Nebojša Bakarec: Izbori na KiM – Pobeda srbomrsca Kurtija!

Rezultati izbora na Kosovu i Metohiji ne pružaju mnogo nade da će se stvari pomeriti sa mrtve tačke. Razlog je ubedljiva pobeda Albina Kurtija. Nažalost, nada o kojoj govorim će najverovatnije ostati samo u sferi teorije, s obzirom na političku agendu pobednika izbora (vidi na kraju teksta). Pre nego što nešto kažem o toj temi, osvrnimo se na veličanstvenu pobedu Srpske liste, kojom je osnažen položaj srpskog naroda na KiM. Po rezultatima Centralne izborne komisije (CIK), na osnovu 99 odsto prebrojanih listića, Srpska lista je osvojila 43.746, 5,56% i svih 10 srpskih mandata. Goran Rakić, predsednik ove stranke, je saopštio: „Ovo je pobeda srpskog jedinstva i ovo je dokaz da želimo da ostanemo svoji na svome“. Srpska lista je u Mitrovici osvojila 99,14 odsto glasova. Među prvima je čestitao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da se nadao pobedi Srpske liste, te da je u pitanju važna i dobra vest.

Što se tiče ostalih „srpskih“ lista, lako možemo zaključiti da su Đilas, Jeremić i Obradović do nogu potučeni na izborima na KiM. Njihovi puleni na KiM su počišćeni. Tako je srpski narod opet pokazao da neće Đilasovu Radu Trajković, koja je uz Rašića bila najveća albanska uzdanica, i koja je iz zavetrine Savskog venca (Beograd), tokom kampanje govorila najveće gadosti protiv vlasti u Beogradu i Srba na KiM. Narod je pokazao da neće ni Nenada Rašića koji je Srpsku listu, odnosno Srbe na KiM svojevremeno nazvao monstrumima, u svom spotu na albanskom jeziku, koji je služio podilaženju Albancima i Kurtiju lično.

Glasalo se za 120 poslaničkih mesta u kosovskoj skupštini, od čega je ukupno 20 zagarantovano za manjine na KiM, a od tog broja 10 pripada predstavnicima Srba. Izlaznost je iznosila 45,61%. Registrovanih birača sada ima 1.794.862, što je za 142.000 manje nego 2019. Samoopredeljenje, Aljbin Kurti, LVV, 376.933, 47,88%, 55 poslanika. Demokratski savez Kosova, LDK Isa Mustafa, LDK, 102.959, 13,08%, 16 poslanika. Demokratska partija Kosova, PDK, Enver Hodžaj,PDK, 136.681, 17,36%, 20 poslanika. Alijansa za Kosovo, AAK, Ramuš Haradinaj, AAK, 58.299, 7,41%, 9 poslanika. Srpska lista 43.746, 5,56%, 10 poslanika.

Bošnjaci – UZ-AH, 6.379, 0,81%, 4 poslanika. Turci -KDTP, 6.150, 78%, 3 poslanika. Bošnjaci – KOALICIJA VAKAT – KV, 5.667, 0,72%, 2 poslanika. Romi – ROMANI INICIYATIVA – RI, 3.825, 0,49% 1 poslanik.

Kurtijevo Samoopredeljenje je osvojilo 174.000 glasova više nego 2019. Demokratski savez Kosova, LDK, Ise Mustafe je osvojio 97.000 glasova manje nego 2019. Demokratska partija Kosova, PDK, Envera Hodžaja, je osvojila 33.000 glasova manje nego 2019. Alijansa za Kosovo, AAK, Ramuša Haradinaja, je osvojila 34.000 glasova manje nego 2019. Važno je reći da se Kurtijevoj partiji priključila predsednica parlamenta Kosova, Vjosa Osmani. Takođe, veoma je važna činjenica da su van izborne trke bili nekadašnji lideri Albanaca, Hašim Tači, Kadri Veselji, Nasim Haradinaj, Jakup Krasnići, Redžep Seljimi, Saljih Mustafa i Hisni Gucati, koji se nalaze u zatvoru u Hagu. Čelnik Samoopredeljenja Kurti je, posle proglašenja pobede, između ostalog naglasio da dijalog neće biti prioritet njegove vlade. „Dijalog sa Srbijom je na šestom ili sedmom mestu“ precizirao je.

Ko je Albin Kurti?

Albin Kurti je rođen 1975., u Prištini. Kurtijev otac Zaim, i majka Arife (devojačko Tahiri), su se pre Kurtijevog rođenja preselili iz Ulcinja u Prištinu, zbog posla Kurtijevog oca. Majka Albina Kurtija je bila učiteljica u osnovnoj školi. Otac mu je takođe obrazovan čovek. U Prištini su se rodila dva mlađa brata Albina Kurtija, Arianit i Taulant. Do preseljenja u Prištinu, Kurtijevi su, kao i njihovi preci živeli u selu Vladimir, kod Ulcinja. Ceo taj kraj, koji se danas nalazi delom u Crnoj Gori, a delom u Albaniji, premrežen je ostacima sakralnih objekata posvećenih srpskom vladaru Jovanu Vladimiru, koga je SPC kanonizovala (proglasila za svetitelja – sveca). Jovan Vladimir je bio srpski vladar Duklje, najmoćnije srpske kneževine tog doba (od oko 1000. do 1016. godine). Ceo taj kraj je bio, do dolaska Turaka, uglavnom naseljen srpskim življem. Možemo osnovano pretpostaviti da su preci porodice Kurti, srpskog porekla – Kurtovići. Selo iz koga potiče porodica Kurti, Vladimir, se od davnina zove po pomenutom vladaru Jovanu Vladimiru. Selo je do dana današnjeg zadržalo svoje srpsko ime. Takođe, svi nazivi toponima u široj okolini su srpski. Ne tvrdim da je Albin Kurti Srbin, već samo da su mnogi preci njegove porodice najverovatnije bili Srbi. Da je to tako, svedoči i epizoda sa prepucavanjem između Albina Kurtija i sina Hašima Tačija, Endrita iz 2018. godine. Na Kurtijeve prozivke o bliskosti Tačija i Vučića, i na Kurtijev poziv da Endrit zaprosi Vučićevu čerku, Endrit Tači je odgovorio „Hvala na vašoj ponudi Aljbin. Imam strpljenje da sačekam da tvoja ćerka poraste pa da pričamo o našoj budućosti, ali imam problem. Moramo prethodno da rešimo primarno pitanje identiteta, albansko, a ne crnogorsko. Shvatam da poreklo ne može da se zaboravi, ali ne razumem jezik Kurtović Vladimira“. Time je sin predsednika Kosova, aluduirao na to da Albin Kurti nije Albanac, već Crnogorac, i da se zove Vladimir Kurtović. Albanci dosta dobro znaju kome su preci bili Srbi, ali to najčešće kriju.

Albin Kurti je po obrazovanju je inženjer računarstva i telekomunikacija (Priština 2003.). Tečno govori engleski i srpski. Pre 2000. godine bio je prevodilac, portparol i sekretar Adema Demaćija, tada političkog predstavnika OVK. Kurti je uhapšen od strane srpske policije u aprilu 1999. godine. Okružni sud u Nišu osudio je u martu 2000., Kurtija na 15 godina zatvora zbog krivičnih dela ugrožavanja teritorijalne celovitosti SRJ i udruživanja radi neprijateljskih delatnosti u vezi sa krivičnim delom terorizma. Posebno je zanimljiv snimak iz zatvora u Nišu, kada Kurti daje izjavu za medije, i pun sebe, iznosi izmišljotine o srpskom imperijalizmu i fašizmu!

 

Albin Kurti je na slobodu pušten u decembru 2001. godine. Psihopatu Kurtija i Floru Brovinu je pomilovao tadašnji predsednik SRJ, Vojislav Koštunica. Danas je jasno da je neselektivno puštanje na slobodu albanskih zločinaca 2000. godine, velika greška, zbog stvarnih zločina koje su počinili. Danas bizarno i bolesno zvuči činjenica da je Albinu Kurtiju 1999. godine, drugosrbijanski list „Naša borba“ (preteča „Danasa“) dodelio nagradu za toleranciju. Dakle, da ponovim, za one koji su u neverici, srpsko petokolonaško glasilo je 1999. godine, nagradilo porparola OVK, nagradom za toleranciju!

Okružni sud u Prištini je u junu 2010. osudio Albina Kurtija na devet meseci zatvora, a kaznu je ranije odslužio u službenom i kućnom pritvoru. Kurti je osuđen za opstrukciju i sprečavanje službenih lica u vršenju dužnosti tokom februarskih demonstracija 2007. godine, koje su organizovali on i njegovo Samoopredeljenje. Tokom tih nasilnih demonstracija u Prištini su stradala dvojica demonstranata, a 80 je povređeno. Odgovornost za to snosi Albin Kurti. Sud je potvrdio presudu Osnovnog suda u Prištini iz januara 2018., prema kojoj su četiri člana Samoopredeljenja, osuđeni na zatvorske kazne. Prema toj presudi Albin Kurti je pravosnažno osuđen na kaznu zatvora zbog opstrukcije rada parlamenta, bacanja suzavca i ometanje policije u obavljanju službene dužnosti.

Albin Kurti se u četrdesetoj godini (2015.) oženio Norvežankom Ritom Augestad Knudsen. Imaju sedmogodišnju ćerku. Rita Augestad Knudsen je stariji istraživač u Norveškom institutu za međunarodne poslove (Norwegian Institute of International Affairs – Norsk utenrikspolitisk institutt – „NUPI“). „NUPI“ je norveška vladina institucija. Knudsenova radi u Odseku za bezbednost i odbranu. Kurtijeva supruga je doktor nauka i ekspert za protivterorizam i antiradikalizam. Ona je takođe izvršni direktor Konzorcijuma za istraživanje terorizma i međunarodnog kriminala. Rita Augestad Knudsen je visoko pozicionirana u norveškim obaveštajnim strukturama. Kao obaveštajni „oficir“ stacioniran u Prištini, ona sarađuje i sa ostalim zapadnim obaveštajnim rezidentima, poglavito iz SAD i VB. Prištinski mediji su 6. juna 2019. godine izvestili da su Kurti i njegova supruga potrošili ogroman novac (400.000 evra) na kupovinu stana u Norveškoj. Kako je Kurti bio poslanik, bio je obavezan da podnosi godišnje izveštaje o imovini. Zbog ovoga ga je često prozivao tadašnji predsednik parlamenta Kadri Veselji, tražeći da objasni poreklo novca za stan. Albin Kurti i njegova supruga nikada nisu objasnili poreklo novca za taj stan, niti poreklo ostale imovine, koja nije mala. Kada govorimo o profesiji Kurtijeve supruge, zanimljivo je da je neko ko se bavi antiterorizmom, antiradikalizmom i antiekstremizmom, odabrao da zasnuje porodicu sa bivšim sekretarom portparola jedne terorističke organizacije, poznate po ratnim zločinima, i bavljenje klasičnim kriminalom, uključujući i trgovinu organima otetih i ubijenih! Uz to sam suprug Knudsenove je političar sa ekstemnim šovinističkim političkim programom, koji podrazumeva stvaranje Velike Albanije. Takođe, Albin Kurti već najmanje 15 godina sprovodi nasilnu politiku, koja podrazumeva organizovanje nasilnih demonstracija na kojima ginu ljudi ili bivaju povređeni, koja podrazumeva uvođenje nasilja u institucije Kosova, poput bacanja otrovnog gasa, tuče itd. Kurti je do sada tri puta osuđivan, jednom u SRJ, za terorizam, i dva puta na Kosovu.

Albin Kurti, u suštini vodi šizofrenu politiku – levičarsko šovinističku. Sa jedne strane šovinističku, velikoalbansku, a sa druge strane levičarsku, mondijalističku, liberalnu. Albin Kurti bi se mogao opisati kao spoj pojedinih osobina Obradovića i Noga (desničarski šovinizam, nasilje…) i Sergeja Trifunovića (levičarski mondijalizam, vladanje savremenim medijima…). Uz to, vidimo da nasilna politika Albina Kurtija, neodoljivo podseća na nasilnu politiku Đilasa i Obradovića. Ili obrnuto? Albin Kurti je obrazovan i tečno govori dva jezika (engleski i srpski). Takođe on najverovatnije nije počinio ratne zločine, kao oni albanski lideri koji su sada u Hagu, ili kao Haradinaj (što ne znači da nije bio saučesnik terorista 1998. i 1999.). U tom pogledu Kurti će biti i manje podložan pritiscima zapadnih mentora, koji iz pozadine vladaju Kosovom.

Kurti je posle izbora 2019. godine, 3.2.2020., izabran za predsednika vlade lažne države Kosovo i tu funkciju je obavljao do 3.6.2020. Sa funkcije su ga praktično uklonili Amerikanci, zbog uvođenja „reciprociteta“ u trgovini sa Srbijom, zbog odbijanja dijaloga sa Srbijom, i generalno zbog nekooperativnosti.

O Kurtijevoj ekstremnoj politici i stavovima, najbolje govore delovi intervjua koji je u martu 2016. dao evropskom izdanju uglednog veb sajta „Politiko“. Tu Kurti neskriveno govori da se protivi „Zajednici srpskih opština“ i dijalogu sa Srbijom.

Pitanje:“ Sporazum sa EU je korak ka pomirenju sa Srbijom, i korak ka Evropi. Vaša partija to blokira. Zbog čega?“

„Da, blokiramo. Mi smo ponosni na to što je čak i Ustavni sud to blokirao. Mi verujemo da to (ZSO op.aut.) predstavlja korak protiv normalizacije i da vodi u kapitulaciju pred imerijalističkom moći (…) Srbija je uvek bila mala imperija na Balkanu (…) koja je ubijala (…)“.

Pitanje:“Šta su pretpostavke za početak dijaloga sa Srbima?“.

„ (…) da bi počeli pregovore sa srpskom vladom, Srbija mora da prizna našu državu, da se izvini za ratne zločine, i da plati ratnu odštetu. Tako da načelno ne postoji način za uspostavljanje normalnih odnosa sa Srbijom“.

Pitanje:“Vaša partija sanja san o velikoj Albaniji. Kako to zamišljate i kako?“.

„Mi tražimo pravo Kosova da se priključi Albaniji. Mi želimo da to ostvarimo mirno, za razliku od našeg odvajanja, koje je bilo nasilno zahvaljujući velikim silama“.

Podsetiću da se Kurti godinama zalaže da kosovske vlasti, umesto pregovora s Beogradom, razgovaraju sa Tiranom o ujedinjenju Kosova i Albanije! Samo dan posle izbora 2019., Kurti je počeo da provocira srpsku zajednicu. U svom intervjuu sa TV N1, ponovio je da će u svoju koaliciju uključiti one srpske političke stranke koje nisu Srpska lista, obrazloživši tim da Srpska lista nije politička partija, već država. „Inače naš ustav kaže da mora da bude bar jedan ministar iz srpske zajednice u našoj vladi, ali ne kaže da mora da bude iz Srpske liste. Znači mi ćemo da fokusiramo naše prioritete prema manjinama kao takve kao zajednice, a ne kao stranke“, rekao je Kurti. Kasnije je morao da odstupi od ovih pretnji i da postupi po Ustavu, i uključi Srpsku listu u vlast.

Ko je Vjosa Osmani?

Rođena je 1982. godine, u Titovoj Mitrovici. Udata je i ima blizance. Pravo ime i prezime su joj Vjosa Osmani – Sadriu. U kampanjama nije koristila dva prezimena, zbog toga što je albansko kosovsko društvo veoma patrijarhalno, da ne kažemo zaostalo. Dva prezimena bi isuviše bola oči, i možda bi odbila neke birače. Od 2006. do 2010. je radila u Kancelariji predsednika Kosova, kao šef kabineta predsednika i kao savetnica za pravna i međunarodna pitanja. Od 2011. je poslanica u skupštini Kosova. Pre toga radila je u više međunarodnih institucija na KiM. Završila je prvi stepen pravnog fakulteta u Prištini (Bachelor of Law) 2004. godine. Master diplomu prava, stekla je već 2005. godine, na univerzitetu Pitsburg (SAD). Deset godina kasnije je doktorirala na istom univerzitetu (Međunarodno i poslovno pravo). Na prištinskom pravnom fakultetu je 2004., bila najbolji student prava. Na univerzitetu Pitsburg, je za master i za doktorske studije, dobila sve moguće nagradne školarine. Paralelno je sticala iskustvo i obrazovanje i u nevladinom sektoru. Predavač je na više fakulteta, a na pravnom fakultetu u Pitsburgu je gostujući profesor. Iz priloženog se može zaključiti da Osmanijeva tečno govori engleski, a verovatno i srpski. Vjosa Osmani poseduje impresivnu biografiju. Bila je nosilac kampanje DSK, na izborima 2019., kada je ta partija osvojila samo 5000 glasova manje od Kurtijeve. Osmanijeva je još 2019. najavila oštar stav prema Srbiji. Naglašavala je da će takse od 100 posto na uvoz robe iz Srbije i BiH, biti deo drugih mera koje će biti preduzete protiv Srbije. Rekla je da takse neće biti ukinute, već ugrađene u mere „reciprociteta“. Da pomenem da Vjosa Osmani nije prva istaknutija žena u politici Kosova. Put su joj utrle Edita Tahiri i Atifete Jahjaga, bivša predsednica Kosova (od 2011. do 2016.).

Osokoljen sa gotovo 50 odsto glasova podrške, ojačan Vjosom Osmani, i u očekivanju podrške Bajdenove administracije, Kurti će nastupiti oštrije nego u februaru 2020. Srbi i Srbija od nove Kurtijeve vlade mogu da očekuju sve najgore. Uz to broj mandata koji je Kurti dobio, znatno smanjuje potencijal za pritiske (da ne kažem ucenjivački potencijal) ostalih igrača na sceni. Kurti će morati da uključi Srpsku listu u vlast, ako ova to bude htela, ali nažalost, njemu će biti dovoljni glasovi deset poslanika ostalih manjina (Bošnjaci, Turci, Romi) da ima većinu 65:55. Ukoliko u vlast uključi i Haradinaja (9 poslanika), imaće komotnu većinu 74:46! Glasovi ostalih mu uopšte neće biti potrebni. Od dvotrećinske većine ga onda deli samo 7 nedostajućih glasova. Haradinajeva cena će verovatno biti položaj predsednika Kosova. Sam Kurti bi na tom mestu radije video Vjosu Osmani. Čini se da će položaj Srpske liste, ukoliko bude u toj vlasti, biti veoma težak i složen.

Sve to deluje obespokojavajuće za nas Srbe, u pogledu opstanka Srba na KiM, i eventualnih pregovora o KiM. Najviše me brinu ekstremizam i nepredvidivost Albina Kurtija. Razloge za brigu daju i obrazovanje i sposobnosti Vjose Osmani, koji će biti prednost u pregovorima, pre svega u njenom odnosu prema EU i SAD, i u njihovom odnosu prema njoj. Mnogo je u pregovorima lakše, nasuprot sebi imati nekadašnje (neobrazovane ili slabo obrazovane) bandite i zločince, upitne inteligencije, podložne ucenama zapadnih mentora. Mnogo je teže u pregovorima, na suprotnoj strani imati izuzetno obrazovanu i inteligentnu Vjosu Osmani, i ekstremnog Albina Kurtija, koji je takođe solidnog obrazovanja.

Problem u tome što je albanska agenda, ekstremna i podrazumeva:

– zahtev Srbiji da pruži saglasnost da Kosovo postane član UN,

– zahtev Srbiji da posle toga prizna Kosovo,

– da Srbija ne dobije ništa zauzvrat (jednostrani kompromis, tj. kompromis koji to nije),

– Srbe kao građane drugog reda i remetilački faktor,

– rad na ujedinjenju sa Albanijom (prikriven ili javan),

– onemogućavanje povratka raseljenima,

– otimanje sve srpske privatne i državne imovine,

– otimanje svog srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa

– teritorijalne pretenzije spram Preševske doline

Sve što je nabrojano, ovaj put još žešće će sprovoditi Kurti i Osmanijeva. Nažalost, ojačani Kurti i Osmanijeva i će albansku agendu sprovoditi uspešnije nego bilo ko do sada. Ključ svega, čini se sada drži Bajdenova administracija. Ako budu popustljivi prema Kurtiju i Osmanijevoj, a ja predviđam da će tako biti, nama Srbima i Srbiji se, što se KiM tiče, ne piše dobro. Kurti i Osmanijeva su nova generacija albanskih političara, obrazovana, neopterećena gresima prošlosti, mnogo veštija od „ratnih lidera“, zločinaca i kriminalaca. Nažalost, politika Kurtija i Osmanijeve će biti slična, ali gora od politike prevaziđene generacije političara, koja je uglavnom u Hagu. Ne treba zaboraviti da Albin Kurti patološki mrzi nas Srbe.