Opasne senke nad Beogradom!

Povratak otpisanih – Mišković, Đilas, Jeremić, Šapić kao nova elementarna nepogoda:

U Novoj godini Beograđanima svi će poželeti zdravlje i sreću, bolji život i mir u kući! I da na predstojećim izborima biraju kvalitet i znanje, da gledaju napred, a da ne idu kao rak unazad. Da gledaju u sigurnu budućnost, a ne da se vraćaju u nesigurnu prošlost, u vreme prvobitne akomulacije kapitala na srpski način i za interese samo nekoliko tajkuna.

Jer, tajkuni su kao elementarna nepogoda, dolaze iznenada, iz zatišja i apsolutne nirvane. Iza sebe ostavljaju pustoš, jad bedu i ucveljene…Sve je to za sve nas “De ža vi”!

Za Miškovića,Đilasa, Jeremića i Šapića Beograd je samo dobra lovina, prilika da se još malo dopune odavno napunjeni džepovi. Na miris novih izbora, sakupili su se i  izmirili  očas posla! Kao hijene kad kilometrima daleko osete ranjenog lava na umoru… Zaboravili su na sve razmirice, sukobe, “kurirske pljuvačine i sve ono, baš po spisku…”. Okupila ih je želja da opet vladaju glavnim gradom, da nastave tamo gde su Đilas, Mišković i Jeremić stali pre nepune 4 godine!

Jedan drugog su rađali, činili bogatim i moćnim, pa je red da se opet udruže, opet protiv sopstvenog naroda, za svoje lične interese, a protiv jednog čoveka i njegove politike koju slede milioni Srba…E, tu je problem: dobili su i zadatak spolja, da svoje bogatstvo stave na kocku i zaigraju na samo jednu kartu: po svaku cenu pobediti “kralja”, pobediti politiku koja je od prćije napravila tvrđavu, od zemlje zombija, zemlju u kojoj se uvodi rad, red i disciplina.

Da li se iko  seća prvih miliona Miškovića u vreme Miloševića? Čuvena Kompanija delta M, za koju niko nikada nije obznanio ko se krije iza ta četiri M?  Da li je “ više lukavog i kvarnog, a manje poštenog i bistrog Čarapana” zaista Milošević podržao zato što nije imao druga rešenja? Ili što je to bio deo plana ekonomske okupacije Srbije iznutra, bez spoljnih neprijatelja?

Petooktobarska revolucija je Miloševićeve i Mirine tajkune saterala u mišiju rupu. I nisu izlazili iz nje, bogami sve do smrti Zorana Đinđića! Čučali su u rupi i patili, što “vozovi puni para tutnje iznad njih i odlaze na druge adrese”.

I ko je uopšte tada znao za Đilasa, kad ga nigde nije bilo? Njegov “stariji brat” Miroslav Mišković je ćutao i čekao… I dočekao. Sve se naglavačke okrenulo posle 2004.godine i dolaska na vlast prepoštenog Vojislava Koštunice. Razmileli su se miševi,hrčci,pacovi i ostali glodari po zemlji Srbiji. Grabilo se šakom i kapom. Svuda i u svakoj prilici.  Gazda Miško za kratko vreme umnožava sve ono što je godinama gubio, verujući da je trebalo da bude njegovo. Poput kadije, odmeravao je, kažnjavao i presuđivao?! Ma, “mogao je da radi šta hoće”…

Najezda gmizavaca  “iz neke rupe” izvukla je i  Dragana Đilasa. Dok je Zoran bio živ, za njega nije bilo mesta u monopolskim biznisima uz “žutu političku podršku”. Sa Tadićem, kome je bilo stalo samo da bude pljunuti Džordž Kluni, ljubimac žena i ništa više – Đilasu je bilo mnogo lako!  Pustio je tadić direktora Narodne kancelarije da radi šta hoće, da se enormno kroz marketing bogati i da lagano priprema i skidanje “cara Borisa sa prestola”…

Despotu Đilasu tada nije smetao “engleski đak” Vuk Jeremić, koji je u Tadićevom okruženju više ličio na nekog neukog štrebera nego kvalitetnog političara! Znao je da mu nije konkurencija ni kada ga je Tadić, pod pritiskom spolja, imenovao za ministra spoljnih poslova. Srbiji se tada lomila kičma!  Tadić je sa Jeremićem “zakivao poslednje eksere na sanduk Stare Srbije”, dok je gradonačelnik Dragan Đilas, despotskom vladavinom sasvim ekonomski  okupirao Beograd!

Iako sujetan, znao je da mu u medijskoj priči fali novo lice, neko koga narod zna sa velike scene. Da skrene pažnju sa sve češćih priča o njegovom ličnom bogaćenju kroz direktni sukob interesa.  Izbor je pao na Aleksandra Šapića. Tek što je završio uspešnu vaterpolo karijeru.  Bio je idealna javna medijska maska za “svemoćnog i nedodirljivog” Dragana Đilasa. Šapić je bio pomoćnik, pratilac, prijatelj i drugar za kaficu u nekom od vračarskih kafića.. Pa i bodigard, kad krenu u beogradska naselja…

Kad je Šapić osetio da je nadrastao poziciju koju mu je drugar Đilas odredio: krenuo je prvo na njega, pa onda i na celu DS stranku. Da bi na kraju, osnovao svoju Grupu građana i prosto se “ušunjao” na vlast u opštini Novi Beograd!

I od tada Šapić, kao “Baja, pijani milioner” troši pare iz opštinske kase za šta god mu padne na pamet? Samo što o trošku građana opštine Novi Beograd hleb ne kupuje?! On za nekoliko godina, nije uspeo da nauči ni elementarno, kako funkcioniše lokalna samouprava! Nalaz budžetske inspekcije o uočenim nepravilnostima i nezakonitostima deblja je knjiga od Tolstojevog “Rata i mira”!

I takvi se danas, poput opasnih senki, ponovo nadvijaju nad Beogradom. Dva puta, teško da će prevariti sugrađane. Živi bili pa videli!

P. J.

 

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *