Propala fakir akcija na vašaru, pa sada šabačke „dosmanlije“ naredbom popisuju zaposlene u javnim ustanovama i preduzećima zbog navodnog referenduma!?

„Pitomci“Dušana Petrovića na čelu sa Nebojšom Zelenovićem, gradonačelnikom Šapca, nemaju meru kada se radi „o otimačini narodnih para“? Cirkus koji su napravili oko nekakvog referenduma za trošenje već potrošenog novca, nije ništa drugo do uzvišeni sistem zamazivanja tragova krađe, koji je usavršavan skoro dve decenije koliko su na vlasti.Savete mesnih zajednica bira narod. Problem Nebojše Zelenovića i Dušana Petrovića je u tome što su u većini gradskih i seoskih mesnih zajednica na vlasti članovi SNS-a. Zelenkovi referendumi, zapravo, imaju ulogu da obesmisle postojanje Saveta mesnih zajednica.

Oni kažu da je bio štand, a ovo je šator, mi kažemo “ šabačkog age“ koga svi moraju da slušaju!? Osim naravno naroda, koji mu je odavno okrenuo leđa…

S druge strane, referendumi kojima se gradski oci hvale nisu ništa drugo do podsmevanje narodu. Jer, ljudi traže uličnu rasvetu, puteve bez rupa, trotoare … Hteli bi, ako je ikako moguće, da uđu bar u 20. vek.

Ni 18 godina Dušanu Petroviću i njegovim „pitomcima“ nije bilo dovoljno da asfaltiraju nekoliko seoskih džada. Da taj seljak kojeg se sete samo dok pregledaju birački spisak može svojim traktorom “oldtajmerom”, da uđe u njivu.

Tako je nečija mudra glava smislila da započne turneju po šabačkim vrletima gde će sa narodom pričati o tome šta im je potrebno. Na nastupima su objašnjavali da sve pare koje seljak uplati za porez na imovinu oni neće ni pipnuti, već vratiti selu za opšte dobro.

Pa kada dođe dan referenduma, kada se zbroje glasovi, pa utvrdi da je pobedio, primera radi, predlog uređenja seoskog groblja (što bi po pravilu trebalo da bude tekuće održavanje uračunato u godišnji budžet grada), pa kada neko zapita: “A šta je sa trotoarom kod škole?”, ovi mogu da mu odgovore da su na referendumu odabrali groblje!?

Da bi ova zajebancija bila potpuna, gradske vlasti nastupale su i na šabačkom vašaru, gde su ispod šatre, koja, da budemo iskreni, više liči na vigvam indijanskog poglavice, prikupljali potpise. Popisivali su građane, uzimali im lične podatke, navodno, ako hoće da glasaju na nekom od budućih referenduma, da moraju da se upišu u knjigu. Vrlo je moguće kada je spisak stigao u Arhiv, nije zadovoljio glavešine, pa su rešili da teror nastave u gradskim ustanovama i javnim preduzećima.

Predškolska ustanova “Naše dete” u Šapcu, među prvima je dobila notu iz Gradske uprave, koju prenosimo u celosti:

“Drage koleginice i kolega,

potrebno je da obavestite sve zaposlene u svakom vrtiću da će sutra (utorak) u vrtiće doći anketari iz Gradske Uprave. Anketari će uzeti izjave saglasnosti od zaposlenih povodom referenduma za raspodelu sredstava od poreza o kojem se građani izjašnjavaju. Ova saglasnost se daje na to da naši podaci mogu ući u spiskove za izjašnjavanje i zato je potrebno imati ličnu kartu kod sebe i potpisati tu izjavu saglasnosti. Molim vas pročitajte svima i zovite ako nije nešto razumljivo. Nije potrebno prenositi informacije kolegama na seoskom području. Hvala.”

Strpljenje Šapčana je na izmaku. Toga su svesni i šabački vlastodršci. I oni znaju da ima simbolike u tome što je kompletna Gradska uprava preseljena u zgradu Međuopštinskog istorijskog arhiva.

E.E.

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *