Oluja je pogrom

Godinama ponavljam na današnji dan kako mi nikada neće biti jasna mržnja dela pojedinih susednih nacija prema srpskom narodu. Tu prvenstveno mislim na veliku mržnju onih koji su predvodili ubijanje i progon srpskog i drugog nehrvatskog stanovništva kako u Prvom i Drugom svetskom ratu, tako i devedesetih godina, na teritorijama današnje Hrvatske i BiH.
Svaka čast državnom rukovodstvu Srbije, koje i ove godine obeležilo na dostojanstven način sećanje na ozloglašenu akciju hrvatske vojske pod nazivom „Oluja“. Nakon Sremske Rače, zemunskog naselja Busije, Novog Sada, Bačke Palanke i Krušedola, ponovo je došlo na red da se ceremonija održi u Sremskoj Rači u znak sećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj akciji „Oluja“. Na mostu u tom mestu je otkrivena spomen-ploča.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je istakao da Srbija ne pristaje na poniženje i da više neće biti mala i slaba da bi mnogi u regionu i svetu bili zadovoljni. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik poručio je: „Pustite nas na miru da tugujemo i nemojte nas ponižavati“, a srpski patrijarh Irinej je pozvao na jedinstvo srpskog naroda.
U hrvatskoj vojno-policijskoj akciji „Oluja“ avgusta 1995.godine proterano je preko 250.000 krajiških Srba, 1.856 je ubijeno, a 836 vodi se kao nestalo. Ta akcija počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća obrane (HVO) na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na prostor Republike Srpske Krajine. Hrvatska vojska je ušla dan kasnije, 5. avgusta te godine, u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju.
Akcija „Oluja“ je jedno od najsurovijih i najvećih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ ne samo za vreme rata devedesetih godina već i u istoriji. I dan danas nisu odgovarali svi koji su trebali za zločine koje su počinili hrvatski bojovnici tokom operacija „Bljesak“, „“Oluja“, „Medački džep“, „Pakračka poljana“ i mnoge druge, kao ni o tajnim masovnim grobnicama raspoređenim po Hrvatskoj gde se nalaze posmrtni ostaci nekoliko hiljada Srba, o oduzimanju srpske imovine na području Hrvatske koja je vredna preko 30 milijardi evra, kao ni o sudbini tajnih optužnica protiv nekoliko hiljada Srba, koji su uglavnom optuženi zato što su se oružano branili od hrvatske vojske, kao ni o podatku da je prema dokumentaciji koju ignoriše hrvatska vlada, jedna trećina sadašnje Hrvatske vlasništvo srpskih krajišnika. Nadamo se da će istina i pravda pobediti. Isto tako se nadamo da će konačno nestati mržnja prema srpskom narodu kod dela hrvatskog, albanskog i drugih naroda koji su se naročito u proteklih 100 godina isticali po svireposti prema nedužnom srpskom narodu.
Najmanje što možemo je da zapalimo sveću i da se pomolimo za tragično nastradale u zločinačkim operacijama.
Od Srbije i srpskog naroda se ne može tražiti da zaboravi svoje žrtve. Srbija ceni mir, hoće saradnju i pomirenje, ali ne pristaje na poniženje i ćutanje.
U Hrvatskoj je broj Srba sveden na statističku grešku i pitanje je zašto drugi o tome ćute i traže od Srbije da o tome ćuti.
Zar ne bi trebalo pravda da bude ista za sve? Dosta je bilo krvi i na ovom prostoru je potreban život.
Na kraju ću izdvojiti reči predsednika Vučića povodom godišnjice Oluje.
„Pamćenje nam omogućuje da cenimo život, da ga ne trošimo olako. Srbija, kada priča o zločinima nad narodom, govori o muci, tuzi, čemeru i stradanju i nikada se ne raduje tuđim žrtvama i muci.
Dok žive Srbija i Srpska zločin nad krajiškim narodom ne sme i neće biti zaboravljen. Više neće biti „Oluja“ protiv srpskog naroda i Srbija i Republika Srpska se neće više svađati. Srbija više nikad neće biti tako mala i slaba da bi mnogi u regionu i svetu bili zadovoljni. Izvinite Krajišnici i beskrajno vam hvala na svemu što ste uradili za svoju Srbiju. Oni su pobedili. Danas je Srbija mnogo jača nego što je bila i 1995. i 2005. i 2015. godine“.
Ne smemo više nikada dozvoliti da se ponovi neka druga „Oluja“ i pogrom Srba.

Uglješa Mrdić

  1. avgust 2020. godine

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *