„Šabački Don“, opet bi kao u stara „zla dosovska vremena“, da kao „drekavac i skakavac“ dreči i skače po Skupštini Srbije !?

Foto: mc.rs

„Šabački Don“, Dušan Petrović se izgleda vraća dobrom starom maniru, da viče, skače, dreči, onako kako samo on zna i ume kada se iznervira, po čemu ga „kao zlu paru“ pamte Šapčani…

Taman kada se sasvim pritajio i postao gotovo nem i neprimetan u srpskom parlamentu, stari Dušan Petrović se probudio iz hibernacije i zagrmeo u Skupštini kako samo on zna i ume ,zbog čega su nakon opomene predsednice Skupštine Maje Gojković ,poskakali njegovi opozicioni prijatelji da nastave gde je on započeo…


Javnost je danas mogla da ga ponovo vidi u „starom mraku“, kako grmi u Skupštini Srbije, baš onako kako je to radio na početku svoje vlasti u Šapcu. Valjda hoće da pokaže i dokaže, da samo sila otvara vrata vlasti!? Baš onako kako je i počeo iz svog rodnog kraja, kada je predvodio šetače u protestima protiv Miloševićevog režima. A onog dana, kada su zapalili Skupštinu Srbije, u Beograd je stigao sa 24 autobusa puna svojih istomišljenika, ma baš bratije…


Istina, bilo je i pristojnih ljudi, koji su mislili da će im promene doneti bolji život,veće zarade, posao… Poverovali u punoj naivi, da će im dugovi koji su se gomilali za neplaćene račune biti oprošteni!? Jer, Dušan ih je lično danima i noćima pozivao da time bojkotuju vlast i ostavljaju je bez priliva novca. Poverovaše „svom Dušanu“. Još nije bio postao „Don“. Još je pabirčio sitne honorare u parnicama sukobljenih seoskih međaša…Jer, za bolje nije bio?!

Posle bure seo i telefonira iz poslaničke klupe!?

A, kad se domčao vlasti, prvo što je uradio, kažu oni koji se dobro sećaju tih „zlih dosovskih vremena“, „otišao je“ kod Dragana Tomića, tadašnjeg predsednika SPS-a u Šapcu i direktora Uprave prihoda, „da mu ovaj otpiše dugove za porez“!? „Uradio je to Tomić kako bi se umilio Dušanu“, i od tada počinje i njihovo „tajno prijateljstvo“!
Kada je Tomić zbačen sa funkcije, namestio je naravno svog saborca Dragorada Misojčića na to mesto. I kada je jedna od Šapčanki, „slavna šetačica“, koja je išla ukorak sa Dušanom, otišla da i njoj otpišu dugove, odbrusio je sada verni poštovalac države: „Porezi se moraju platiti, šta joj pada napamet, kako samo tako nešto uopšte pita“? I podigla žena kredit, zadužila se do guše, da joj porezdžije ne „otmu“ kuću…
Vodio je tada Dušan na Beograd i lokalne mafijaše, batinaše sa bejzbol palicama, da „klepe ako treba nekog, da razbiju staklo na nekom izlogu, da se domčaju kakve koristi“ kad već idu da pomognu… Kad su se salbodobitno vratili, neki se hvalili, da su lično udarili Staku Novković, spikerku RTS-a,oteli joj mikrofon i sa njim se slikali kao ratnim trofejom, hvaleći se takvim čojstvom junaštvom. Jedan je doneo pisaljku iz televizije, pa je tako i on postao novinar – potrčko, veran sve dok ga „njegovi gospodari“ nisu sami šutnuli…
Čim je Dušan zaseo u fotelju predsednika opštine Šapca, počeo je da se obračunava sa svima, ko mu se „ne daj bože zamerio“!? Dušan je znao, kada su mu navaljivali nezadovoljni radnici u kancelariju, da skine sako i skače po njemu, kao da je „manut“, tvrdili su kasnije očevidci, koji su izlazili natraške iz njegovog kabineta, krsteći se „ i levom i desnom“!!!
U prelomnim momentima po DS, znao je da stane na stranu Borisa Tadića i krenulo je berićetno… Postao je ministar pravde, posle i poljoprivrede. Ko ga je viđao u to vreme, nije mogao čudom da se načudi. Pristojan, potapše po ramenu, nema mržnje, nema pretnji. I bivše neistomišljenike pozdravi ljubazno, reklo bi se pristojan čovek. Ostavio grad da njime upravlja Miloš Milošević… Ali ga je kontrolisao, onako, poizdalje…

A kad je propalo carstvo DS-a u Beogradu, vratio u Šabac. Mesto poslanika doživeo je kao povratak na početak. Sćućuren, nije mu bilo nidočega! Nije ni dolazio redovno. Kolege kažu, tek da dođe, jednom u tri meseca, da se prikaže. Ubaci karticu, pa nestane.
A onda evo ga, danas i večeras opet u starom izdanju. Skočio u Skupštini kao oparen na prozivku da je lopov, da kriju ko živi u šabačkih 72 stana za džabe, da ni zakupci lokala ne plaćaju kiriju… Dušan je „pukao“, počeo je da viče, baš kao u dobra „za Šapčane zla“ vremena. Poskakaše i ostali. Osokolili se da naprave nemire, najpre u skupštini. A ako treba i na ulici, nije im strano. I taj najbolji zanat ima upravo Dušan Petrović.
E.E.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *