mađarske manjine i mađarske države koji stalno ističu Srbiju kao primer zemlje gde Mađari imaju sva prava – a Mađari žive u nizu država”, ističe Anđelković.
Naprednjaci su na poslednjim izborima osvojili apsolutnu većinu svuda osim u nekoliko manjih opština i partneri im nisu neophodni. Ipak, SVM ima više državnih sekretara, značajne pozicije u pokrajinskoj vladi, kao i u Subotici i u drugim lokalnim samoupravama u Vojvodini. U pokrajinskoj vladi su i predstavnici Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, na mestima zamenika i pomoćnika u nekoliko sekretarijata, iako je DSHV na izbore izašao na opozicionoj listi „Vojvođanski front”, koju je predvodio LSV. Zukorlićeva SPP nije do kraja definisao odnos prema vlasti i tražiće „treće rešenje između vlasti i opozicije”, ali svakako ne deluje toliko nezadovoljno kao što su to (i dalje) predstavnici Hrvata, koji insistiraju na garantovanom mestu u Narodnoj skupštini Srbije.
Na pitanje „Politike” o mogućnosti političke zastupljenosti nacionalnih manjina, Muamer Zukorlić kaže da je ustavni i zakonski okvir za participaciju predstavnika nacionalnih manjina u političkom životu Srbije „solidan”. Neke detalje kod izbornog zakona, kako kaže, treba unaprediti (na primer, cenzus za nacionalne zajednice je snižen, ali broj potpisa za predaju izborne liste nije, a trebalo bi omogućiti sličnu olakšicu kod formiranja poslaničkih klubova, kod kojih je prag od pet poslanika isti za sve) i to bi onda mogao biti jedan veoma dobar zakonski okvir za učešće stranaka nacionalnih manjina u političkom životu. „U praksi, međutim, imamo nešto nepovoljniju situaciju”, ističe lider SPP-a i ukazuje na raskorak između procenta manjinskog stanovništav u Srbiji i procenta njegove zastupljenosti u parlamentu. To ipak ukazuje da postoji neka smetnja da nacionalne zajednice ravnopravno učestvuju u političkom životu, dodaje on.
„Mislim da je tu u pitanju praksa i opšti ambijent nasleđen od ranije. Vrlo često neke velike stranke imaju značajan uticaj na nacionalne manjine, uglavnom iz uskopolitičkih interesa. S druge strane je i osećaj inferiornosti kod pojedinih nacionalnih manjina koji takođe utiče na slobodan izbor njihovih predstavnika u organe vlasti. Dakle, treba da doradimo zakonsku regulativu, ali je još značajnije da zajedno radimo na opštem ambijentu u kome će se svi pripadnici manjinskih zajednica osećati građanima prvog reda u ovoj zemlji”, ističe Zukorlić. I on kaže da „nije dobro” što prilikom formiranja vlade nije bilo ministarske pozicije za predstavnike nacionalnih manjina, ali je, kako dodaje, čuo i da Mađari nisu bili zainteresovani za to. „Ipak, iako vlada nije predstavnički već izvršni organ, ako imamo nameru da dalje unapređujemo ambijent afirmacije nacionalnih zajednica, onda je i ovo bila jedna dobra šansa”, dodaje Zukorlić.