Po čemu ćemo pamtiti 2019.? Po tome sto su Đilas, Jeremić, Obradović, Petrovic, Zelenović – sami sebe politički uništili!?!

Svako ima pravo da sam odlučuje o svojoj sudbini, ali da zarad te potrebe same sebe uništavaju, malo je primera u svetu!
Takozvana samoproklamovana opozicija je celu ovu godinu potrošila da svima dokaze kako za njihovu propast niko im ne treba sa strane?! Dovoljni su bili sami sebi, da od sebe oteraju i ono malo birača, da svoje politicko delovanje zaista pretvore u pravo pravcato surovanje i posedovanje u kome su ostali samo sa šačicom kobajagi istomišljenika…A u stvari, male grupe interesdzija koji kao gladni vuci čekaju da im se sa gazdine bogate trpeze dobaci po koje parče otpadka…


Niko dugo u političkoj teoriji i praksi novijeg doba neće moći da shvati kako neko sa toliko volje i negativne energije je potrošio celu jednu godinu za pripremu sopstvenog “harakirija” koji će se, nema nikakve sumnje, desiti u Novoj godini, na predstojecim izborima! Jer, njihova teza o bojkotu tih istih izvora, ravna je kao kada bi sada ceo svet pokušao da objasni kako Titanik nije potonuo, jer su ga odneli Marsovci!? Niko nikada nije toliko zara i energije nije uložio u sopstveno uništenje kao Oni?
Ako se pitate zasto, a sigurno se pitate, odgovor je sasvim jednostavan: Kad neko izgubi realnu sliku sopstvene stvarnosti, kad mu se od minusa prividjaju plusevi, kad mu se od tame prividja svetlo, a od grupice prividja svetina- onda je sve logično! Pa i da se ne izlazi na izbore, da se ništa ne nudi, ali sve traži po svaku cenu! Za sebe, ne za narod! Za sebe – ne za srpske nacionalne interese! Njih gaze kao ovosezonski isprljani sneg, čekajući da ga dokusure veliki raonici djubretarca kao da ga nije ni bilo…
Dok beogradski politički tajkuni i dalje ratuju sa utvarama devedesetih olicenim u nekom samo njima vidljivom medijskom mraku u Srbiji, nekoliko desetina kilometara dalje od Beograda, slika je sasvim drugačija: Bratstvo Dušana Petrovića nije samo uspelo da ukroti lokalne medije u Šapcu, već mnoge i u Beogradu u nameri da sakriju istinu o svim zulumima njegovih zulumcara..Posebno njegovog “Pinokija” gradonacelnika Nebojše Zelenovića…
U godini kojoj odbrojavamo preostale sate, kao retko šta do tada, uzdrmala je pojava novih lokalnih novina: besplatnih koje su, na do sada nevidjen način Sapcane podsetili ko im je “pojeo silne godine života i da to nisu bili nikakvi skakavci, nego živi ljudi” njihove takozvane demokrate maskirane u više kolona nekakvih grupa gradjana!? Zato i nije čudo da već nekoliko meseci novine čitaju svi. I staro i mlado, svi… Novine Tragac su postale manifest radničke klase u Šapcu! Komunalaca posebno, jer su jedino te novine imale hrabrosti da srpskoj javnosti otkriju i dokažu u kakvim uslovima žive i rade!? U uslovima nedostojnim čoveka!
Zbog toga se ne pamti u Šapcu da su neke novine napravile toliko problema dosmanlije ma kao ove… Sudeći po temama o kojima pišu, tek će! Oni koji ne čitaju portale, nisu na drustvenim mrežama ove novine su ogledalo u kome vide sebe i sve nevolje koje su im na ledja natovarile lokalne dahije…
E.E.

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *