Šačica bezvoljnika ulicama luta

PROTESTI “PROTIV DIKTATURE” NA IZDISAJU

Beograd je nakon aprilskih predsedničkih izbora zaličio na Beograd iz jeseni 1996. kada se gradskim ulicama svakodnevno slivala reka ljudi koji su protetsvovali zbog Miloševićeve izborne krađe. Kažem, zaličio je prošlog aprila Beograd na sebe od pre dve decenije ali samo po transparentima i pištaljkama po svemu ostalom ništa nije bilo ni približno slično. Umesto reke ljudi na ulicama je bio tek potočić, organizator protesta nije se znao, ciljevi takođe i što je najvažnije, te 1996. šetalo se zbog evidentne izborne krađe dok ove godine nikakve krađe nije bilo, Vučićevu ubedljuvu predsedničku pobedu priznali su i njegovi politički protivnici ali i ceo svet.

Od ambiciozno zamišljenog svakodnevnog uličnog performansa, protest „Protiv diktature“ sveo se na KMV fazu tojest Kad Me Vidiš, što će reći jedanput nedeljno u proseku. Baš takav jedan protest održan je i prošlog petka, 19 maja ispred Skupštine Srbije. Reporter „,Embarga“ otišao je među te, kako oni sebe nazivaju, „čuvare vatre“ da proveri šta je to što ih i dalje tera da izlaze na ulicu sada kada ih je zaista tek „šačica“.

I mora se priznati, prvi utisak nije nimalo impresivan, tek nekoliko desetina osoba nalazi se u 18 časova za kad je zakazan početak ispred zgrade parlamenta. Iako je u početku slovio kao studentski protest, ovog 36 okupljanja najmanje ima akademaca, tj. mladih ljudi. Uglavnom su tu sredovečni sugrađani a među njima i gospođa sa svojim psom. Kako kaže, oboje su protiv Vučića, ona viče „UA“  a njena kuca „AV“!

-Slušam laži u režimskim medijima da su protesti propali, da nas nema, da smo se povukli, a evo nas! I dok samo jednog čoveka bude bilo na ulicama protest nije propao. Moj Pako i ja smo uporni i imamo razloga da se bunimo. Vučić mi je smanjio penziju pa sad nemam ni za hleb a Pako za svoju pseću hranu, zato i idemo zajedno u proteste kaže ova ljubiteljka pasa koja nam se predstavila kao gospođa Jovanka.

Pored nje je i njen ispisnik Radovan koji žali što nema više mladih na okupljanjima jer kako kaže za njih se i bore.

-Ma naše je prošlo, meni Vučić i ne smeta, može što se mene tiče da vlada još hiljadu godina. Penzija mi i za vreme Dosovaca bila mala, nije mi nju Vučić ni dirao. Za mene se ne brinem, moje je prošlo, ali gde su ovi mladi. Gde će oni da žive i u kakvoj zemlji? Kukaju da nemaju posao a samo sede po kafićima i troševe pare od oca i majke! Pravo da ti kažem imam vene na nogama pa mi dobro dođu ove šetnje, ne bih inače ni dolazio, iskren je Radovan.

Ipak, nije da nema i mladih. Momak i devojka od svojih dvadesetak godina sa pištaljkama oko vrata stoje na žardinjeri ispred Skupštine i prafe selfi fotke. Kažu da su studenti na Pravnom i da su od prvog dana na protestima.

-Ovo je nešto što se najviše tiče nas mladih, ako mi sami sebi ne izgradimo budućnost i normalan život niko
nam to drugi neće dati. Nismo članovi nijedne stranke i u suštini preziremo politiku ali ne želimo da živimo u državi gde je sva vlast u rukama samo jednog čoveka, ma ko to bio. Evo, baš danas vidim vest da neće ni birati novog premijera kad Vučić postane prvog juna predsednik već se raspisati novi izbori za kraj leta. A ko će do tada biti premijer, pa zna se! Vučić će biti i predsednik i premijer, možda se kruniše i za kralja, kaže momak Aleksandar dok njegova devojka koja nije htela da nam se predstavi smeje se i blago ga lupka po glavi uz opasku: „E jesi blesav“…

Krenula je i šetnja. Ide se Ulicom Kneza Miloša pa do zgrade Vlade u Nemanjinoj. Saobraćaj se ne zaustavlja, nema ni potrebe, nema te „kritične mase“ da bi se blokirao saobraćaj. Čuju se pištaljke i nekoliko bubnjeva. Pored mene je Milan Savović koji otvoreno priznaje da podržava Vučića ali da je na protestima jer voli da šeta i da se druži.

-Sećam se onih protesta pre 20 godina, tad sam bio student, kako je tad bilo dobro. Četiri meseca svakodnevne šetnje, pa zezanje, muzika…U Kolarčevoj kad je bio onaj policijski kordon nedelju dana sam upoznao buduću ženu. Kasnije me kad došli Dosovci ostavila, jebi ga, to je neka druga priča, iskren je Milan koji šetnjama evocira neke lepe uspomene na bolju prošlost.

Posle sat vremena ispred Vlade, protest je okončan, do prve sledeće prilike. Kako kažu učesnici biće još razloga za okupljanje, samo se plaše da ide leto i odmori pa ima svi da se razbeže po morima, selima i planinama. Ali nema veze, i jesen nije daleko a onda opet pištaljke u usta pa na ulicu. U neke nove šetačke i transparentske pobede…

Srećko Milovanović

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *