Pobeda Zlatibora u Milanu – nova turistička šansa ovog kraja!

Zlatiborski Festival dokumentarnog sportskog filma trijumfalno se predstavio na „festivalu festivala“ koji se ovih dana održava u Milanu. Reč je o manifestaciji koja okuplja 16  festivala sa sportskom tematikom sa  5 kontinenata a u asociacija ima 116 zemalja članica. Zlatibor je na ovaj skup koji se organizuje po 36. put poslao dva filma prikazana ove godine,  pobednika „250 stepenika“ u produkciji PGM Sportnetworka i „Beograd, kolevka košarke“ u proizvodnji košarkaške Evrolige. Ovaj drugi film prikazan je u četvrtak uveče, a „250 stepenika“ su ispraćena dugim aplauzom i-unapred  dodeljenom nagradom!


Mimo uobičajene prakse da se imena dobitnika priznanja objavljuju na završnoj večeri, odmah po završetku projekcije, dok je još očekivao aplauz, Enco  Kapielo, generalni sekretar  Međunarodnog udruženja televizijskog spotrtskog filma (FICTS), saopštio je da je našem filmu dodeljena „Počasna medalja“ u kategoriji „Dokumentarni timski sport“. Nagradu je primio Vladimir Pajić, autor filma, koji je pozvao celu ekipu koja je realizovala projekat da takođe izađe na podijum. Profesor Franko Askani, predsednik FICTS,uručio je Vladimiru Pajiću medalju i prigodnu plaketu.

Projekcija je izazvala veliku pažnju. Osim Saše Đorđevića, prisutan je bio i Dejan Stanković, bivši fudbalski reprezentativac, ali i nekadašnji italijanski reprezentativci Rikardo Pitis i David Pesina, takođe učesnici juniorskog Mundijala u Bormiju 1987. Bio je i njihov tadašnji selektor Filipo Faina, takođe i Luka Kjaboti, jedan od najpoznatijih italijanskih košarkaških novinara, šef pres-centra tokom takmičenja u Bormiju 1987.
Saša Đorđević je, u neku ruku i domaćin jer živi u Milanu, je na sebi svojstven način, sa puno šarma, govorio o svojoj generaciji  koja je trijumfom u Bormiju završila juniorski staž i zakoračila u svet odraslih u kome je takođe ostavila dubok trag. Franko Askani je „učlanio“ Đorđevića  u „Kuću slavnih“ FICTS u kojoj su najpoznatije ličnosti iz sveta sporta i kulture.
Film je svojom spontanošću i nenametljivošću, sa odličnom kamerom i sjajnom montažom, izazvao mnogo emocija, kao  omaž jednoj sjajnoj generaciji košarkaša ali i kao oda prijateljstvu i drugarstvu koje nisu narušile ni ružne godine koje su usledile samo nekoliko godina posle sjaja u Bormiju.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *