Neuspeo pokušaj „Zelene ministarke“ da Srbiju ostavi u mraku, a sebe stavi na čelo neke nove „ obojene“ revolucije!?! Sve u stilu „ Struje nema, a Zorana se češlja“….

Sve je manje spleta sumnjivih okolnosti a sve više direktnih sumnji da neko iznutra, vešto i teledirigovano spolja – podriva srpski energetski sistem, i to u sred zime, a pred prolećne izbore…

Odgovornost za neučinjeno ili pogrešno učinjeno nije nešto što se ne može razumeti, ali je isto tako kategorija kojoj se moraju povinovati svi državni službenici – bez izuzetaka. Sada je više nego jasno, da je predzimska energetska, najblaže rečeno, nemarna havarija trebala da bude samo uvod u totalni srpski energetski haos! Da posluži  kao uvod u nešto mnogo bitnije i značajnije od blokade puteva, i svih onih grupica predvođenih sračunatim zaluđenicima u ekologiju, ali samo po meri svojih sopstvenih interesa!

Šahovski rečeno, u večiti šah je doveden prvi čovek EPS-a, a time i prvi  čovek Srbije, koji nije imao drugog izbora već da kaže, da će „ Mića preuzeti odgovornost“! Da „ Mića“ pred srpskom javnošću prizna, ono što nikako nije bila samo njegova krivica?! Ili bolje rečeno, krivica zbog nečinjenja, zbog neobaveštenosti ili pogrešne obaveštenosti… Posle toga, budnost je na svim nivoima energetskog sistema Srbije je podignuta na najviši nivo, ali se, eto opet desila na kopovima havarija, požar u kome je stradala mašina sa trakama vredna neverovatnih 18 miliona evra!?!

Da li je ovo je kap koja je prevršila čašu puni namerne žuči koju su, sasvim je sigurno, trebalo da ispiju građani Srbije? Ali, ne pod svetlom sijalica, nego  pod svećama, baš po preporuci Zelene agende i njenih tajnih srpskih drskih agitatora… Pošteno rečeno, zašto u pričama o ostavkama ili smenama ( sasvim je svejedno) nema ni pomena odgovornosti ministarstva energetike i njihove šefice, gospodje Mihajlović?

Dokle će ona da se skriva iza politikanskih izjava, poput ove današnje, da je Srbija našla načina da reši energetsku krizu, „što kroz kupovinu gasa, što kroz kupovinu struje“… Kako je moguće da ona danas plasira priču „ kako su javna preduzeća država u državi“…Jel to opet bacanje prašine u oči srpskom narodu, verujući da neupućenost i neobaveštenost „ završavaju posao“…

Na sve to imamo samo nekoliko vrlo zanimljivih činjenica koji idu u prilog traženju apsolutne odgovornosti ministarke energetike za stanje u našem energetskom sektoru:

  1. Ko usvaja godišnje akcione planove rada javnih preduzeća u energetskom sektoru? Pa, ministarstvo energetike. Znači Zorana…
  2. Ko kontroliše sprovođenje tih istih „planova rada“ javnih preduzeća …. Pa, isto to ministarstvo. Znači, opet ministarka Zorana…
  3. Da li je obavljena zakonska kontrola sprovođenja akcionih planova? Pa, nije… Zašto? Teško je reći… Osim, ako sve nije bilo teška namera!?
  4. Šta je i kada ministarstvo uradilo po pitanju (ne)očekivane energetske krize prouzrokovane nemarnom diverzijom u Obrenovcu? Pa, ništa. I opet Zorana…
  5. Da li je tačno, da je prvi radni sastanak na temu energetskog kolapsa održalo ministarstvo tek kad je izbila kriza? Tačno je.
  6. Pa, šta je sve vreme pre toga radilo ministarstvo i njena ministarka? Pa, bavili su se sami sobom! Smenom i imenovanjem članova njenog kabineta, državnih sekretara… Sve u stilu, „ Struje nema, a Zorana se češlja!“

I kad sve to znamo, a znamo, onda nije teško pa ne shvatiti šta se iza brda onog blatnjavog obrenovačkog uglja – valjalo. Novi pokušaj da se srpska vlada destabilizuje, učini nesposobnom, a Srbija ostavi u mraku….

Ovaj pokušaj neke nove   „ obojene revolucije“, je po mnogo čemu opasniji od onih grupica koje blokiraju puteve po nalozima politi(e)kologa?! I jasna je u svemu tome uloga nove ( stare) ministarke Zorane Mihajlović?!

Nekada je njeno trčakranje u komšiluk „ po mišljenje“  davalo rezultate. Samo, u Srbiji, odavno to više nije nikome plus – već samo zagarantovani minus.

P.J.