Nebojša Bakarec: „Ubijanje“ mrtvih velikana

Pripadnici „Druge Srbije“ i đilasovci, združenim snagama blate sve što je sveto. Ne prežu ni pred time da vređaju, satanizuju i dehumanizuju čak i preminule velikane. Srpski narod je u roku od tri nedelje izgubio dva gorostasa našeg naroda, patrijarha Irineja i mitropolita Amfilohija. Te dve smrti su bile prilika da drugosrbijanci i đilasovci pokažu svoje neljudsko lice. Osim vređanja preminulih velikana Amfilohija i Irineja, svim bestijalnim napadima je zajedničko i to da vređaju i predsednika Srbije. Dva su cilja. Dehumanizacija pomenutih ličnosti i rušenje ugleda institucija, u ovom slučaju SPC i institucije predsednika. Jednako ovome, u drugim prilikama, cilj većine napada na Skupštinu, na Vojsku, MUP, je želja da se snizi ili uništi ugled najvažnijih institucija Srbije. Vidimo da su drugosrbijanci i đilasovci „hrabri“ da skrnave i opelo i krštenje, i grobove i sahrane. Kada puni mržnje napadaju preminule, Amfilohija i Irineja, oni zaboravljaju osnovnu stvar, mrtav čovek ne može da se brani, mrtvi zaslužuju ljudsko poštovanje. Drugosrbijanci i đilasovci su toliko oboleli od mržnje, da pokušavaju ponovo da „ubiju“ već mrtve velikane!

Preminulog mitropolita Amfilohija je na dan njegove sahrane, neljudski izvređala profesorka FDU, Biljana Srbljanović u svom tekstu „Pobeda vraga“, objavljenom na portalu „Javni servis net“ i na Đilasovom portalu „Nova.rs“. Gospođa Srbljanović nas je zasenila svojom mržnjom, i „dubokoumno“ je konstatovala sledeće: da „Risto Radović nije bio dobar čovek“, da je ambicija Mitropolita Amfilohija „počivala na dubokom neslaganju sa pravom svih ljudi na život“, nazvala je Mitropolita „bogoslovom etničke netrpeljivosti, zaštitnikom ubica i krvoloka, propovednikom mržnje i smrti“, da je upokojeni Amfilohije „pravdao genocid u Srebrenici“. Biljana Srbljanović je mitropolita Amfilohija izvređala i zbog načina na koji je umro! Ona je neljudski rekla: „umro je…zbog…dubokog višedecenijskog nerazumevanja higijene života“. Na kraju, zanemoćala od mržnje, gospođa Srbljanović je o časnom Mitropolitu rekla: „kao da nam se iz groba smeje: radostan što i mrtav uspeva da emanira mržnju, da zastraši slabe…“.

U jutru najveće tuge za našim Patrijarhom, kada je Irinej preminuo, predsednik stranke „Dveri“, Boško Obradović se bavio širenjem lažnih vesti koje je objavio Đilasov medij Nova S. Širio je neistinu o vremenu smrti našeg Patrijarha, sa ciljem da dehumanizuje Predsednika države. Obradović se bavio nevažnim pitanjem, širio je laži, umesto da tuguje. Obradović je svojom objavom pokazao nepoštovanje prema upokojenom Patrijarhu, prljao je to jutro svojom nečisti, svojim zlom. Da je Obradović pristojno ljudsko biće, shvatio bi da u tom trenutku najveće tuge nije bilo mesta za tu njegovu pogan. A Boško Obradović voli da se predstavlja kao izuzetno Bogobojazna i verujuća ličnost. Kao Hrišćanin. Šta je u njegovoj Tviter objavi bilo hrišćansko? Šta je u njegovoj objavi pokazalo da mu je žao pokojnog Patrijarha? Šta je u njegovoj objavi pokazalo da poštuje našeg preminulog Patrijarha?

Kao što vidite velikane naše Crkve vređaju i ekstremni levičari (Srbljanović) i ekstremni desničari (Obradović), i ekstremni ateisti (Srbljanović) i ekstremno religiozni (Obradović). Sada ću ukazati i na slučaj kada preminulog Patrijarha vređa i funkcioner tzv. stranke centra – DS, Vladimir Veljković. Zaključak je da su svi ti đilasovci (Veljković, Obradović) i drugosrbijanci (Srbljanović, Veljković) na istom zadatku protiv naših velikana i protiv naših institucija.

Vladimir Veljković je i đilasovac i drugosrbijanac. On piše za „Peščanik“ i za „Južne vesti“. On je funkcioner Lutovčeve DS, iz Niša. Član je Glavnog odbora DS (od 2018.) i potpredsednik Opštinskog odbora DS – Medijana, Niš.
Pre nego što pređem na Veljkovićev tekst o smrti Patrijarha,objavljen na „Peščaniku“, ukazaću da je dan ranije, 20.11.2020., takođe na „Peščaniku“, Dejan Ilić objavio tekst „Vest o smrti patrijarha“, u kome štiti Patrijarha. U tom tekstu Ilić kaže: „Neko je morao očito bespomoćnog patrijarha uzeti u zaštitu. Sačuvati mu dostojanstvo na takozvanoj samrtničkoj postelji“. I taj tekst svog kolege Ilića, je pročitao Vladimir Veljković, i rešio je „da uzme u zaštitu bespomoćnog patrijarha i da mu sačuva dostojanstvo“, tako što će ga vređati i stanizovati. I Ilić i Veljković u svojim tekstovima najviše dehumanizuju Vučića, a Veljković dodatno i preminulog Patrijarha.

Vladimir Veljković u svom tekstu „Ples sa vukovima“ od 21.11.2020. o Patrijarhu kaže: „Program zaista nije imao, ali je u sprovođenju jevanđeljskog programa Crkve zatajio, zanemarivši Hristovu opomenu iz Jevanđelja da se ne mogu služiti dva gospodara. Tako se Bog i mamon nisu složili o danu i času patrijarhove smrti. Stoga je zemaljski gospodar uz pomoć medija produžio patrijarhov život, dajući sebi vremena da se preko tabloida i društvenih mreža upiše među prve ožalošćene njegovom smrću. Prvi je pustio suzu, jedini uputio poslednje pozdrave, prvi je informisao javnost i građane da je srpski patrijarh preminuo. Vučićeva medijska bestidnost je pokušaj grebanja o nepostojeću harizmu počivšeg patrijarha. (…) Po čemu će patrijarh Irinej ostati upamćen? Patrijarh Irinej je ostavio SPC u političkom raskoraku kojem je i lično doprineo. Dozvolio je da se SPC u Srbiji pretvori u praktično totalitarnu organizaciju koja otvoreno progoni neistomišljenike u svojim redovima, podilazi autoritarizmu i isključivo mari za svoje materijalne interese. (…) Za sada se autoritarizam u Srbiji pokazao pogubnijim za kanonsko jedinstvo SPC, jer je njemu za volju, a uz saglasnost pokojnog patrijarha, više od godinu dana suspendovan rad Sabora SPC. Patrijarhov ples sa vukovima se završio. Vođa čopora će danas sastaviti posmrtni govor, a od sutra, odmah posle sahrane, početi da razmišlja o novom pastiru“. Ovom prilikom ću ostaviti po strani silne uvrede predsedniku Vučiću, zbog toga što ovaj tekst govori o satanizaciji dvojice velikana naše Crkve, koji su preminuli.

Kao što vidimo lažljivi Veljković preminulog Patrijarha i vređa i optužuje („u sprovođenju jevanđeljskog programa Crkve zatajio, zanemario Hristovu opomenu, služio dva gospodara, dozvolio je da se SPC u Srbiji pretvori u totalitarnu organizaciju koja otvoreno progoni neistomišljenike u svojim redovima, podilazi autoritarizmu i isključivo mari za svoje materijalne interese“). Veljković opisuje sebe i DS. Vladimir Veljković služi dva gospodara (Lutovca i Đilasa), on je u raskoraku sa DS, koja ne deli njegovo vređanje Patrijarha (?), Veljkovićeva DS se pretvorila u totalitarnu organizaciju koja otvoreno progoni neistomišljenike i koja podilazi Đilasovom i Lutovčevom autoritarizmu, u DS je suspendovano postojanje i rad Glavnog odbora itd. Kao što vidimo ovaj navodni centrista se ni po čemu ne razlikuje od ekstemista poput Obradovića i Srbljanovićeve. Naravno, sve troje su prvo ekstremisti, a potom autošovinisti. Ideologija i religija su u drugom planu.

Veliki Tolstoj, kao da im je poručio – „Zloba ljudska uvek polazi od nemoći“. Biblijsko „Otkrivenje svetoga Jovana Bogoslova“ kaže: „Ko čini nepravdu, neka čini još nepravdu; i ko je pogan neka se još pogani; (…) i ko je pravedan, neka još čini pravdu; i ko je svet, neka se još sveti“. Neka je večna slava i hvala našem Patrijarhu Irineju i našem Mitropolitu Amfilohiju.

Autor je narodni poslanik SNS