Naslov: Dunav je i dalje stanište retkih vrsta, ali je sve češće mesto izlivanja teških metala?! (11)

Prvo zajedničko istraživanje Dunava (Joint Danube Survey 1 – JDS1) sprovedeno je 2001. godine, drugo zajedničko istraživanje Dunava (Joint Danube Survey 2 – JDS 2) je sprovedeno 2007. godine, dok je planirano treće zajedničko istraživanje reke Dunav (Joint Danube Survey 3 – JDS3) u 2013. godini. Realizaciju JDS-a koordinira Sekretarijat ICPDR-a u saradnji sa podunavskim zemljama.

JDS1 istraživanje trajalo je od 12. avgusta do 20. septembra 2001. godine. JDS1 je bila prva ekspedicija čiji je zadatak bio dobijanje uporedivih rezultata kvaliteta voda duž čitavog toka reke. Tim je na raspolaganju imao dva broda – Argus (Republika Srbija), glavno istraživačko plovilo i ledolomac “Szechsenyi“ (Mađarska), koji je služio za smeštaj tima i prevoz tereta i zaliha. Uzorkovanje je izvršeno na 74 lokacija na glavnom toku Dunava i na 24 lokacije na najvećim pritokama.

JDS1 je pokazao da je Dunav i dalje stanište brojnih retkih vrsta, kao i da na slivu postoji značajan biodiverzitet. Međutim, istraživanja su ukazala i na prisustvo organskog i mikrobiološkog zagađenja, teških metala, ulja/nafte iz brodova, kao i pesticida i drugih opasnih materija.

JDS2 je bila najveća istraživačka ekspedicija u 2007. godini u svetu. Glavni cilj istraživanja je bio da se skupe uporedive i pouzdane informacije o kvalitetu vode i zagađenju na celom toku reke Dunav i njegovih pritoka: Drave, Tise, Save, Velike Morave, Arges-a, Olt-a i Prut-a.

U radu međunarodnog tima učestvovalo je 18 eksperata iz Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke, Mađarske, Srbije, Rumunije i Danske. Tim je na raspolaganju imao tri broda, čije su angažovanje obezbedile različite države i institucija: Argus (Republika Srbija), glavno istraživačko plovilo, ledolomac “Szechsenyi“ (Mađarska), koji je služio za smeštaj tima i prevoz tereta i zaliha, i brod “Vienna 115 (Piscius)“ (Joint Research Centre – Evropske unije) koji je služio za istraživanje ribljih vrsta. Tri broda su preplovila dužinu od 2,375 km u periodu od 14. avgusta do 28. septembra 2007. godine.

Republika Srbija je svoj najveći doprinos istraživanju dala kroz učešće istraživačkog plovila Argus. Za potrebe JDS2, brod Argus je kompletno renoviran.

Na glavnom toku Dunava uzorkovanje je izvršeno na 96 lokacija. Analizom su obuhvaćeni: voda, sediment, suspendovani nanos, biološki parametri, školjke i riblje vrste.

Tokom realizacije JDS2 nacionalni timovi su učestvovali kako u delu istraživanja ekspedicije JDS2, tako i u realizaciji nacionalnog dela istraživanja.

Nacionalni tim Republike Srbije činili su stručnjaci iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji su vršili uzorkovanje i analize na glavnim pritokama: Tisi, Savi i Velikoj Moravi.

Republička direkcija za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je koordinisala istraživanja u okviru JDS2 na teritoriji Republike Srbije. Uzorkovanje na pritokama je obavljano u vreme prolaska ekspedicije kroz Republiku Srbiju – od 3. do 9. septembra 2007. godine. Uspešnu realizaciju planiranih aktivnosti obezbedila je dobra saradnja svih učesnika.

Realizacija nacionalnog dela istraživanja JDS2 okupila je institucije i istraživačke organizacije oko zajedničkog cilja – prikupljanje uporedivih i pouzdanih podataka i informacija o kvalitetu vode i zagađenju na razmatranim pritokama. Osim Republičke direkcije za vode u nacionalnom delu istraživanja učestvovali su i Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo unutrašnjih poslova – Uprava granične policije, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo finansija – Uprava carina, Ministarstvo za infrastrukturu, Republički hidrometeorološki zavod Srbije, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković“, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Jugoslovensko rečno brodarstvo, HE Đerdap I, Gradska uprava grada Beograda, Lučke kapetanije Bezdan, Apatin, Novi Sad, Beograd, Smederevo i Veliko Gradište, luke Bačka Palanka, Novi Sad, Beograd, Smederevo i Kostolac.

Nalazi JDS 2 istraživanja potvrđuju da je saradnja među dunavskim zemljama na smanjenju zagađenja dovela do pozitivnih rezultata. Napredak je učinjen u mnogim oblastima od JDS1. Kvalitet voda se u globalu popravio, ali ima još posla. Ljudi mogu da se kupaju u delovima sliva Dunava, ali ne svuda. Moguće je jesti ribu bez rizika po zdravlje, ali je u nekim oblastima neophodno sprovesti dalja istraživanja o koncentraciji žive.

JDS 3 je bila najveća istraživačka ekspedicija u 2013. godini. Za šest nedelja između 13. avgusta i 26. septembra 2013. godine, JDS 3 brodovi su prešli 2,375 km nizvodno rekom Dunav, kroz 10 zemalja, do delte Dunava. JDS 3 je koordinirana od strane ICPDR-a. Međunarodni tim 20 naučnika je bio odgovoran za uzimanje i obradu uzoraka, analizu na brodu i slanje uzoraka u odabrane laboratorije na dalje procesiranje.

JDS 3 je imala tri glavna cilja: prikupljanje informacija o parametrima koji nisu obuhvaćeni tekućim monitoringom, izrada podataka koji su uporedivi jer su rađeni za ceo tok reke Dunav i promovisanje rada ICPDR-a i podizanje svesti građana o upravljanju vodama.

Dunav i dalje ima značajno veliku populaciju biljaka i životinja. Prvo istraživanje hidromorfologije (fizičkih karakteristika oblika, granica i sadržaja) ikad sprovedeno, ukazuje na velike oblasti koje su u dobrom i prirodnom stanju. Pozitivni napori koji su učinjeni na obnovi oštećenih prirodnih oblasti, kao što su plavna područja blizu Beča i u delti Dunava, moraju da se nastave da bi se dobri ekološki uslovi reke postigli svuda.

Ukupno gledano, mora da se nastavi smanjenje zagađenja od poljoprivrede (nutrijenti i pesticidi). Neka žarišta zagađenja otrovnim materijama, takođe zahtevaju aktivniju pažnju.

Naravno, JDS nema samo naučnu vrednost, već ima i veliki doprinos u približavanju informacija o kvalitetu vode široj javnosti u državama na slivu Dunava, kao i podizanju javne svesti o pitanjima vezanim za zaštitu voda. ( nastaviće se)

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *