Profesori za čast – političari za pare!?

Verovali ili ne: Državna bezbednost Jugoslavije imala nekoliko desetina hiljada registrovanih saradnika!

Više od 30.000 registrovanih saradnika imala je SDB Jugoslavije sve do prve polovine devedesetih godina prošloga veka! Ondašnja SDB je bila glavna batina moći autokratskog režima Josipa Broza Tita, dok su republičke državne bezbednosti imale sasvim podređenu ulogu.

– Ondašnja SDB je bila zaštitnik ustavnog poretka Jugoslavije i raditi ( sarađivati) za nas bila je i neka vrsta društvene obaveze, pa i časti i nikako se ne bi moglo reći da su to bili klasični špijuni i cinakaroši – kaže jedan od bivših čelnika SDB Jugoslavije. –  Naša saradnička mreža obuhvatala je ljude svih profila i zanimanja u zemlji i izvan nje… Znači, svi oni koji su radili u to vreme po inostranim predstavništvima i imali bilo kakve veze sa inostranstvom „morali“ su da sarađuju, a mnogi su tamo odlazili baš zahvaljujući našim direktnim urgencijama!!!

U stara komunistička vremena, odbiti saradnju sa SDB-om  graničilo se sa izdajstvom zemlje, njenog društveno-političkog uređenja. Iskreno, malo je ko tada bio spreman da odbijajući „saradnju“ preko noći postane državni neprijatelj. Zanimljivo je i kazivanje jedne od legendi beogradske policije, pokojnog  Meleta Jovanovića, kako su dolazili do ključnih podataka u istragama:

– Neće da priča, a onda ga ja pitam: jel voliš Tita i partiju? On iznenađen brže bolje potvrdno odgovara ne želeći da  veliku nevolju natovari sebi na vrat! E, onda mu kažem: ako voliš, onda priznaj sve po redu… I tako smo rešavali mnoge slučajeve…

Služba je odigrala ključnu ulogu i u čuvenim studentskim nemirima 1968. godine. Jedan od aktera rada Službe, čovek po nadimku Teča poverio se, mnogo godina kasnije:

– Vozio sam službenim kolima jednog studenta iz Studentskog grada svake večeri, na zadnjem sedištu auta do zgrade Borbe, gde su u jednoj kancelariji bili službenici SDB! Da ga ne bi niko video, prekrivao sam ga ćebetom. Krišom bi ulazio u zgradu i operativcima SDB-a bi referisao o svim aktivnostima studentskog bunta toga dana! Da li treba da kažem, da je početkom devedesetih taj čovek postao veliki opozicioni lider… A,danas je na zasluženim  političkim marginama, iako i dalje uživa ogromnu podršku i simpatije Amerike…

Služba, posebno u vreme kada je Stane Dolanc bio savezni sekretar ministarstva unutrašnjih poslova Jugoslavije izvodila je tokom osamdesetih godina operacije likvidacija onih koji su označeni kao neprijatelji režima i kao takvi su bili opasnost po državu i njeno uređenje. Za te poslove angažovani su poznati beogradski žestoki momci… Operativno, inspektor Miroslav Bižić-Biža iz beogradske policije ih je držao na vezi, dok je logistiku davao ondašnji šef krim službe GSUP Beograda, Marko Nicović. Strogo čuvana tajna dospela je u javnost posle ubistva, jednog od njih, Andrije Lakonića u „Nani“ početkom devedesetih godina… Veruje se, da u arhivama beogradske policije postoje sačuvani dosijei tih momaka sa ulice. Ono što je posebno interesantno, oni su bili potpuno  nedodirljivi za  krivično-pravnu odgovornosti u zemlji, u slučaju da učine neko delo!?

Koliko je Služba bila moćna najbolje ilustruje izjava Đorđa Božovića-Giške, neposredno posle ubistva Branislava Matića-Belog 1991. godine:

– Ljudi, jedina ozbiljna firma u zemlji od Drugog svetskog rata pa do danas je SDB, a sve ostalo su samo njeni proizvodi i marionete!

Giška je to rekao u afektu, iako je dobro znao kako Služba funkcioniše iznutra, baš kao i Beli!  Znao je da im nikada nije oproštena „izdaja“ zbog priklanjanja Vuku Draškoviću i stranci SPO!

– Naši saradnici su bili mahom visoki intelektualci, profesori, direktori, lekari i svi drugi profili – tvrdi bivši „federalni“ bezbednjak. – Da, i novinare smo imali na vezi! Neki su i danas vrlo poznati, ma vode glavne poslove u nekim medijima..Mada, ruku na srce, bilo je dosta novinara koji su radili i za vojne bezbednjake…Pa, tek oni sa televizije…  Neki su i danas vrlo poznati i popularni! Mnogi se pitaju kako je izgledala ta saradnja? Eto, ja sam držao na vezi jednog poznatog profesora sa Pravnog fakulteta u Beogradu. Sada,pokojnog Radeta Stojanovića…Kad god bi putovao u inostranstvo, a išao je vrlo često, on bi mi ukratko referisao o čemu se pričalo na skupovima, u direktnim kontaktima… Nije to bilo, ako neko misli, ono golo cinkarenje kolega i onih koje  recimo mrzi… Mi smo vodili računa o opštem interesu i zaštiti poretka! Naša nevolja je nastala sa  praktičnim ukidanjem SDB Jugoslavije. Nama su se godinama javljale naše veze iz zemlje i sveta, pitajući e šta sada da rade? Jer, niko ih nije preuzimao, niti su sa ikim  kasnije pravili kontakt!? A, sve je to bilo mnogo važno zbog bezbednosti zemlje…

Na meti SDB Jugoslavije posebno su bile diplomate u Beogradu!

– Tu smo savršeno vladali informacijama i sve smo imali kao na dlanu, tako da nam apsolutno ništa nije moglo promaći iz njihovih aktivnosti, bilo da se sa nekim susreću ili se viđaju po rezidencijama – tvrdi bivši „federalac“.

Uvođenjem višepartijskog sistema Služba  je fokusirala svoj rad i na opozicione lidere. Posebno one iz najjačih stranaka.

– Naravno da su svi oni imali kod nas dosijea – kažu bivši čelnici RDB Srbije. – Mnogo toga je nasleđeno od SDB Jugoslavije. Recimo Vuk se vodio pod šifrom „Delta“… Jedan Goran Svilanović, koga je kao mladog asistenta sa Pravnog fakulteta zavrbovao Goran Petrović –Grba, vodio se pod šifrovanim imenom Sokrat!?  Ali se mora reći i to, da su svi lideri bili jako kooperativni sa vrhom DB-a, pa su se čak dešavale i situacije da im se i pomagalo, na razne načine!? Dobijali su i redovnu finansijsku apanažu.. Služba je znala za svaki korak Zorana Đinđića još dok je bio u Nemačkoj. Jedini sa kojim nije bilo kontakta bio je Vojislav Koštunica!

I Šešelj je bio vrlo interesantan zbog obilja informacija koje su curele ka njemu. Ali, on je to crpeo ne iz saradničke veze, nego iz prijateljstva sa Mišom Vilotićem, pokojnim visokim funkcionerom RDB-a. I ne bi se moglo reći da je Šešelj bio njegov saradnik, nego su razmenjivali mišljenja, pa ko kome oda poverljivu informaciju… Spominje se, da je upravo SDB Jugoslavije posredstvom  svoga „tajnog šefa“ Dobrice Ćosića upravo pomogla da Šešelj, posle KPD Zenica – iz predgrađa Sarajeva stigne u Beograd. Dobrica Ćosić se starao o finansijskoj pomoći mladom doktoru prava, pa je čak i napisao jednu knjigu braneći njegove stavove…

Malo je poznato da su sva naša spoljnotrgovinska predstavništva u vreme Titove Jugoslavije imala obavezu dostavljanja redovnih izveštaja SDB-u!? A,zna se ko je sve radio u inostranstvu, počev od čuvenog Miše Draškovića, spoljnotrgovinskog „stručnjaka“ u Milanu za prodaju borskog zlata, srebra i bakra…. pa do ljudi iz  moćnog Geneksa. Tako je počeo svoju akomulaciju kapitala i tajkun,Zoran Drakulić… Kažu, da je na Kipar otišao sa samo 20.000 nemačkih maraka?!  Jedan od onih koji se spominje na listi saardnika DB-a u neka davna vremena je i biciklista, Milan Panić, bivši premijer SR Jugoslavije, čovek kome se ostvario američki san…

I na kraju: uopšte ne treba ni sada, posle ove vremenske distance. osuđivati sve te silne saradnike Službe.. profesore, direktore, lekare, inženjere.. Njima je u neka davna vremena bila čast da svojom saradnjom doprinesu odbrani zemlje i očuvanju socijalističkog uverenja.. Političarima samo goli interes.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *