Otac nije hteo da prodaje, posebno ne za 30.000 evra?!

EKSKLUZIVNO! HIT PRIČA!
Amid Amdi, sin Alilija tvrdi da je smešna zvanična cena za lokal od 104 kvadrata:

„ Samo što se nisam šlogirao, kada sam prošao pored gradilišta i na tabli pročitao: investitor Alili Amdi!? Moj pokojni otac! Nisam verovao svojim očima šta sam pročitao“!?
Ovim rečima, Amid Amdi, sin pokojnog Alili Amdija, vlasnika ćevabdžinice u Studentskoj broj 45a, opisuje za portal Embargo šok koji je doživeo prilikom slučajnog obilaska mesta gde je nekada bila radnja njegovog oca, a u tom trenutku veliko gradilište! Slučajno je prošao tim krajem, jer ne živi u Beogradu, retko dolazi, ali je tada bio došao iz inostranstva, da sredi neke papire u vezi očeve penzije. Trebalo mu je poprilično vremena da se povrati od šoka:
– Samog sebe sam pitao, onako skoro na glas, ljudi, pa kako može mrtav čovek da bude investitor?! – nastavlja svoju ispovest za Embargo Amid Amdi. – Gledam okolo radnike, koji nešto rade, a niko nije mogao da mi odgovori otkuda ime moga oca na tabli kao finansijera te gradnje. Okrećem se, a, oni me gledaju, kao da „nisam sam sa sobom“…Vidim, nema vajde da sa njima se razgovaram…

Ovako je izgledao lokal Alili Amdija

Zašto niste reagovali, zašto niste otišli u opštinu da se raspitate? Da im ukažete na nečiju beskrupuloznost, da zloupotrebljava ime mrtvog čoveka…
– Hteo sam prvo da odem, onako besan, da ih „lepo pitam, kako može mrtav čovek da bude investitor“? Bio sam baš ljut! Znate, otac mi je…Ali, nešto mi govorilo, u meni, da li da se u to petljam…Ko zna kakvi su to ljudi…Pa onda pomislim, da ne ispadne neki problem, što ja, kao sin pitam… Ma, hteo sam i da zovem telefonom, da pitam nekoga, kako je to ovde u Beogradu moguće… I opet, pomislim, „ko zna ko stoji iza toga“, kakvi su… Ne trebaju mi problemi…A, opet, s druge strane, ja znam koliko je moj otac bio dobar čovek. To mi i danas svi spominju..
Da li vam je poznato da je vaš otac prodao objekat ujaku predsednika opštine Novi Beograd, Aleksandra Šapića, izvesnom Radetu Dedoviću?
– Ja ništa ne znam o tome detaljno, jer nisam bio uključen u to. Znam samo onako usput, ništa detaljno…
Da li je vaš otac Alili poznavao Šapiće? Spominjalo se, da je živeo u istoj zgradi gde i Aleksandrov otac Miloš i da su se dobro poznavali! Bili čak na neki način i prijatelji…
– Da, znam to. Moj otac je, svi kažu bio miran i pošten čovek i znam da je poznavao Šapiće. Razboleo se. Nije više bio za rad, a ceo život je znao samo da radi i radi… Ali znam da je poslednja stvar na svetu bila, da proda taj lokal?! Jer, to je bio njegov život! Majka nije bila sa njim u Beogradu. I ona je sada u poznim godinama. Stara i nemoćna za rad! Znao je Šapiće, to mi je poznato! Dugo su se poznavali…
Onda ste sigurno bar bili obavešteni da je vaš otac Alili Amdi prodao radnju, bar zvanično, Šapićevom bliskom čoveku iz familije za 30.000 evra?!U katastru se odmah i upisao čovek koji je i potpisnik kupoprodajnog ugovora sa vašim ocem, Rade Dedović?
– Nema šanse da je onoliki objekat od 100 kvadrata, na onakvoj lokaciji prodat za samo 30.000 evra koliko piše u ugovoru?! – kategoričan je Amid Amdi. – Gde su pare? Gde je ostatak para od stvarne vrednosti lokala? Ja nisam bio uključen, ali toliko znam… Gde je drugi ugovor sa punom cenom vrednosti lokala? Nema „nigde“ drugog ugovora, drugih papira… Ubeđen sam da je bilo dva ugovora, ali onog drugog, sa pravom cenom i pravom cifrom – nema ga! Nema ugovora, a nema ni para za nas. Niti ih je dobio moj otac!? Verujem da je moj otac potpisao dva ugovora: jedan za overu, zbog poreza i drugi interni, po kome je trebalo da bude isplaćen?! Ali, nije! Samo mi ni danas nije jasno da je odlučio da ipak proda taj lokal?
Znači li to da je vaš otac prevaren? Da li je vaša majka bila uključena u to? Da li ona nešto zna o tome? O onome,što vi debelo i s punim pravom sumnjate?
– Majka je znala za prodaju, za ugovor, ali nije bila direktno ni ona uključena, pa ni ona ne zna ništa! Ali, moj otac je umro samo mesec i po dana pošto je prodao objekat i potpisao ugovor!? Sve se nekako izdešavalo brzo, ali sam siguran da onaj objekat vredi mnogo više nego tih 30.000 evra koliko piše u ugovoru! To je bilo verovatno zbog poreza državi, kao što rade mnogi… Ali, sada nema moga oca koji bi vam mogao precizno i pošteno sve reći… Pa, ga još kače na tablu, kao da je živ
Da li to znači da ćete ipak, posle godinu skoro godinu dana pokušati da saznate istinu o pravoj ceni po kojoj je prodat ugostiteljski objekat vašeg oca?
– Mislim da hoću – kaže za Embargo, Amid Amdi. – Moram saznati istinu. Verovatno ću da dignem bunu ( mislio je reći da pokrene neki zakonski postupak, prim.aut.) o tome? Moramo saznati, jer mi nemamo nikakve papire, samo je majci bilo poslato 15.000 evra! Dobila je polovinu od te cifre iz ugovora, kao supruga, bračni drug. Ali, zato ne znamo gde je završial ona druga polovina? Bar ta suma…Moramo saznati punu istinu za sve!
Da li vam je poznato ime Borice Maljević i kakve ona veze ima sa objektom vašeg oca?
– Ne. Ko je ona? Nikada nisam čuo za nju…
Ona je potpisala zapisnik gradske inspekcije na licu mesta i tvrdila je, kako je vaš otac Amdi investitor, odnosno da je ona neke papire od objekat dobila od njega….
– Siguran sam da ništa od toga nije tačno, kao što sam ubeđen da objekat nije prodat za samo 30.000 evra kako piše u zvanično overenom ugovoru!? Moj otac je bio pošten i dobar čovek, ali mislim da nije bio toliko naivan, da nije umeo da proceni vrednost nečega ušta je bio uložio čitav svoj život…
Amid Amdi je, posle skoro godinu dana rešen da istera stvari do kraja i pokuša da dokaže ono što već javnost zna: da je Aleksandar Šapić, predsednik opštine Novi Beograd, podsticao saradnike da falsifikuju dokumentaciju!?
Ova afera sada dobija neku drugu dimenziju, pa javnost traži odgovore: da li je i ko utajio porez prilikom kupovine lokala u Studentskoj 45a, prikazujući lažnu cenu na ugovoru? Ili: ko je i na koji način ubedio Alilija Amdija da proda nešto, što njegov sin kaže – nikada ne bi prodao?!
Zaista, kako je moguće da ugostiteljski objekat od 104 kvadrata na lokaciji ulaz u Studentski grad vredi samo 30.000 evra?! Bez obzira što nije imao građevinsku dozvolu. Ali, je sagrađen daleke 1982.godine i imao je privremenu dozvolu. Ona nikako nije mogla da mu toliko umanji cenu, da se proda „bud zašto“?!
Ekipa portala Embargo

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *