Pravosuđe opet otvorilo sezonu lova na Vučiće!?

Sudije Apelacionog suda u Beogradu -poništavanjem prvostepene presude kojom su na kazne zatvora osuđeni pripadnici žandarmerije zbog brutalnog prebijanja Andreja Vučića (brata Aleksandra Vučića) i Predraga Malog (brata ministra Siniše Malog) još jedan je dokaz više da u srpskom pravosuđu i dalje ništa ne valja, da je apsolutno politički motivisano i instruisano. Još jedan dokaz da se “kiselina prosuta iz boce više ne može zaustaviti i da razara sve pred sobom”…
Desetine hiljada ljudi u Srbiji bi mirne duše moglo reći, samo na osnovu svog iskustva, da nam pravosuđe ne da ne valja, nego da nije ni valjalo i to od trenutuka kada je njime počela da komanduje politika, ona dolazeća počev od sredine devedesetih u kojoj se nisu birala sredstva samo da se sruši vladavina Miloševića i SPS-a, a za račun nadolazećih snaga “ neznanja i korupcije” uokvirene u zapadnu tvorevinu nazvanu DOS!?
Ali, da se vratimo na onu prosutu kiselinu, koja je prosto pojela zdravo tkivo ovoga društva, a u njemu je sa posebnim apetitom zbrisala ono nazdravije i najkvalitetnije u srpskom pravosuđu, ostavljajući iza sebe pravnu pustoš i političke poltrone kojima su sudijske i kompletne pravosudne fotelje deljene na nekakvim novim neokomunističkim Politbiroima! Na seansama “političke erotike i sadizma” u, od javnosti zabravljenim stanovima, potkrovljima ili velikim mansardama… U takvom ambijentu su lideri 18 stranaka DOS-a, delili sve fotelje i funkcije u ovoj zemlji skoro petnaestak godina, kao pokeraši pikslu posle svake nove partije pokera! Tako su ugurali ključne pione i u pravosudnom sistemu ove zemlje. Brinuli su o samostalnosti, verujemo najbitnije grane vlasti u jednoj zemlji – koliko o lanjskom snegu, dok su ispijali najskuplja pića u zadimljenim prostorijama, sedeći za stolovima koji su više ličili na mafijaško-kockarska okupljanja po sistemu “moj do mojega”, nego na sastanke na kojima se krojila sudbina jedne, “samo na prvi pogled suverene države”! Mera za nosioce pravosudnih funkcija bila je samo i jedino bespogovorna lojalnost članovima DOS-ovog Politbiroa, njihovim porodicama, prijateljima, kumovima i partijskim drugovima…
Davno, pre 18 godina, sasvim je u Srbiji zgaženo pravo i pravosuđe! I svaki pokušaj onih koji su konačno, posle toliko godina, zbacili jahače srpske apokalipse, one koji su nemilice gazili i nuždili po Srbiji – izgleda da je još uvek uzaludna rabota!? Kao traganje za iglom u plastu sena, ili traženje dateline sa četiri lista?! I nije bez razloga to što mnogi danas tvrde da se sudbina zemlje i sadašnje vlasti lomi baš na pitanju pravosuđa. Na rešenju koje se mora koliko “juče” pronaći u pravosuđu. Ali, ne nekom novom reformom, nego stvarnim i kvalitetnim ocenama rada svakoga ponaosob, uz samo jedino moguće kriterijume: znanje i kvalitet rada, ma ko bio u pitanju? Da prestane šibicarenje na relaciji “moj advokat –klijent” u kojima se vrte poprilične sume keša…Ako je kazna kraća – koverta je deblja!
Onda se ne bi moglo desiti, da sudija Apelacionog suda prezimena Majić ide na američku televiziju i kritikuje predsednika države, ministra policije, šefa tajne službe – sve zbog jednog jedinog slučaja, tobože braneći Tužilaštvo!? Kakve veze gospodin sudija iz Apelacionog suda ima sa Tužilaštvom? Nikakve. Ali, on je odabran izgleda bio da javnost zamajava pričom o slučaju “ fatamorgana u više slika sa glumcima kobajagi novinara Cvetković – Saša Mirković”, dok su mu kolege spremale pravi medijski udar! Poništaj presude da su žandarmi prebili dvojicu civila na pravdi boga! I nije bitno za javnost što su oni braća visokih državnih funkcionera. Ali, za njih je izgleda bilo bitno! Itekako. Da pokažu i dokažu da mogu da biju članove predsednikove porodice kad im se prohte i kako hoće?
Pamti li iko sličan primer u našoj novijoj i starijoj istoriji. Da li je članovima porodice Milošević mogla dlaka sa glave faliti? Nije. Sin i ćerka Slobodana Miloševića imali su specijalnu kartu, na kojoj je pisalo da svaki pripadnik policije ili bilo koje druge službe bezbednosti mora na njegov zahtev da mu pomogne i učini sve za njihovu bezbednost!
U vreme DOS-a, o bezbednosti lidera, njihovih porodica, kumova i prijatelja nije samo brinula policija, BIA, nego i mafija. Prava, sa ulice sa značkama i čak dugim cevima!?
E, sad dolazimo do onog glavnog: Andreja Vučića prebijaju žandarmi, nemilce tuku jer je navodno bio bahat! Hteo je da prođe tamo gde nije bilo dozvoljeno! Pa i da je sve tako, da li je ikome palo na pamet ono najbitnije, da pripadnik policije ( a posebno ne pripadnik specijalne jedinice kakva je žandarmerija) NE SME da upotrebi silu, pa makar neko bio maksimalno bahat i bezobrazan, vulgaran i besan… NE SME da upotrebi silu ni kad mu neće da pokaže dokumenta ( a Andrej Vučić se odmah legitimisao isto kao i Predrag Mali i dvojica pripadnika vojne bezbednosti)!? Silu može upotrebiti samo onda, ako mu je ugrožen život i to u meri kojom može da odbije napad napadača! U ovom slučaju, niti su žandarmi napadnuti, niti je bilo opasnosti da budu napadnuti. Ali su zato oni trčali ulicom i besomučno batinali ulicom bespomoćne civile.
Više je nego očigledno da je sve urađeno sa debelim umišljame, namerom da se posebno teže povredi rođeni brat ondašnjeg premijera Srbije!? I kad je pravda, koliko toliko bila zadovoljena, sa zaista blagim kaznama u prvostepenoj presudi – stiglo je otrežnjenje i nova poruka Aleksandru Vučiću: Možeš da imaš podršku dve trećine Srba, ali stvarnu vlast nikada nećeš imati, “ jer ti je mi ne damo”!? Koji “mi”? Pa to su oni koji i dalje sanjaju vreme onih sednica Politbiroa u zadimljenim mansardama, galerijama i specijalno za ove morbidne kič seanse opremljenih stanova…
Zna se i zašto se sve ovo sada radi: lažne otmice, lažna trovanja vode, “lažne presude” za prebijanje brata Andreja, lažna društva sina Danila…
Ovo je još uvek samo mali doprinos pravosudnih “spavača” u nastojanju da se “njihovi” vrate na vlast! Iznenađenja tek predstoje…
Komentar Embargo

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *