Nebojša Bakarec: O Zakonu o utvrđivanju porekla imovine

Skupština Srbije je 11. marta 2020. usvojila Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Da bi građani videli koliko je potreban ovaj Zakon koji stupa na snagu 12. marta ove godine, i izmene ovog Zakona koje se nalaze u Skupštini, izneću argumentovane primere kako je pljačkan budžet Srbije, i kako niz lica koja su to činila, ne može da opravda vrednost svoje imovine i njeno poreklo. Takođe, ta lica su uglavnom na nezakonit način stekla prihode koji su izvor njihove imovine. A sva ta lica se bave politikom, i u periodu nezakonitog bogaćenja obavljala su niz državnih funkcija. Kod nekih lica postoji pokriće za imovinu u njihovim prijavljenim prihodima, ali su sami prihodi stečeni na nezakonit način, najčešće putem krivičnih dela – zloupotreba službenog položaja i trgovina uticajem. Pozdravljam poresku stopu od 75%, predviđenu ovim Zakonom za oporezvanje imovine kojoj se ne može utvrditi poreklo. Ovaj Zakon predstavlja jedan od dokaza kako se sprovode prioriteti koje je odredio predsednik Vučić – borba protiv korupcije i mafije. Govoriću o nezakonitom poreklu prihoda, a time i imovine Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Saše Radulovića, Marinike Tepić i Boška Obradovića.

Dragan Đilas

Dragan Đilas je u periodu od deset godina od 2004. do 2013., obavljao tri državne funkcije, a njegove kompanije su u tom periodu stekle poslovni prihod od 619 mil evra, po zbirnim podacima iz APR, a neto dobit je bila 106 miliona evra. Sumnja se da je taj ogroman novac stekao zloupotrebom službenog položaja i trgovinom uticajem. Postao je jedan od najbogatijih građana Srbije. Uz Đilasa se obogatio i njegov rođeni brat, takođe suvlasnik ili direktor kompanija svog brata. Na kraju Đilasovog gradonačelničkog mandata finansije Beograda su bile obrnuto proporcionalne profitima Đilasovih kompanija. Dug Beograda je bio 1,2 milijarde evra, a poslovni prihod gradonačelnikovih kompanija je bio preko 600 miliona evra! Sam Đilas je jednoj NVO, 2018. prijavio da poseduje imovinu vrednu 24 mil evra. A dao je samo delimične podatke.

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać, je 1.6.2011. na konferenciji za štampu Saveta, ali i u Izveštaju Saveta, iznela ključne dokaze o tome šta je radio Đilas. Rekla je: „Mediji u Srbiji su “zarobljeni” a vlast je kontrolu nad medijima uspostavila preko Dragana Đilasa, najbližeg saradnika predsednika Srbije Borisa Tadića“. Verica Barać je dodala da Đilas, gradonačelnik Beograda i potpredsednik Demokratske stranke, ima dve firme za medije preko kojih idu kanali za novac i kupovinu reklama i druge uticaje na medije. Dodala je da sa tako kontrolisanim i zarobljenim medijima nema ni govora o efikasnoj borbi protiv korupcije, jer mediji javljaju “ono što vlast hoće i na način kako vlast hoće”.

Bivši predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA), Nenad Cekić je 25.08.2020. teško optužio Đilasa. Pitao je Đilasa „Kako se to u tranzicionoj Srbiji ‘pošteno stiče’ 10, 50, 100, 150… miliona evra?“. „Naravno, ne nadam se da će Đilas bilo šta od ovoga ikada jasno reći. Biće to „poslovna tajna“ jer bi se iz tih podataka moglo naslutiti koliko je to tačno para Đilas „pošteno stekao“ tokom trajanja perioda njegovog suvlašća i vlasti (2004-2012). Sumnjam ujedno da će se tok ovog „poštenog sticanja“ ikada valjano istražiti… Napredak u Đilasovom „poštenju u sticanju“ je to što on danas više ne negira (a poricao je) da je „pošteno sticao“ i dok je bio na vlasti. Sticajem okolnosti, u to kako je „pošteno sticanje“ izgledalo, imao sam prilike i da se lično uverim kada su mi kao predsedniku Saveta RRA u nekoliko navrata u ruke došli ugovori na osnovu kojih su Đilasove firme poslovale sa RTS-om i Studijom B. Ukratko, Đilasove firme su sticale, tako što su sekunde reklamnog prostora od RTS-a i Studija B otkupljivale uz neverovatne popuste, pa ih potom preprodavale. Stvar je otišla toliko daleko da na kraju od samog RTS-a niko više nije mogao da kupi ni sekund RTS-ovog sopstvenog reklamnog prostora. Naime, sve sekunde su, u stilu nakupaca sa Kalenić pijace, mesecima unapred otkupljivale Đilasove firme. Nije nepoznato da su „sticanja“ ove vrste Đilasovim firmama obezbeđivali tadašnji direktor RTS-a, i neki poslom i politikom uslovljeni direktori Studija B. A sve što navodim bilo je javnosti manje-više poznato još od 2011. godine“.

Vuk Jeremić

Vuk Jeremić, njegova supruga i članovi njegove porodice poseduju veliki broj nekretnina u zemlji i inostranstvu, koje su, sumnja se stečene na nezakonit način. Prema podacima o transakcijama preko deviznih i dinarskih računa u periodu 2013-2016, na račune preduzetničke PR agencije i nevladine organizacije- CIRSD, kuma lažne države Kosovo, Vuka Jeremića, uplaćene su donacije od 1,33 miliona dolara za PR agenciju, i 5.95 miliona dolara za CIRSD. Istovremeno na Jeremićev lični tekući i devizni račun “leglo” je dodatnih 858.000 dolara. U istom periodu Jeremić je sa svog deviznog računa uplatio “ličnu ušteđevinu” od 650.000 dolara na račun koji je njegova supruga Nataša Jeremić otvorila u “Sitibenk” u SAD, gde živi sa njihovom ćerkom. Postoje dokazi da je 1,5 miliona dolara tog novca Jeremić koristio u kampanji za predsedničke izbore 2016., iako je finansiranje predizborne kampanje novcem poreklom iz inostranstva najstrože zakonom zabranjeno. Samo time je počinjeno više krivičnih dela. Veći deo novca koji su dobila dva Jeremićeva pravna lica, potiče od kriminalca, bivšeg funkcionera iz Hong Konga, Patrika Hoa, koji je u SAD osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu uptavo zbog mahinacija čiji su deo „donacije“ Jeremiću. Patrik Ho je bio član borda Jeremićeve NVO. Kriminalom su se bavili i drugi članovi borda CIRSD. U emisiji „Pravi ugao“ na RTV, 29.12.2016., na pitanje o donatorima CIRSD, Jeremić je lagao: “Ogromna većina finasiranja je došla od izuzetno respektabilnih velikih međunarodnih korporacija koje ne posluju u Srbiji niti imaju planove da posluju“. Istina je da su najmanje dve kompanije iz Kine, koje su finansirale CIRSD, poslovale u Srbiji najmanje 6 godina. Još 2011. Jeremić je prisustvovao potpisivanju „Protokola o saradnji za gradnju TENT B3“, između EPS-a i „China Environmental Energy Holdings“. Ova kineska kompanija je do sada uplatila CIRSD-u 600.000 dolara.

O načinu postupanja (modus operandi) i „poštenju“ Jeremića kuma albanskog Kosova, svedoče činjenice da je tokom petogodišnjeg ministarskog mandata on na svoja luksuzna ministarska putovanja potrošio više od 3,6 miliona evra iz budžeta. Jeremić je sebi dodelio i 55.000 evra dnevnica, čime je duplirao iznos svoje petogodišnje plate. Državni revizori su još 2011. utvrdili nezakonito poslovanje MSP pri kupovini deviza preko menjačnice “Trange-frange“ i pri plaćanju prema firmi “Aeroklub” u ukupnom iznosu od oko 360.000 evra. Štetnim ugovorom koji je 2012. godine Jeremić potpisao sa „Energoprojektom“, Srbija je, sumnja se, oštećena za više od 5,2 miliona evra.

Saša Radulović „Dosta Je Bilion“

Saša Radulović je čerupao budžet Srbije 4 godine. Stvar je javna, „legalna“, ali se ipak radi o pljački budžeta. I što je najgore, država nije mogla da uradi ništa, već je morala da toleriše tu pljačku. Za 4 godine, na privatne račune Saše Radulovića (a ne stranke DJB) leglo je 288 miliona dinara ili 2,4 miliona evra, samo na osnovu broja osvojenih poslanika (16), odnosno za finansiranje rada poslanika grupe građana DJB u Narodnoj skupštini. DJB je 2016. imao 16 poslanika, a na kraju mandata, ostalo ih je samo troje. Trinaest poslanika, najbližih saradnika, prijatelja i potpredsednika DJB je napustilo Radulovića. Sledila ih je većina funkcionera i članova DJB. Svi oni su svedočili o malverzacijama. Da bi zloupotreba sredstava bila moguća, bilo je potrebno da DJB ne bude registovan kao stranka (i nije, do danas). Novac iz budžeta, oko 72 miliona dinara godišnje, išlo je na privatni račun Radulovića. Radulovića je za malverzacije optuživao 09.11.2018. i bivši predsednik DJB Branislav Mihajlović. Mihajlović je optužio Radulovića da svakog meseca DJB-u otme više od 6,4 miliona dinara koje DJB dobije iz budžeta na ime rada 16 poslanika. Bivša potpredsednica DJB, Tatjana Macura rekla je za TV N1, 11.07.2019. da se svakog meseca iz budžeta na privatni račun Saše Radulovića uplati preko 50.000 evra namenjenih funkcionisanju pokreta. Ovde je reč o ozbiljnim zloupotrebama. Zakon o finansiranju političkih stranaka kaže:“Član 38. stav 1. – Ko daje, odnosno u ime i za račun političkog subjekta pribavi sredstva za finansiranje političkog subjekta protivno odredbama ovog zakona u nameri da prikrije izvor finansiranja ili iznos prikupljenih sredstava političkog subjekta kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Ako su izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana data ili primljena sredstva u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina“. Nije problem u tome što Radulović ne može da dokaže poreklo novca, već ne može da opravda način tošenja novca poreskih obveznika. O poštenju Radulovića govore dokazi nemačkog „Dojče vele“ koji je tokom 2016. i 2017. izveštavao o tome da Radulović duguje milion dolara poreskoj službi SAD i da taj dug nikada nije vratio, zbog čega je pobegao iz SAD.

Marinika Tepić

Marinika Tepić je vlasnica niza nekretnina, za koje ne može da pruži suvislo objašnjenje o poreklu – stan od 123 m2, u Novom Sadu u najužem centru Novog Sada, na ekskluzivnoj lokaciji 50 metara od zgrade „Banovine“. Kako je skromna sekretarka stekla stan koji vredi najmanje 300.000 evra? Marinika Tepić je vlasnica i niza drugih nekretnina. Dok je bila na funkciji Sekretara za sport i omladinu u Vojvodini, Marinika Tepić je dva puta dobijala stan u NS, od pokrajinske vlade. Prvi put 2013. stan u Balzakovoj ulici. Drugi put 2014. stan u ulici Boška Buhe. Ne postoje dokazi da su stanovi vraćeni državi. Zbog čega je Marinika Tepić dobila 2 stana? Posebno je pitanje da li joj je omogućeno da otkupi ta dva stana, naknadnim aneksima ugovora, i pod kojim uslovima?

Boško Obradović

Na sednici Glavnog odbora Dveri 7.7.2017. iznete su brojne kompromitujuće optužbe na račun predsednika Dveri, Boška Obradovića. Usledila je serija ostavki funkcionera koji su svoje odluke argumentovali korupcijom i finansijskim malverzacijama u vrhu stranke. Među njima su Aleksandar Ranđelović iz Vlasotinca, Srboljub Mickić iz Paraćina i Jugoslav Kiprijanović. Funkcioneri Dveri i poslanici Srđan Nogo i Zoran Radojičić su 8.4.2019. optužili Boška Obradovića da je proneverio 1.3 miliona evra koji su tokom tri godine, iz budžeta i donacija, ušli u Dveri, a samo zanemarljiv iznos je potrošen na zakonit način. Nogo je rekao: „Boško Obradović, predsednik Dveri, oformio je grupu koja je izvršila razna krivična dela, falsifikovala dokumentaciju, zloupotrebljavala finansije te stranke, kršila Statut i Program i izvršila uzurpaciju Dveri sa ciljem sticanja imovinske koristi“. U disciplinskoj prijavi protiv grupe lica, Nogo ističe da je Obradović najodgovorniji za štetu koja je naneta Dverima. „Obradović je upoznat sa radom te grupe, podržavao ih je i podstrekivao da čine krivična dela kojima je oštećen budžet Srbije i same Dveri, a sa ciljem plaćanja određenog broja funkcionera po stranci, kao i sticanja protivpravne imovinske koristi. Takođe, Obradović je podstrekivao grupu visokih funkcionera da falsifikuju zvaničnu dokumentaciju stranke“.

Da li će ruka zakona stići lopove, videćemo? Veliki mudrac Duško Radović je lepo rekao: „Kad lopovi počnu da brane ono što su stekli, neće biti ljućih boraca za poštenje, a protiv lopova.“