POMERANJE PAMETI (Aforizmi)

 

Aleksandar ČOTRIĆ

Od starta je sve krenulo naopačke.
U početku je bila reč,
a tek kasnije je javila misao.

U početku beše reč.
Uvek se više pričalo,
nego što se radilo.

Bog je najpre sebi stvorio bradu.
Nije mislio na rodnu ravnopravnost.

– Bog sve zna.
– U redu, ispitaćemo ga.

Ko je video svog Boga,
u njega više ne veruje.

Bog je tako hteo.
Da bude kako ja odlučim.

Ako Bog sve vidi,
onda smo svi u rijaliti programu.

Bog može sve,
osim da promeni ono što je bilo.
Nije dorastao istoričarima.

Kad Bog hoće nekoga da kazni,
prvo mu uzme pamet.
A kasnije mu da pare.

Mi smo vrlo religiozni.
Nama je jedan Bog malo.

Očekujemo pomoć od Hrista,
iako nije mogao ni sebi da pomogne.

Živi po Svetom pismu.
Uzori su mu Lucifer, Irod, Pilat i Juda.

Kad odrasli veruju u bajke,
one postaju religija.

Od vernika se traži
da ne veruje svojim očima.

A kojoj neveri vi pripadate?

Ne ubij, ne čini preljube, ne kradi…
A nigde ne piše šta treba da radimo.

Imam veru u institucije sistema.
U crkvu, na prvom mestu.

Kada sam svešteniku ispovedio grehove,
predložio mi je da budemo partneri.

Sveštenik je za višegodišnje zasluge
dobio viši čin.
Sada je pukovnik državne bezbednosti.

Kada dospete u pakao,
onda ne vredi pozivanje
na to da ste ateista.

Kad su sva zvona zazvonila na uzbunu,
odmah smo reagovali.
Počeli smo da se krstimo.

Noću tražimo razloge za život.
a danju sredstva za život.

Moj život je tužna priča.
Večito ponavljam istu pesmu.

Sve što nam se dešava je neverovatno,
ali moramo da prihvatimo realnost.

Kad narodu
neko drugi donese slobodu,
odnese mu se sve ostalo.

Mi znamo ko smo, šta smo i odakle smo.
Jedino ne znamo šta ćemo i kako dalje.

U javnim anketama
najslabiji rejting ima narod.

Imamo karikaturu od države
i narod bez reči.

Ono što je u interesu građana,
nije popularno u narodu.

Čovek sam nužno,
a Srbin slučajno.
Nesrećnim slučajem.

Nosi teške traume iz detinjstva.
Odrastao je u Srbiji.

Jugoslavija se raspala.
Srbija je njena naslednica.

Zovi me i uža Srbija,
samo nemoj da me razbiješ!

Na teritoriji Srbije
sva prava imaju
nacije, vere i države.

Odustali smo od Srbije do Tokija
jer imamo neke probleme u okolini Beograda.

Srbija ne samo da nema izlaz na more,
nego nema izlaz uopšte.

Srbija će biti lider u regionu.
Šumadijskom.

Akademski je kasniti petnaest minuta.
A srpski je kasniti decenijama.

Kad su se Srbi otreznili,
shvatili su da se svet ne vrti oko njih.

Mi smo istok na zapadu,
i zapad na istoku.
Ukratko, ne zna se gde smo!

Za neke su Srbi lud,
a za neke nebeski narod.
U čemu je razlika?

Mi smo zemlja bogata energijom.
Nažalost, negativnom.

Bivši veliki Srbi,
postali su veliki Crnogorci.
Njima je bitna jedino veličina.

Tokom svoje uspešne karijere
bio je policajac,
bankar, direktor, ambasador,
Srbin i Crnogorac.

Završen je prelazni rok.
Ostao sam Srbin.

Ja jedino mogu da budem Srbin.
U tome i jeste moja nevolja.

Potpuno se razlikuje od drugih.
Po tome je tipičan Srbin.

Srbi su najpoznatiji srpski brend.
Najbolje i najlakše se prodaju.

Za sledeći popis stanovništva
neće biti potrebni kompjuteri.
Prebrojaćemo se na prste.

Ne damo Srbiju!
Ne može da se da ono što se nema.

Za otadžbinu smo spremni sve da damo,
pa i državu.

Kad imate državu u državi,
nemate državu.

Živimo u najboljem
od svih mogućih svetova.
I u najgoroj
od svih mogućih država.

Kod nas i država vodi
antidržavnu politiku.

Kad bi svako dobio
svoju otetu imovinu,
država bi ostala bez ičega.

Ta životinja koja je počela da radi
da bi postala čovek
stvarno je bila majmun.

Najveća nezaposlenost je u zemljama
u kojima ima najviše da se radi.

Dokoni ljudi svašta rade.

Oni još nisu videli s kim imaju posla.
Kod nas niko ništa ne radi.

Kod nas bi svako hteo da radi
tamo gde ne mora da se radi.

U našoj zemlji nema
radno sposobnog stanovništva.
Ko je sposoban, taj sigurno ne radi.

Ko radi za dvojicu,
nije sam!

Mogu slobodno da pričam o poslu koji radim.
Meni ni iz džepa, ni u džep.

Moj posao je takav
da mogu mirno da spavam.

Kad dođem kući s posla,
spava mi se.
To mi je profesionalna bolest.

Imamo odličnu marketinšku agenciju,
ali nemamo posla zbog slabe reklame.

Nama su potrebni poslovni lideri.
Poslovne pratnje ima i previše.

Zaštitna lica naše firme su telohranitelji.

Mi volimo da kupujemo iz fotelje.
Kada neko zasedne u nju,
kupuje sve redom.

Ne bavi se poljoprivredom!
Nema od toga hleba!

Kad sve prodamo,
svega ćemo imati.

Postoji sigurnost ulaganja u našu zemlju.
Uloženo će sigurno da propadne.

Mi svetsku ekonomsku krizu
nismo ni osetili.
Od domaće.

Mi smo najgostoljubiviji narod.
Zato se kriza kod nas najduže zadrži.

U našoj zemlji milion ljudi
živi na ivici siromaštva.
Ostali žive u siromaštvu.

Kod nas nestaje srednja klasa.
Dosta nam je mediokriteta!

Moja plata je strogo čuvana tajna.
Nikome, od sramote
ne mogu da kažem kolika je.

Kad su mi uplatili mesečnu zaradu,
shvatio sam da je to gruba šala na moj račun.

Toliko brzo radimo
da nam plate
kasne pola godine.

Žena i ja nemamo decu.
Roditelji jedva i nas izdržavaju.

Prosjaci zarađuju više od radnika.
Nad radnicima nema ko da se sažali.

Nas ne brine što narod traži samo hleb.
Zamislite da traži jastoge i kavijar!

Naši građani izvoljevaju,
pa preko hleba traže još nešto.

Čovek bez hrane
može da preživi sedam dana,
a narod godine!

Na sve mere vlade
građani reaguju gandijevski.
Gladuju.

Kod nas se organski otpaci recikliraju.
Kada ih pronađu u kontejnerima,
gladni ih pretvaraju u hranu.

Nećemo nikome služiti kao topovsko meso.
Mi smo kost i koža.

Mi ručamo svakoga dana.
Ima se, može se!

Jeste da je koka nosila zlatna jaja,
ali meso je meso…

Nisam asketa!
Ja sam prosečan građanin Srbije!

Kada sam u gostima,
jedem vrlo malo.
To je stvar kućnog vaspitanja.

Milostinju ne primamo.
Udelite nam neku veću pomoć!

(nastaviće se)

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *