Predrag Jeremić: Vučićeva ekonomska ofanziva vraća Srbiji autoritet na Kosovu!

Šćiptari (kako sami vole da sebe nazivaju), dok su ih Srbi nazivali Arbanasima, a Rusi Arnautima – blizu 200 godina traže sopstveni identitet kao nacije,  uvek se oslanjajući na onaj presudni spoljni međunarodni faktor! On im je krojio sudbinu još od 19 veka, kada su još uvek bili sakupljeni u dva plemena: Gege i Toske, razdvojeni najdužom  rekom Škumbom,koja se uliva u Jadransko more.

U rušenju plemenskih tradicija, verske podvojenosti ( malo je poznato da među Albancima ima katolika skoro koliko i muslimana i veoma mali broj pravoslavaca!?) i bukvalne strašne svakodnevnice krvne osvete – Zapad je tražio saveznika na Balkanu, u prvom redu okrenutim protiv Srba, ali i protiv drugih Slovena! I našli su ga. Stvaranjem albanske nacije, učinili su ovaj deo balkanskog prostora još poroznijim i pogodnijim za ostvarenje sopstvenih dugoročnih interesa…

Prosto je neshvatljivo da opozicija u Srbiji ( pa izgleda i dobar deo onih koji nisu direktni protivnici vladajuće politike) nisu razumeli poruku koju je Srbima, ali ne zaboravite i Albancima ( onom delu koji se sve više distancira od politike koju vode presvučeni dojučerašnji teroristi), odneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić:  da je ekonomija, privredni razvoj ona kopča, ona spona koja će, kad tad, pomiriti sve ono što danas izgleda nepomirljivo!? I da će ta ekonomska ofanziva učiniti da se sami Albanci počnu sramiti onih sa barikada, onih koji su se u nedelju jutro vatreno seirili, palili gume i igrali zločinačke igre!

Ne razumem da makar i mali deo srpske javnosti nije razumeo tu poruku koju je predsednik Srbije hrabro i mudro saopštio, a da nije odisala nekim ranijim gazimestanskim mahanjem prstom, dobošarskom ornamentikom i prizivanjem budućih loših dana po sve njene aktere!? Vučićeva logika je jedino danas moguća. Kako? Zašto?

Ne dozvoliti da se srpski narod na Kosovu i Metohiji i dalje smanjuje, neumnožava. U vremenu kada glavni mentori šćiptara u Vašingtonu, Berlinu i Parizu i dalje tvrde da nema prekrajanja granica na Balkanu ( jer su valjda oni ta krojenja odavno završili, a znamo na koji način I na čiju direktnu štetu?!) politika predsednika Srbije, nije se svela samo na oslanjanje na jedine prave saveznike u miru, a nedaj bože i u ratu: Rusiju i Kinu, već  se okrenula onome za čim žale i pate svi na Kosovu! Za boljim životom, ekonomskim razvojem, sigurnijom budućnošću za svoju decu, ma čija bila?!

E, to ne mogu da im obezbede dojučerašnji zlikovci u političkim odorama. Oni znaju samo za gerile, otimanja, ubistva, zločine najgorih vrsta, kriminal… Oni ne mogu da odgovore izazovima modernog doba, tako da sve više Albanaca gleda preko plota u srpska dvorišta i sluša šta za njih čini njihov predsednik. Isti onaj koji ne može da uđe na KiM bez dozvole međunarodne zajednice, ali uporno i vredno dolazi, ulaže srpske pare za našu južnu braću… Jer, on hoće i može da ekonomskim merama, ekonomskim napretkom porazi sve one koji su ovakvo stanje napravili. Hoće, prvo da do nogu posrami svoje srpske prethodnike, koji su o Srbima na Kosovu razmišljali koliko o lanjskom snegu…

I međunarodna zajednica sada ima veliki problem: mora da menja lokalne igrače, jer utakmica sa Vučićem i Srbijom ide u neželjenom smeru. Srbija je I sa igračem manje neočekivano povela! Predsednik Srbije lomi svetsku javnost, jer na uvrede odgovara pozdravima, ne plaši se zveckanja oružjem, potmulih rafala Haradinajevih umirovljenika! Ne traži da na Kosovo dođe onaj broj srpskih vojnika i policajaca što piše u Rezoluciji 1244 UN… Umesto povišenog tona,  bilo kakve ratne retorike, Vučić na Kosovo i Metohiju nosi kasu i kesu! Obećava ulaganja, obećava dolazak privrednika, otvaranje fabrika… A, Srbi dole dobro znaju, da sve što obeća – to i ispuni. Umesto oružjem Vučić lažnoj državi Kosovo preti novčanikom. Onim državnim koji je i namenjen za svoje podanike, a ne za međunarodne dosovske podrepaše…

Izgleda da međunarodna zajednica, njeni sateliti u Prištini, KFOR, pa i NATO – za ovakvo nešto nemaju oružje!? Nemaju sa čime bi se suprotstavili predsedniku Srbije. Jer on dobro zna onu biblijsku “ čije su ovce, njegov je i pašnjak”! Ovovremenski to znači, da danas šćiptari “ne žele da čuvaju ovce, ali hoće da imaju pašnjak”! Ne shvataju da sami sebe time pobeđuju I udaljuju od zapadnih mentora. Tu šansu Vučić oberučke prihvata i za sada veoma uspešno sprovodi…

Albanci su stvaranje svog nacionalnog identiteta i nacije radili krajem 19 veka, predajući se u ruke jednoj monarhiji na izdisaju. Kralj Franja Josif više se vodio svojim predrasudama nego izistinskim intresima Hasburške monarhije!? Posle okupacije Bosne, naseo je na lične želje svoga Dvora, da od dva plemena Gege i Toske stvara albansku naciju, samo iz jednog jedinog razloga: suprostavljanje mogućem srpskom nacionalizmu na Balkanu… Ali, o tome nekom drugom prilikom…

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *