Predmet „pojela maca“ –šefica kabineta Miroslava Dajč!? (5)

Kako je nestao dosije Đilasove muvačine teške nekoliko miliona evra?

Dok su „Đilas end company“ na „Velikom bratu“ zgrtali milione evra u na prevaru sagrađenom objektu u SRC „Pionirski grad“ – dotle su se nadležne gradske institucije pravile lude, gluve i slepe!

Naime, tek kad je Vlada Republike Srbije  uvela privremene mere u Beogradu, što je značilo da je konačno odzvonilo Đilasu i njegovoj „lopovskoj kamarili“ – „iz mišijih rupa“ izvirili su „hrabri“ pojedinci tražeći da  konačno svetlost dana ugleda famozni, godinama skrivani predmet ( slučaj) gradnje i zakupa objekta za potrebe serijala „Veliki brat“ pod brojem: GJP br.M1798/05!

Da, dobro ste pročitali, predmet je bio iz 2005.godine!?  Službenica Sekretarijata za sport i omladinu grada Beograda ( koji jeinače bio vlasnik objekata na prostoru SRC „Pionirski grad“, po odluci gradonačelnika i Skupštine grada iz 2005.godine), Irena Bašović, probuđene savesti i poslovne etike, 16.12.2013., znači posle punih 8 godina sakrivanja slučaja, ko zna gde i ko zna kod koga,  sačinjava službenu belešku i predaje je novom sekretaru Sekretarijata za sport i omladinu, Slavku Gaku!

U službenoj belešci koja nosi datum 16.12.2013., znači posle smene Dragana Đilasa sa mesta gardonačelnika Beograda i suspendovanja sa vlasti kompletne njegove kamarile, Irena Bašović piše  kako je upoznala  novog sekretara za sport sa problemima vezanim za famozni predmet broj ( sada  zaveden) kao XX-01-66-789/05 a tiče se gradnje objekta  za dnevni boravak dece  u SRC „Pionirski grad“!? Spominje da je sekretaru Slavku Gaku predala i svoje službene beleške, dopise  Gradskog javnog pravobranilaštva broj M-1798705 od 28.02.2013. i dopis  od 8.03.2013. koji je poslala načelniku Gradske uprave grada Beograda gospođi Vesni Ivić.  Irena Bašović „pere svoju savest“, kada je shvatila da je „đavo odneo šalu“ i da se više ne mogu neke stvari skrivati od javnosti, a pojedinci od odgovornosti:

U  spomenutom dopisu Gradski pravobranioc traži podatke od Sekretarijata za sport, ugovor kojim oni dokazuju vlasništvo nad sagrađenim objektom, i to 8 godina  pošto je objekat sagrađen. Zar im je toliko vremena trebalo da pokriju veliku podvalu i prevaru „do juče“ prvog čoveka Beograda i njegove suvlasničke firme „Emotion Production“?! Nečuveno i skandalozno! U potpisu ovog dopisa, zamenik  javnog pravobranioca, Momčilo Baljak!?

„Da se Vlasi ne dosete“, kompletna frka oko predmeta pod kojim je vođena prevara sa izgradnjom objekta za potrebe serijala „Velikog brata“ počela je onog trenutka, kada je predmet „nestao“ iz pisarnice Sekretarijata za sport kada je stigao iz Gradskog pravobranilaštva radi kompletiranja dokumentacije!?

U Službenoj belešci  koju je sačinila 11.12.2012. Irena Bašović tvrdi kako je predmet nestao posle povratka njoj iz kancelarije ondašnjeg sekretara za sport i omladinu grada Beograda, odnosno da ga je zadržao sekretar Aca Kovačević!?  Da ne bi ona imala problema zbog toga, morala je da sačini službenu belešku! Irenu je potom Jelena Stević, pomoćnik sekretara obavestila, da ju je sekretar Aca Kovačević pozvao i tražio  da ga informiše o čemu se radi u spornom predmetu!? Mada ostaje nejasno kako je Aca Kovačević znao da je sporan predmet, osim ako ga neko odmah nije zvao ili ako on nije nekoga obavestio? U svakom slučaju, predmet nije vraćen u pisarnicu, a Irena Bašović je odlučila da o svemu sačini  službenu belešku!

To se sve dešavalo poslednjih dana decembra 2012.godine. Kako je u međuvremenu Gradsko pravobranilaštvo po drugi put tražilo dopunu predmeta  dokumentacijom Sekretarijata za sport i omladinu ( prvo u novembru 2012., pa u martu 2013.) Irena Bašović, početkom marta 2013. ponovo obaveštava sekretara, Acu Kovačevića da je predmet o gradnji objekta za „Velikog brata“ kod njega od novembra prošle godine!? U novoj sačinjenoj službenoj belešci, od 7.marta 2013.godine,  Irena Bašović piše, kako je tada dobila informaciju od sekretara Kovačevića, da se predmet nalazi kod Miroslave Dajč, šefa kabineta gradonačelnika Đilasa, da je tamo odnet na njegov lični zahtev, „ da ga pogleda i da će ga brzo vratiti“!?

Bašovićeva je upozorila sekretara da nije praksa da se iznose predmeti, pa makar to bio i gradonačelnik, jer je ona poslednja u lancu sa ovim predmetom i da može imati velikih problema: on joj je odgovorio da ne brine, da se čuo sa Miroslavom Dajč  i da mu je obećala da će predmet vratiti!? Na kraju beleške Irena Bašović konstatuje ironično, da „dopis Gradskog parvobranilaštva i dalje stoji kod mene, predmeta nema i ona više ne zna šta da radi“…

Neko se pobrinuo da predmet „pojede maca“, možda šefica kabineta Miroslava Dajč!? Pa, je li to moguće? Jeste. U Beogradu je kod Đilasa sve bilo moguće…

Ekipa Portala Embargo

 

 

 

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *