Pijaća voda zlato 21. veka

U beogradskom vodovodu (BVK) održano je prošle nedelje predavanje o uticaju globalnih klimatskih promena na rezerve zdrave pijaće vode na planati sa posebnim osvrtom na domaće resurse tekuće vode kao i njihovu zaštitu i očuvanje.

U organizaciji NVO „Posmatrač“ stručnjacima i zaposlenima govorio je šef departmana za komunikacije Instituta za fiziku i urednik portala „Nauka kroz priče“ Slobodan Bubnjević. *

  • Evo najinteresantnijih izvoda iz izlaganja ovog mladog fizičara:

Voda pokriva gotovo 3/4 planete, oko 71 % međutim na pijaću vodu otpada svega 2 i po odsto. Da problem bude veći samo 1 odsto slatke vode dostupan je ljudima.Uz ovu nepovoljnu statistiku u toku su dva protivrečna globalna procesa. Zalihe slatke vode se drastično smanjuju a potrebe za njom drastično rastu. Samo u narednih pet godina potrošnja vode u svetu će biti povećana za 50 %. Već danas skoro milijardu ljudi ili 15 % svetske populacije nema pristup pijaćoj vodi. Procenjuje se takođe da će samo afrička populacija do kraja ovog veka  narasti sa sadašnjih milijardu na tri milijarde ljudi. U svetlu ovih činjenica globalne klimatske promene vodu će učiniti najvrednijim planetarnim resursom 21. veka. Globalno otopljavanje i efekat staklene bašte povećao je od polovine 20. veka do danas prosečnu temperaturu zemlje za 1 stepen. Sa 14 na 15 celzijusa. Ukoliko se ovakav trend nastavi do polovine ovog veka prosečna temperatura na planeti mogla bi da poraste za još 2 stepena.

Koliko je ovo dramatično najbolje se može razumeti ukoliko analogiju prenesemo na ljudsko telo i stalnu temperaturu od 37 podignemo na 40 stepeni. Kako ljudski organzam funkcioniše u takvom stanju ne treba objašnjavati. Sa ovakvim trendom globalnih klimatskih promena u isto stanje ušla bi cela planeta. “ Bolest “ bi se izrazila kroz klimatske ekstreme, ekstremne suše ili ekstremne olujne padavine, globalne katastrofe, demografske šokove, planetarne migracije i ratove za pijaću vodu.

Suočen sa ovakvim dramatičnim prognozama svet pokušava da zaustavi ili uspori klimatske promene, efekat staklene bašte, poraz globalne temperature. Medjutim interesi raznih industrijskih lobija, političkih i ekonomskih cenatara moći ne pokazuju dovoljno razmevanja za globalne klimatske promene. Pariski sporazum o klimatskim promenama potpisan 2015. godine bojkotuju neke od najvećih industrijskih sila sveta. Ispuštanje ugljendioksida u atmosferu, kao glavnog uzročnika pojačanog efekta staklene bašte i rasta temperature, i dalje se nastavlja.

Srbija u svemu ovome nema značajnu ulogu ali trpi posledice. Evidentan je rast prosečne godišnje temperature, promene klime i klimatskih ciklusa. U poslednjih deset godina imali smo tri velike poplavne sezone, rast temperature utiče na biološke cikluse i pad prinosa poljoprivrednih proizvoda. Region Sredozemlja kome i mi pripadamo u modelima klimatskih promena i dalje se vodi kao veoma rizičan.

U ovom trenutku Srbija ipak raspolaže sa dovoljno pijaće vode, ima solidne vodotokove i zalihe slatke vode. Procenat naših rezervi pijaće vode odgovara procentu učešća naše populacije u svetskom stanovništvu.

Naš najveći problem u ovom trenutku je problem neuređenih vodotokova i stalnog zagađenja tekućih voda što bitno umanjuje naše resurse pijaćih voda. Mi ne možemo bitno da utičemo na globalne probleme u očuvanju vodnih resursa ali moramo da pojačamo brigu o onome čime raspolažemo i vodama koje posedujemo. To se pre svega odnosi na uređenje vodotokova, blokiranje zagađivača i daljeg zagađivanja voda kao i širenje sistema za prečišćavanje tekućih voda. Srbija sada ima 36 stanica za prečišćavanje tekućih voda, a optimalno je 10 puta više, oko 350.

Prema procenama domaćih i evropskih institucija za ukupno uređenje naših vodotokova i očuvanju vodnih resursa biće potrebno oko 5 milijardi dolara.

To je ogroman novac ali i dostižan, posebno kada se ima u vidu ulog i nesporna činjenica da zdrava pijaća voda postaje najvažniji resurs, nafta i zlato 21. veka.

 

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *