Parola Društva sudija od:  “Ne pristajem” do:  “Al se prodajem”!?

Posle 5.oktobra, proverene “demokratske sudije” iz DSS regrutuju “ mlade kadrove” poput Aleksandra Trešnjeva, Miodraga Majića…

Ustavom je sudijama zabranjeno političko delovanje. To im ipak nije smetalo da se pod “pritiskom” spoljneg faktora stave u službu narastajućih “ takozvanih demokratskih snaga” ( kakve su to demokratske snage bile, tek kasnije smo se uverili?) i počinju da javno izražavaju nezadovoljstvo režimom Slobodana Miloševića! Sve se to dešavalo posle čuvenih lokalnih izbora 1996.i Miloševićevog  pokušaja da ne prizna rezultate izbora!

Takozvana ( ili bolje rečeno samozvana i samoproklamovana u ondašnjim opozicionim medijima) “pravosudna vrhuška” po prvi put od Drugog svetskog rata, počinje da se aktivno uključuje u politička zbivanja, kršeći pri tome profesionalni kodeks i Ustav republike Srbije!

– Teško je to sa ove distance jasno odrediti i definisati, ali ima mnogo indicija da je ceo taj takozvani “sudijski glas u Srbiji” bio iniciran spolja, da to nije bila samo prosta borba za ustavna prava građana protiv Slobodana Miloševića – tvrdi dobro obavešteni izvor Embarga iz pravosuđa. – Da u svemu tome ima poprilično istine i da je to realna slika početka kraja našeg pravosuđa u kome je kasnije korupcija došla kao “kapa na ludoj glavi”, kao kad na površinu zemlje, posle bujne kiše, izmile gliste – dokaz su naredna dešavanja. Veoma nam je poznato da se već s kraja osamdesetih godina Američka advokatska komora – ABA Celly, ulazi u naše pravosuđe na veoma perfidan način, tako što se organizuju seminari po svetskim hit destinacijama, koje su propraćeni sa nezvaničnim debelim dnevnicama i drugim apanažama…

To je period kada ta “pravosudna vrhuška” sebe sama promoviše u nosioca nekakvih demokratskih promena u zemlji, kao najdirektnije borce protiv režima Miloševića i uopšte kompletnog stanja u zemlji.

– Istupima u javnosti oni su u stvari sami sebe kandidovali za buduće vodeće ličnosti u pravosuđu – tvrdi jedan od direktnih žrtava ove “pravosudne vrhuške”. – Oni se u isto vreme blisko povezuju sa nevladinom organizacijama kao što su Helsinški odbor za ljudska prava, Beogradski centar za ljudska prava ( Vojina Dimitrijevića) itd. Putem ovih “stručnih kanala” povezuju se sa strukovnim i nestrukovnim udruženjima u inostranstvu , naročito od trenutka kada se formira udruženje Društvo sudija Srbije, DSS!?

Falio je baš taj segment, koji bi udario debele betonske temelje novog pravosuđa u Srbiji. Sa glavom i džepom na zapadu, a telom u Srbiji… Tako je nastalo čuveno Društvo sudija Srbije, u aprilu 1997.godine. Na zvaničnom sajtu, tim povodom piše: “ Odlučivši da ne pristanu na nedoličnu ulogu koja je  tražena od sudija u sporovima povodom prekrajanja rezultata lokalnih izbora iz 1996.godine, sudije u Srbiji su pokazale  da su svesne svoje odgovornosti da poštuju  svoju struku i da su namerne da očuvaju  njen ugled. Pod sloganom “Ne pristajem”, oko 600 sudija koji su činili četvrtinu ukupnog sudijskog kadra, osnovali su  svoje udruženje 26.aprila1997.godine”.

Dominantnu, vodeću ulogu u ovom Društvu bili su: Slobodan Vučetić, Zoran Ivošević, Vida Petrović-Škero, Radmila Dičić-DRagičević, Leposava Karamarković, Gordana Mihailović, Božo Prelević, Goran Čavlina… Javno i otvoreno istupanje sudija i u medijima protiv vladajućeg režima imao je u tom period za posledicu njihovo razrešavanje sudijske funkcije. I to se desilo upravo onima koji su bili perjanice DSS-a…

– Pre nego što je došlo do razrešenja tih sudija, u svim sudovima su organizovani Kolegijumi  da se sudije izjasne da li su članovi DSS-a, ali se većina nije izjasnila – tvrdi izvor Embarga iz pravosuđa Srbije. –  D-a bi se posle 5.oktobra masovno učlanjavali , jer su sudije bile u strahu  da će biti predmet odmazde “vraćenih”  demokratskih sudija, ukoliko nisu članovi DSS-a!?  I onda se najveći broj  razrešenih sudija vraća u pravosuđe Srbije, ali na rukovodeće pozicije! Čak se pričalo, da su od svojih “mentora” dobijali i dobre apanaže kako bi započeli sa advokatskom ili nekom drugom delatnošću… Bili su nagrađivani za svoj antirežimski rad i uz obećanje da će biti vraćeni u sudove posle demokratskih promena… Inače, njihova razrešenja u vreme MIloševića bila su burno propraćena u ondašnjim  NVO sa kojima su te sudije sarađivale…

Povratkom “proverenih demokratskih sudija” u pravosuđe posle 5.oktobra, počinju da oko sebe okupljaju ( regrutuju)  “mlade snage”, one sudije koje su došle na funkciju posle 5.oktobra, obezbeđujući na taj način “podmlađivanje demokratskog kadra”! Sve se opet radi i pod budnim okom “sponzora”… Među mladim “demokratskim kadrovima” posebno se ističu Aleksandar Trešnjev, Miodrag Majić i drugi…

– Tada započinju višednevna putovanja po svetu ( Kanada, Francuska-Strazbur i Pariz, London,Mađarska) i u sastavu tih naših delegacija uvek ulaze iste sudije, koji usput sebe promovišu kao “borce za ljudska prava”, jer se tada aktuelizuje priča Evropske konvencije o ljudskim pravima. Uvek se nekako nalazilo mesto u avionu za Vidu Petrović-Škero, Zorana Ivoševića, Leposavu Karamarković, Gordanu MIhailović, Rada Dičića, a kasnije se njima pridružuju Aleksandar Trešnjev I Miodrag Majić.. Samo prostim uvidom  u biografiju Vide Petrović-Škero može se konstatovati niz takvih međunarodnih aktivnosti… U kasnijem radu Društva sudija sve više počinje da figurira jedno novo ime, Dragane Boljević, u okviru saradnje sa drugim organizacijama “ civilnog društva”…

E.E.

(nastaviće se)

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *