Reagovanje: Zašto tobožnji stručnjaci za bezbednost iz NVO kreću u hajku na BIA?

Britanska agentura širi laži o masovnim prisluškivanjima!?

Ovih dan se, ničim izazvana, pokrenula kampanja o navodnom masovnom prisluškivanju građana od strane Bezbednosno inoformativne agencije.
Kreatori ove kampanje su kao po običaju osobe koje predvode domaći nevladin sektor, tobožnji vrhunski poznavaoci sektora bezdbednosti, ali u suštini to su lica za koja se osnovano sumnja da su strani agenti, da urušavaju sistem bezdbednosti Republike Srbije.

Na osnovu istraživanja, aq koja su temeljno rađena, najpre mislimo na nevladinu organizaciju Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) kao predvodnika kampanje, a iza koga na najdirektniji način stoji britanska obaveštajna služba.
Kada se dobro pogledaju biografije osoba u BCBP lako je uočljivo da se radi o licima koja, izuzimajući Miroslava Hadžića, kao osnivača ove organizacije, gotovo nikada u životu nisu imala nikakve veze sa bezbednošću. Mahom su to novinari, filolozi, sociolozi…
Osim Hadžića, koji je bio aktivni oficir JNA, ostali nemaju blage veze sa sektorom bezbednosti. Doduše, kada se uđe dublje u njihove biografije može se videti da je dobar deo njih završio određene kurseve, najčešće u Londonu, koji imaju veze sa sektorom bezbednosti.
Član Upravnog odbora BCBP je Vladimir Milić, urednik PG mreže koji je zajedno sa Lilom Radonjić uređivao priloge za PG mrežu. Izvršni direktor je Predrag Petrović koji je na Fakultetu političkih nauka magistrirao na prilično spornoj temi „Privatizacija bezbednosti-slučaj Srbija“. Osim želje da se bavi obaveštajnim službama, što se vidi iz njegovih radova, on u ovoj oblasti nema apsolutno nikakvu referencu.
Ali je zato Miroslav Hadžić, inače nekadašnji pukovnik JNA bio profesor na Visokoj vojnopolitičkoj školi gde je predavao vojnu sociologiju. Jasno je iz ove činjenice da je Hadžić zapravo bio komunistički ideolog u JNA koji je služio da mladim pitomcima ispira mozak o napretku samoupravnog sistema i njegovim velikim prednostima u sektoru odbrane. No, ono što Hadžić prećutkuje u svojoj biografiji u kojoj inače navodi da je napustio Vojsku Jugoslavije 1994.godine na sopstveni zahtev, je „nešto drugačija istina“:
Naime, Hadžića je početkom devedesetih godina uhapsio KOS-a zbog osnovane sumnje da je britanski agent. Vojska je zahtevala njegovo procesuiranje i udaljavanje iz Vojske Jugoslavije. Ostala je misterija, kako se izvukao robije, ali je isteran iz Vojske.
Nekoliko godina kasnije, tačnije 1997.godine, osnovao je Beogradski centar za bezbednosnu politiku koji se prvobitno zvao Centar za civilno vojne odnose. Britanska agentura je Hadžiću puno pomogla da se dobro udomi, pa je tako bio i profesor na Fakultetu političkih nauka na predmetima iz oblasti Međunarodnih bezdbenosti odakle je verovatno regrutovao studente za svoj centar i saradnju sa britanskom službom.
Jedan od njih je izvesni Saša Đorđević koji je danas najaktivniji „istraživač“ ovog centra. Fakultet političkih nauka u Beogradu je dugo godina važio za leglo saradnika među profesorima i asistentima sa britanskom i američkom službom. Inače, britanska ambasada u Beogradu kao i mnogobrojne organizacije Komonvelta, obilato su pomagale formiranje i rad Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Druga veoma zanimljiva osoba je izvesna Sonja Stojanović Gajić, Čitav svoj život posvetila je urušavanju bezbednosti Republike Srbije, bez obzira na činjenicuu da je diplomirala na Filološkom fakultetu japanski jezik, te da sa sektorom bezdbednosti ima veze kao Marko Kraljević sa ping-pongom!?
Ipak, valjda je shvatila da je japanski jezik ne privlači bog zna koliko, pa se dala u magistriranje, verovali ili ne, u Londonu u Školi za slovenske istočno-evropske studije londonskog univerzitetskog koledža. Ova škola je inače poznata po vrbovanju mnogih osoba sa Balkana za rad u britanskom MI6. „Sonjica“ nije magistrirala ništa što ima veze sa japanskim, već na temu „Politika, bezbednost, integracije“ što joj je kasnije bila odskočna daska da se lažno predstavlja kao stručnjak za bezdbenost. Čak je sebi dala epitet i da je nekakva „istraživačica“ BCBP u jedinici za civilno-vojne odnose.

Metod rada BCBP i cilj

Suština delovanja ove ispostave britanske službe je navodni rad na projektima iz sfere bezbednosti, tako što BCBP pokušava na sve moguće načine da učestvuje u izradi zakona iz ove oblasti. Tokom vladavine Demokratske stranke to se podrazumevalo, no danas im je to onemogućeno, pa je njihova agresivnost tim pre veća. U saradnji sa OEBS-om pokušavaju da održavaju seminare za poslanike u Narodnoj skupštini ne bili neke od njih vrbovali, a suštinski rad na projektima svodi se na prikupljanje podataka o stanju u našim službama i sektoru bezbednosti koji se kroz analitičku obradu kasnije u formi izveštaja šalje britanskoj agenturi.
Glavna tačka oko koje pokušavaju da pridobiju podršku javnosti je navodno njihova velika zabrinutost kako srpske službe niko ne kontroliše, te one nekontrolisano prisluškuju koga hoće iako za te tvrdnje nikada nisu pružili nijedan dokaz. Kako bi se to „masovno prisluškivanje“ prekinulo, trebalo bi sve naše službe objediniti u jednu službu, a prisluškivanja staviti pod kontrolu navodnih stručnjaka koji bi dolazili, gle čuda, iz redova BCBP. Suština je staviti naše službe pod kontrolu britanske službe koja bi u slučaju ostvarenja ove zamisli imala punu kontrolu nad radom našeg obaveštajnog sektora.
Inače, nema ozbiljne države na svetu koja nema više Službi (Rusija ima 13, SAD 19, Velika Britanija najmanje šest) i nigde im ne smeta takva organizacija, ali samo u Srbiji to nije dobro. Svako ko je iole pismen i ko išta zna o službama zna i to da je nemoguće ujediniti u jednu službu vojnu i civilnu obaveštajnu i kontraobaveštajnu službu i da je to samo po sebi idiotizam koji dovodi do razaranja bezbednosnog sistema zemlje. No, očigledno je to i cilj ove grupe lažnih stručnjaka za bezbednost, a suštinski saradnika britanske službe koji sve ove kampanje rade po zadatku.

Embargo

Licemerje nalogodavaca
Ako im je već toliko navodno stalo do toga da se poštuju prava građana u smislu da niko ne sme građane neovlašćeno da stavlja na mere prisluškivanja, najpre neka nam analiziraju Snoudenove tvrdnje i da nam kažu da li američke i britanske službe koriste sve te metode koje je Snouden naveo. Ukolioko za to nemaju hrabrosti, neka se batale naših službi.

Please follow and like us:
0

One thought on “Reagovanje: Zašto tobožnji stručnjaci za bezbednost iz NVO kreću u hajku na BIA?

  • јун 20, 2017 at 12:20 pm
    Permalink

    Daj da ih sve pohapsimo i posaljemo napolje sram ih bilo prodaju zemlju SRBIJU treba ih sve na glogov kolac

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *