PRODAVALI PREDUZEĆA, A GRAĐANE OTERALI SA RADNIH MESTA! Evo kako su DSS i DS izvršili masakr privrede u Srbiji

Način na koji je privatizacija u Srbiji sprovedena od 2002. do kraja 2011. godine, zapravo je bio svojevrsan masakr njene privrede i radnika. Naime, do kraja 2011. godine bilo je prodato oko 2.400 preduzeća. Očekivalo se da prodaja ogromnog broja preduzeća donese veliki kapital zemlji, ali prodaja je dovela do otpuštanja radne snage i zloupotrebe ugovora kako od strane kupaca, tako i od strane tadašnjih vlasti.

Prema podacima dostupnim javnosti, od privatizacije preduzeća do kraja 2011. godine uzeto je 2,7 milijardi evra. Takođe, do kraja iste godine raskinuto je više od 30 odsto ugovora.

Kupovali preduzeća da operu novac, a građane oterali sa radnih mesta!

Na početku privatizacije, kako je predstavljeno građanima Srbije, uslovi prodaje bili su izuzetno “dobri“, što se ubrzo ispostavilo samo kao “zamazivanje očiju“. U mnogim slučajevima postaje jasno da novac kupaca dolazi iz sive zone. Postaje jasno da privatizacija bila samo dobra prilika da se legalizuje novac.

Ugovorima je bila predviđena samo kupovina preduzeća, ali ubrzo postaje očigledno da je ta kupovina za cilj imala preprodaju državne imovine, otpuštanje radnika i potpuno gašenje delatnosti koja su ta preduzeća imala. Broj zaposlenih u periodu od 2002. godine do 2011. godine smanjen je za 60 odsto, što znači da je 410 hiljada radnika ostalo bez posla. Najveća posledica koja je bila rezultat privatizacije koju su sprovele DSS, a potom i DS bilo je, dakle, otpuštanje radnika, jer godišnje je bez posla ostajalo oko 45 hiljade radnika.

Uređivali zakone kako im odgovaralo

Novi vlasnici nekada državnih preduzeća počeli su da mešaju prste i oko uređivanje zakona države Srbije. Vladajuće partije dozvolile su im da imaju ulogu u odlučivanju nekih od ključnih odredbi koje su išle njima u prilog.

Najvidljiviji primer bile su zakasnele odredbe o pranju novca, koje su morale dva puta da se menjaju da bi dobile pravi sadržaj i koje su ustanovljene tek pod pritiskom evropskih institucija. Zakon o preuzimanju akcionarskih društava donet je takođe tek kada su obavljene ključne transakcije, a Zakon o zaštiti konkurencije do nedavno nije omogućavao sankcije bez suda. Komisija za hartije od vrednosti, Beogradska berza i Centralni registar, u više slučajeva služili su kao manje ili više uredni registratori onoga što se prethodno dogovori.

Raskrinkavanje afera tadašnjih vlasti!

Reorganizacija radi uspešne privatizacije, nije bila povoljna po građane Srbije, a tadašnje vladajuće partije izgubile su poverenje zbog malverzacija koje su razotkrili sami građani. Projekti koji su dogovarani sa kupcima državnih preduzeća svodili su se na otpuštanje “tehnološkog viška“ radnika i prodaje preduzeća u delovima.

Pod izgovorom “valjane“ rekonstrukcije, vlast je radnike državnih firmi koje je prodavala isključila iz odluke o sudbini preduzeća, tako što su ih okrivili za propast i probleme koje su navodno planirali da reše.

Raskidi ugovora i raskrinkavanje onoga što su DSS i DS uradili državnim preduzećima počelo je, u najvećem broju slučaja, kada su ti isti radnici ustali protiv korupcije i kršenja stavki ugovora koji su bili sklopljeni.

Promene u državnim preduzećima i koraci ka uspešnoj privatizaciji, kreću tek promenom vlasti i kao i izmenama i dopunama zakona o državnim preduzećima koji na snagu stupaju 2012. godine.

Preuzeto: nacionalist.rs

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *