OSVETA EU TITOVIM UDBAŠIMA I UBICAMA (5)

Đurekoviću 600.000 maraka od BND!

Ubistvo naturalizovanog državljanina, Stjepana Đurekovića Nemačka je osvetila posle tačno 25 godina, tvrdeći da su to uradili Titovi Udbaši – izvodeći pred lice pravde nalogodavce. I nije ih mnogo brinulo šta su svojevremeno dogovarali Tito i Brant daleke 1974. godine, baš u vreme Svetskog prvenstva u fudbalu. Za zemlju kakva je bila Jugoslavija nema oprosta, jer Titove Udbaše više nema ko da štiti…

Perković i Mustać će do smrti ostati u nemačkom zatvoru.

  • Hrvatska tajna policija, posle donošenja ustavnih amandmana iz 1971. godine preuzela je odgovornost za delovanje protiv u svetu veoma jake ustaške emigracije – tvrdi naš sagovornik iz bivšeg SDB Jugoslavije, poznatiji pod nadimkom Žarki,  koji je čitav svoj radni vek proveo u Beogradu. – Pokazali su se kao veoma uspešni i efikasni u radu protiv emigarcije, odnosno političkih protivnika, uključujući i likvidacije. To što se desilo Perkoviću i Mustaću, je slika novog svetskog poretka u kome više nema zaštićenih i u kojima vladaju nova pravila. Hrvatska je ulaskom u EU morala da prihvati i njihove pravne norme, pa su morali odmah da ih izruče… I svašta se dešavalo na tom suđenju… Ništa nije vredelo što su godinama odbijali da izruče Perkovića i Mustaća. Kad su postali članoice EU samim tim morali su da prihvate i njihove pravne norme. Samo da se zna, to i nas čeka kada uđemo u EU. Osveta Titovom režimu i prema onima koji su te mere sprovodili… Sasvim sam siguran da su mnoge tajne akcije na tlu inostranih zemalja čak sprovođene i uz njihovu prećutnu saglasnost, ali šta to danas vredi kada Nemačka osuđuje, Belgija takođe, a njihovim stopama će vrlo brzo i druge evropske zemlje..

Istina i Hrvatska kao samostalna država je mnogo učinila da gurne prst u oko  novoj evropskoj braći… Sećamo se podizanja spomenika Miru Barešiću, pomirenju sa ustaškom emigracijom i stavljanju je u kontekst novih vladajućih političkih odnosa u zemlji, zbog kojih se i predsednica Kolinda Grabar Kitarović slika sa ustaškom zastavom…. A, opet sa druge strane, nije uradila lustraciju, nije se razgraničila sa ljudima Titovog režima i doba komunizma, jer su oni bili glavni stožeri nove demokracije u „lijepoj njihovoj“…. Mada nikako nisu prihvatali ubice koji su radili za hrvatski DB u vreme Tita. Poput jednog Vinka Sindičića, Ilije Stanića i drugih…

Svi se sećamo kako  je „preleteo iz Beograda u Zagreb“ general Tus, kako je  poslednji šef SDB Jugoslavije, Zdravko Mustać otišao u krilo Tuđmanu. Prema nekima, Mustać je navodno napravio direktno dil sa Miloševićem, pa je sa sobom poneo mnogo dokumenata iz arhive tajne policije kad je iz Beograda otišao u Zagreb. Međutim, ima i druga verzija tih dešavanja među udbašima umrle države:

  • Nije tačno da je Mustać išta tajno ili javno odneo iz Beograda – tvrde njegove bivše kolege. – Bio je do poslednjeg dana vrhunski profesionalac i nije hteo da sa ikakvom mrljom ode. A, morao je da ode, jer se država raspala, samim tim nije bilo potrebe da on, kao hrvatski kadar ostane u Beogradu na čelu nekakvog krnjeg SDB Jugoslavije. Inače, bio je veoma korektan i profesionalan prema svima. Ne verujemo, da je uopšte imao ikakav kontakt u tom trenutku sa Miloševićem, ponajmanje da sa njim nešto trguje, kad se znalo da mora otići „svome jatu“…

Boža Spasić je javno govorio i o tome, kako je u poslednjim danima Jugoslavije Franjo Tuđman tražio da se iz zatvora puste njihovi osuđeni osvedočeni teroristi, kojima je ostalo od višegodišnje robije samo još nekoliko meseci..

Ante Nobilo, advokat bivših udbaša je u javnosti  govorio o strašnim neshvatljivim  nedoslednostima suda i zaista krajnje neprimerenom načinu vođenja postupka u kome se unapred znalo šta čeka optužene:

  • Stjepan Đureković je bio politički emigrant, koji je prebegao u Zapadnu Nemačku u kojoj je ubijen 1983. Godine – tvrdi naš sagovornik, takođe visokopozicionirani bivši udbaš. – Svašta se pričalo, šta je bio glavni razlog, odnosno motiv za njegovu likvidaciju…. Od toga da je znao za sve mahinacije Vanje, sina Mike Špiljaka u poznatoj firmi INA, do toga da je proneverio velike pare, jer je i on radio u toj firmi, u marketingu, do toga da je znao  za neke mahinacije Miše Broza..Kako god da bilo, tek se Đureković veoma lepo smestio u Nemačkoj, pa je ubrzo postao i član njihove BND, tajne policije… Nije sasvim jasno, da li je on  njima koristio da im dostavlja ekonomske podatke iz Jugoslavije i INE, ili je bio klasični saradnik –špijun? Tek na suđenju, desio se jedan zanimljiv detalj: kada je na zahtev odbrane tražen i odobreno od strane suda da se otvori dosije Đureković iz arhive BND?! U jednoj prostoriji koja nije mogla biti ozvučena niti  su mogle da se rade fotografije, konačno je otvoren dosije Djurekovića. Na opšte iznenađenje, čak i sudije, shvatili smo definitivno  da je radio za BND i da je za nekoliko meseci zaradio fantastičnih 600.000 ondašnjim zapadnonemačkih maraka! Čak se i sudija brecnuo, koliko je para zaradio za tako kratko vreme… Čovek koji je inače ranije osuđen na doživotnu robiju u slučaju ubistva Đurekovića sada je iskorišten kao ključni svedok optužbe protiv Perkovića i Mustaća. Posle svega stiče se utisak da je ovim

Boža Spasić tvrdi , da je ovaj slučaj posebno specifičan, jer je u to debelo umešan i sin šefa BND za oblast Minhena, što baca dodatno svetlo sumnje u kompletan postupak. Posebno u priču ko je bio izvršilac, ako se sumnja da je nalogodavac bila DB Hrvatske na čijem je čelu tada bio Josip Perković. Iako im je sudija tokom suđenja više puta postavljao direktno pitanje: ko je ili ko su  bili izvršioci ubistva Đurekovića – oni su ostajali nemi. Ostali su dosledni da čuvaju profesionalnu tajnu i na tome im mnogi mogu pozavideti. Ipak, možda iz straha za svoje porodice nisu želeli ni tada da otkriju ime ubice Đurekovića… Tako je ostalo da i dalje beogardska čaršija licitira:

  • Ne, nikako to nije uradio Željko Ražnjatović Arkan – bio je jasan i glasan Boža Spasić u jednom nedavnom TV intervjuu. – Po beogradskoj čaršiji ( a tu se sve dozna?!) pričalo, kako se Arkan lično hvalio da je ubio Đurekovića, što zaista nema veze sa istinom. Znate, gomila beogardskih žestokih momaka je u jednom trenutku, tokom devedesetih je ladno htela da potvrdi kako su baš oni učestvovali u ubistvu Djurekovića!? To je tada bila neka vrsta imidža, nekog  običnim ljudima neshvatljivog imidža… Zato je sada sasvim suvišno licitirati sa onima potencijalnih ubica, ali je više nego jasno da nemačka taj slučaj nije zaboravila i samo je iskoristila mogućnosti da kroz zakonodavstvo EU privede pravdi one za koje je sumnjala da stoje iza ove likvidacije… I ja sam video linkom, posredstvom Međunarodne pravne pomoći svedočio iz Beograda sa tvrdnjom da Beograd sa tim slučajem zaista nema ama baš nikakve veze. I da o tom slučaju nemam nikakva lična i profesionalna saznanja…

Sindičić pravo u kabinet Stanišića

Postoji i  angdota vezana za sudbinu Vinka Sindičića koju priča novinar Milomir Marić: po toj priči, Sindičić je zapucao u Beograd da traži od srpske DB pomoć, jer ga „oni tamo“ nisu prihvatali, jer je bio egzekutor ustaške emigracije… Došao on u Beograd  i to pravo kod šefa srpske tajne policije Jovice Stanišića.

Ovaj nije krio iznenađenje što se on njemu obratio i naravno nikako mu nije mogao pmoći…. Ali je ostala ta priča u strogo upućenim  beogardskim krugovima i dan danas…

 

Gišku hapsili zbog Đurekovića…

Poznato je da je odmah po ubistvu Đurekovića nemačka policija uhapsila Đorđa Božovića Gišku, proveravajući da li on ima ikakve veze sa tim slučajem. Posle izvesnog vremena pustili su ga, jer nisu imali nijedan dokaz o njegovoj navodnoj umešanosti u ubistvo Đurekovića.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *