Patrijarh Pavle

Još uvek mi odzvanjaju reči blaženopočivšeg Patrijarha srpskog Pavla: „Budimo ljudi“. Tu je sve rečeno. Odzvanjaće mi večno. Nadam se i drugima…
Patrijarh Pavle je za života postao živi svetac. Patrijarh a pre toga vladika za primer. Ove godine obeleženo je devet godina od njegovog upokojenja. Ceo njegov život je bio život jednog pravog sveca. Nisam ima sreću da budem prijatelj s njim, ali imao sam sreću da ga upoznam i u nekoliko navrata da budem u njegovom društvu.
Prvi moj susret sa patrijarhom Pavlom dogodio se za Božić 1998. godine. Držao je liturgiju u Crkvi Aleksandra Nevskog na Dorćolu. Kada sam mu prišao, imao sam osećaj kao da sam prišao svecu. On je bio tih i miran. Ali njegove reči jasne i glasne. Sledeći susret je bio za vreme istorijskog Molebana za vreme zločinačkog NATO bombardovanja 1999. godine na platou ispred Hrama Svetog Save. Kada sam ga god sreo, video uživo ili prišao osećaj je uvek bio isti. Kao da sam prišao živom svecu.
Na dan njegove sahrane 19. novembra 2009.godine imali smo možda i najveći skup u istoriji Beograda. Stotine hiljada ljudi u mimohodu. Novembar, a sunčano. Nijedna žardinjera polomljena. Potoci ljudi su se kretali centralnim gradskim ulicama i oko Hrama Svetog Save i kasnije u pravcu manastira u Rakovici, a nijedan incident. Taj dan su Beograd, Srbija i srpski narod iispratili velikog čoveka Patrijarha srpskog Pavla. Otišao je među anđele kojima je za života pripadao.
Svih tih događaja i svih njegovih reči i poruka srpskom narodu prisetio sam se prošle nedelje u vreme otkrivanja spomenika upokojenom Patrijarhu Pavlu u parku ispred Crkve Svetog Marka. Govornici su sve rekli što treba da se kaže o velikom čoveku i još većem patrijarhu. Reči generalnog sekretara predsednika Republike Srbije Nikole Selakovića, zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića i Episkopa Stefana Šarića su bile jasne i glasne.
Vesić je istakao da je spomenik blaženopočivšem patrijarhu Pavlu u Beogradu čast, obaveza i privilegija.
„Neko će reći da smo podizanjem spomenika ispunili obavezu prema patrijarhu. Nismo. Ispunićemo je kada se kao ljudi budemo ponašali u skladu sa onim kako je on živeo, govorio i kako nas je učio“, istakao je Vesić.
Selaković je podsetio na reči patrijarha da će Srbima biti bolje kada i mi sami budemo bolji. On se osvrnuo na dan kada se patrijarh upokojio i kada su se brojni građani bez bilo kakvih posebnih poziva i organizacije, okupili u nameri da „u večni život i nebesko carstvo isprate svog najduhovnijeg sunarodnika“ .
Episkop Stefan je naveo da je patrijarh naš zalog i dovoljan izazov da se u budućnosti trudimo, koliko god je to moguće, da budemo bolji ljudi.
Patrijarh srpski Pavle (svetovno Gojko Stojčević) rođen u Kućancima u Slavoniji 11.septembra 1914.godine a upokojio se 15. novembra u Beogradu 2009.godine.
Inače, patrijarhova želja je bila da se na njegovu sahranu ne donose venci, nego da se umesto toga da prilog za izgradnju hrama Svetog Save. Na opelu je mitropolit Amfilohije citirao njegove reči:
„Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali, treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.“
Bio je 44. Vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve od 1990. do 2009.godine.
Njegovo puno ime i titula glasili su Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski gospodin Pavle.
Za patrijarha ustoličen je 2. decembra 1990. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu. Ceremoniju je izvršilo 12 episkopa, 12 sveštenika i 13 đakona. Izbor je obavljen za života prethodnog patrijarha, Germana, zbog njegove dugotrajne teške bolesti na predlog lekarskog Konzilijuma Vojnomedicinske akademije koje su potrvđene stručnim nalazom. Ime tadašnjeg episkopa raško-prizrenskog Pavla našlo se na listi kandidata u devetom krugu glasanja. Dovoljan broj glasova za ulazak na listu kandidata u prvom krugu dobili su episkop šumadijski Sava i episkop žički Stefan, a tek u devetom krugu „cenzus“ je prešao i episkop Pavle. Posle toga, po apostolskom načinu biranja, koverte sa imenima trojice kandidata stavljene su na Jevanđelje, arhimandrit tronoški Antonije Đurđević ih je promešao i potom izvukao koverat sa imenom patrijarha. Najstariji prisutni velikodostojnik mitropolit sarajevski Vladislav otvorio je koverat i pročitao ime. Novi Patrijarh Pavle tada je rekao:
„Moje su snage slabe, to svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vašu pomoć, kažem i ponavljam, u pomoć Božju kojom me je On i do sada držao. Neka bude Bogu na slavu i na korist Njegovoj crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena. Mi nemamo nikakav program patrijaršijske delatnosti, naš program je Jevanđelje Hristovo.“
O molitvama je voleo da istakne: „Neprestana molitva sastoji se u tome ne samo da se mi svagda molimo već stalno Boga da se sećamo i osećamo ga uvek pred sobom kako gleda na sva dela, namere i pomisli naše“.
Dr Uglješa Mrdić
20. novembra 2018. godine

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *