Pekari, bračni par Dišić kao Đilasova rezervna marketinška hobotnica?!?

Kažu da iza svakog uspešnog muškarca stoji još uspešnija i sposobnija žena! Da je ovo pravilo i u Srbiji, dokaz su dva nama toliko jasna i očigledna primera: Mnogi će sigurno potvrditi da je Milica Delević, prva supruga Dragana Đilasa umnogome trasirala njegov put ka enormnom bogatstvu kroz politiku i uz pomoć politike. Drugi primer je srpskoj javnosti manje poznat.

Radi se o bračnom paru Dišić. Maji Dišić i njenom venčanom suprugu Ljubomiru Ljubi Dišiću.  Dok  je Dišić bio anonimni marketinški konsultant kod Đilasa,  ali čovek od njegovog  posebnog poverenja i specijalnih medijskih zadataka, pre otprilike desetak i više godina, dotle je Maja Totović ( to joj je devojačko prezime) bila već ozbiljan maarketinški igrač u konkurentskoj firmi, u Šaperovoj Meken Eriksonu, marketinškoj imperiji sa početka ovog veka, a pogotovo posle petooktobarske dosmanlijske revolucije u Srbiji…

I tako, dok je Šaper sasvim pao u zaborav naše javnosti i verovatno i novih velikih marketinških poslova, bračni par Dišić je i danas itekako aktivan u okviru žestoke marketinške kampanje koju i u vremenu vanrednog stanja sprovodi stranka Dragana Đilasa,  posredstvom nekih televizija, sopstvenih portala, njemu naklonjenih dnevnih i nedeljnih novina… Kako su godine prolazile, time je uloga bračnog para Dišić bila sve značajnija u novim marketinško-medijskim zahvatima političkog profitera Dragana Đilasa i njegovoj opsesivnoj želji da se opet domogne vlasti, ako ne u Srbiji, ono bar u Beogradu…

Zamršeno klupko odlivanja ogromnih količina para iz državne kase na račune „tipovanih“ marketinških agencija ( čitaj Šaperove i Đilasove) prva je pokušala zvanično da demistifikuje i pošalje na optuženičku klupu, gospođa Verica Barać, bivša predsednica vladinog Saveta za borbu protiv korupcije u svom izveštaju od septembra 2011.godine! U njemu je takstativno navela, odnosno otkrila sve puteve kojima su monopolski ( i bahato) pojedine marketinške agencije odabranih ljudi godinama unazad od države uzimali na desetine miliona dinara za krajnje sumnjive i ničim dokazano završene poslove iz ove oblasti… Na žalost, taj njen i danas itekako aktuelni izveštaj ( jer se radi o ljudima koji su i danas itekako aktivni u ovim poslovima, ali sa jedne sasvim druge distance, sa pozicije  finansijskih i političkih moćnika) – je do današnjeg dana ostao u fijokama istražnih organa kao mrtvo slovo na papiru?! Ili, što bi možda tužioc Ilić rekao, „ možda i zastareli slučajevi“, koji se više ne mogu goniti po službenoj dužnosti…

Ali, vratimo se našoj prvobitnoj priči i marketinško-biznis usponu saadašnjeg bračnog para Dišić: U pomenutom izveštaju Verice Barać, koji je lično dostavljen svim relevantnim faktorima države Srbije 2011.godine se po prvi put javno spominje ime izvesne Maje Totović, kao bivše direktorice iz   marketinške agencije „Magna Europe“, kao jedne od podružnica, u to vreme mnogo moćne, takođe njegove Meken Erikson agencije, a u vezi milionskih poslova sa Telekomom Srbije…

Radi lakšeg razumevanja ovog zamršenog klupka medijskih hobotnica koje su decenijama harale po Srbiji, zahvaljujući svojim debelim političkim vezama sa samim državnim vrhom, a neretko i sa samim sobom ( slučaj Šaper, Đilas…) potrebno je izanalizirati kadrovski put glavnih medijskih igrača ovog marketinškog rašomona:

U svom izveštaju, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, Verica Barać iz septembra 20111.godine navodi da u Si-Vi-ju Maje Totović piše da je radila u Meken Eriksonu od 1998. do 2007. i da je za to vreme biila direktorka za strateška planiranja!! A, da je od avgusta 2011.godine upisana u APR-u kao stoprocentni vlasnik Morfeus grupe, koja je inače postala poznata tako što je sa Dulićevim Ministarstvom za zaštitu životne sredine sklopila  poslove vredne više desetina miliona dinara… Pre toga, njoj je pripadala samo 66 odsto vlasništva Morfeus grupe, dok je 34 odsto imala Tatjana Pantić, provereni Šaperov kadar iz Meken Erikson grupe.

Baraćeva kao poseban kuriozitet u svom izveštaju navodi podatak da je promena u vlasništvu Morfeus grupe nastala upravo u periodu posle sastanka koji je Savet za borbu protiv korupcije imao u Meken Eriksonu i njihove tvrdnje, da ne bi trebalo izvoditi posredan zaključak  o bilo kakvoj vezi Morfeus grupe i i Meken Eriksona, samo zbog toga što je Pantićeva bila direktorka Šaperovog „Adrenalina“, mada su priznali da je radila kod njih, ali da navodno nikada nije bila direktorka u toj agenciji?!?

Da se radi o povezanim aggencijama koje su pod kontrolom istih ljudi dokaz je ubrzo stigao: Maja Totović u decembru 2008.osniva Morfeus Direct Communication koja je u prvoj godini poslovanja, 2009., sa troje zaposlenih ostvarila neto dobit  od 6.452.000 dinara?! Očigledno da je ova marketinška agencija bila anonimus samo po imenu, a da je  upravo osnovana da bi završavala unosne poslove sa starom proverenom ekipom „marketing stručnjaka sa jakom političkom podrškom sve do vrha države“…

Stigao je i konkretan dokaz i na stranice izveštaja  Verice Barać: Morfeus grupa je te 2009.godine imala najvredniji marketinški ugovor  među agencijama, zaključen sa Ministarstvom za životnu sredinu  i prostorno planiranje na 47,2 miliona dinara, za proizvodnju spotova i kupovinu vremena u medijima u okviru akcije „ Očistimo Srbiju“. Finansijski izveštaj ove kampanje Minstarstvo nikada nije objavilo, ali se zna da je recimo te godine na ovu kampanju potrošilo skoro  100 miliona dinara, a naredne čak 20 miliona više, oko 120 miliona dinara?! Posebno je u svemu tome bila sporna promocija ministra Olivera Dulića i kao funkcionera Demokratske stranke?!

Upravo u Morfeus grupi se po prvi put zvanično pojavljuje kao specijalni konsultant Ljubomir Ljuba Dišić, proverene desne ruke Dragana Đilasa za sve „ mutne medijske stvari ispod ruke“ u srpskim medijima?! Dišić je već bio izgradio karijeru specijaliste „ za plasiranje dezinformacija, naručenih tekstova, ali i za disciplinovanje povremeno neposlušnih urednika pojedinih medija u Srbiji“…I sve to pod dirigentskom palicom Dragana Đilasa! Već smo objavjivali svedočenje jednog nekada bitnog člana DSS-a, koji je javno govorio o tome kako je Đilas posredstvom Dišića plasirao pismo Gorana Mandića u „Blicu“, u vreme kada je odlučio da napusti ovu stranku, ali ne i da vrati odbornički mandat stranci u Skupštini Beograda…

Za vrlo kratko vreme, Ljuba Dišić se zbližio sa gazdaricom Morfeus grupe, pa je već sledeće godine ( 2012.) ta veza i ozvaničena brakom! Maja je svoje dotadašnje prezime Totović, zamenila prezimenom Dišić. Od toga trenutka počinje njihov novi marketinški i biznis uspon uz podršku istih državnih čelnika, pre svega Ljubinog „šefa“ Dragana Đilasa. Iako je Đilas ubrzo i smenjen sa mesta gradonačelnika Beograda, marketinška hobotnica je i dalje radila punom parom, daleko od očiju i ušiju ne samo javnosti nego i istražnih organa države Srbije. Bračni par Dišić je „lako zarađeni novac na marketinškom monopolu i političkom uticaju“, znao da pametno investira u neke druge takođe unosne poslove… Pekare „Lebovski“, kažu upućeniji, samo su deo ovog plana ambicioznih, nazovimo ih, marketinških stručnjaka?! Da se ipak „Vlasi ne dosete“, isti izvori tvrde, vlasnik pekara je zvanično supruga Maja Dišić?!?

(nastaviće se)  

Оставите одговор