Sada neka sami sebe prijave!?

Ne(zakonit) Izbor Majde Kršikape za direktora Agencije za borbu protiv korupcije:

Da li je Agencija za borbu protiv korupcije samu sebe korumpirala, odnosno zgazila jedan od osnovnih principa vladavine prava „ da niko nema više prava, nego što mu pravo daje“ – u slučaju izbora direktora, odnosno izbora  Majde Kršikape?

Jedan od neizabranih kandidata je podneo Upravnom sudu tužbu, upravo osporavajući  način izbora novog direktora Agencije za borbu protiv korupcije, čime su se prekršile pojedine zakonske odredbe obavezujuće i za one čiji je zadatak da u javnosti alarmiraju i sankcionišu bilo koji vid korupcije i drugih nezakonitih ponašanja…

Suština  osporavanja zakonitog izbora direktora Agencije za borbu protiv korupcije leži u sledećoj činjenici, da je sama prekršila sopstvene zakone ( Zakon o radu agencije za borbu protiv korupcije)  samim tim što je za izbor direktora formirala tročlanu Komisiju koja je imala zadatak da Odboru Agencije predloži tri kandidata?! Tako Konkursna Komisija od tri člana iz redova Odbora Agencije  preuzela je prerogative samog Odbora i time je prekršen sopstveni Poslovnik o radu koji jasno kaže, da Odbor bira direktora, da Odbor odlučuje o svim drugim pitanjima određena Poslovnikom o radu Agencije za borbu protiv korupcije…

U ovom slučaju ulogu Odbora koja mu po Zakonu i Poslovniku nedvosmisleno pripada, preuzela je konkursna Komisija od tri člana iz redova samog Odbora! Ako odbor broji 6 članova, onda je više nego jasno, da se time prerogativi Odbora bitno sužavaju na jednu manju grupicu članova?! Ako je Komisija od tri člana imala zadatak da predloži tri kandidata, onda se postavlja pitanje, kako će, odnosno za koga glasati kada o njima bude odlučivao Odbor i donosio odluku o imenovanju direktora Agencije? Odbor bira i razrešava direktora većinom glasova…

Više je nego očigledno da su ovakvim nezakonitim činom ( formiranjem Konkursne Komisije od tri člana) sužena i praktično oduzeta zakonska ovlašćenja Odbora Agencije. Kao dokaz služi i podatak, da je u prethodnom slučaju pokušaja izbora direktora Agencije za borbu protiv korupcije  konkurs bio javan, Odboru su mogli da se predstave svi kandidati, a u ovom slučaju samo tri kandidata,  isključivo i samo po volji Konkursne Komisije koju su sačinjavali: Danica Marinković,predsednik, Slobodan gazivoda,član i Miloš Stanković, član. Njihov  zadatkom je bio  da obave  razgovore sa kandidatima povodom javnog konkursa  za izbor direktora Agencije i sastave listu od tri kandidata u užem krugu koje predlažu Odboru Agencije,  za konačni izbor direktora Agencije!?

U tužbi se dalje navodi  još niz nezakonitosti u izboru direktora Agencije, a to je potpuno odsustvo unapred utvrđenih kriterijuma , koje je bilo neophodno formirati  pre samog izbornog postupka!? Sve je ispalo kao  isključivo davanje diskrecionog prava  članovima Komisije,  čime su opet preuzeli mandat i nadležnost kompletnog Odbora! Kao takvi, idu korak dalje u svojim diskrecionim ovlašćenjima, pa su na samoj sednici Odbora od 6.09.2017. samo „obaveštavali“ ostala tri člana Odbora, o tome koja su tri kandidata ušla u uži izbor, istovremeno pozivajući ta tri kandidata na samu sednicu istog tog Odbora (!?)!? A,  da preostala tri člana Odbora  nisu imali priliku da se upoznaju sa bilo kakvim podacima o kandidatima, niti razlozima zbog čega  se Komisija baš za njih odlučila?! Bili su stavljeni pred „svršen čin“ da se toga dana, na pomenutoj sednici,  odmah izjasne, koji će od tri ponuđena kandidata biti izabran za direktora Agencije za borbu protiv korupcije…

Poslovnikom je propisano da „ Odbor  odluke donosi većinom glasova svih članova“, ali u konkretnom slučaju Odbor  nije doneo odluku o užem izboru, već je to nezakonito donela Konkursna Komisija!

Kao primer neobjektivnosti Komisije neka posluži slučaj jednog od kandidata: Ljiljane Blagojević, gde se između ostalog navodi „ da i pored zavidnog poznavanja propisa iz oblasti rada Agencije za borbu protiv korupcije, kandidat značajno zaostaje  za predloženim kandidatima“, obrazlažući  navedeno „da njeno kratko zadržavanje na dosadašnjim radnim mestima nije uverilo Komisiju da je kandidat  uspela da u dovoljnoj meri ovlada menadžerskim sposobnostima neophodnim za ovo radno mesto“….

Pored netačnih navoda o kratkom zadržavanju na dosadašnjim radnim mestima ( kandidat je radila više od šest godina u advokaturi, više od 14 godina bila sudija, a sada je na funkciji Gradskog pravobranioca skoro tri godine), ostaje nejasna metodologija kojom je Konkursna Komisija utvrdila da kandidat „ nije uspela u dovoljnoj meri  ovlada menadžerskim sposobnostima“…. A, tek tvrdnja  Komisije o njenom „ manjem učešću u međunarodnim projektima“, što se iz priložene biografije  u potpunosti demantuje?! I opet se dolazi do ključnog pitanja: šta je mera učešća u tim projektima i po kojem propisu je to kriterijum za izbor direktora?

Nezakonita Komisija je dala sebi slobodu da procenjuje i odlučuje a da  pomenutom kandidatu nisu ni jedno pitanje postavili… Iza svega sledi logičan i jedino pravičan zaključak: postupak kojim je izabran sadašnji direktor Agencije mora se poništiti!?

E.E.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *