Šapić – egocentrični uzurpator i otimač !?

Beograđani znaju ko je  predsednik  opštine  Novi Beograd:

Svaka realna priča o Aleksandru Šapiću, predsedniku opštine Novi Beograd,  razbija kao mehur od sapunice  sve fatamorgane  koje je on o sebi  stvorio u javnosti!

Naime,  predstavljajući se kao humanista, penzionerska majka i spasitelj celog sistema –obmanjuje sve! Jer, taj isti politički sistem ujarmio je samo za svoje lične interese i potrebe! Samo radi zadovoljenja sopstevnog ega,  nekakvog mačo tipa sa vijugama za politiku i biznis…

Šapić, ili kako ga prozvaše, Šapa, je apsoulutno nedorastao okolnostima u kojima se, ničim izazvanim, godinama nalazi: prvo kao pomoćnik gradonačelnika Đilasa, a potom i u samostalnom radu  na mestu predsednika opštine Novi Beograd. Spašavajući sopstvenu fotelju, Đilas ga je nagovorio da uđe u politiku, znajući da su njegove mogućnosti van bazena –skromne… Da je dobar mamac za mazanje očiju javnosti, a neće mu biti konkurencija. I tako se i desilo. Samo što se politički analfabeta zaugrao, zaboravljajući  ko je i šta bio…

U poslu kojim se do sada jedino uspešno bavio, Šapića su u bazenu hranili loptama, igrali za njega i on se oduživao golovima i titulama; međutim, kao i svaki nedozreli karakter, pobrkao je neke stvari; misli da ceo politički  sistem u jednoj opštini opet treba da igra samo za njega!? Umesto golova sada zabija opštinsku kasu, praznije je na samo njemu znane i od njega samo odobrene troškove!?  Na taj način  do neslućenih granica hrani svoj ego, duboko uplivavajući  u zonu nedozvoljenog i nezakonitog!

Pitanje je samo  vremena kada će biti „ potopljen“ , a možda i prosleđen neko drugo, od države zbrinutije mesto..

Kao svaki drugi egocentrik, Šapa se u životu prihvatio nečega čemu zasigurno,( po našem skomnom mišljenju, a i većine u Srbiji)  nije dorastao! Na nagovor lukavog Đilasa i zbog njegovih jefitnih političkih poena u javnosti – ušao je u politiku! U nešto  o čemu  pojma nije imao.  Ni tada, a teško da i sada o njoj  nešto više zna?

Obaveze u vaterpolu, nisu mu davale  dovoljno vremena za školovanje. Naviknut na aplauze u sportu, tražio je to isto i u politici, ali na sasvim pogrešan način: bahatom samovoljom, foteljaškim nasiljem koje sprovodi u opštini i u privatnom životu, što mora biti zaustavljeno i sankcionisano!?  Samo  koliko je on kriv za „igru u kojoj pojma nema“, toliko su i oni,  koji su ga tako „uspešno nagovorili  da rođen za  politiku“.

Zamislite, šta bi od ove zemlje bilo, da su se politikom bavili isključivo vrhunski sportisti, koji su slavu stekli jureći za loptom?  Ruku na srce,  sigurno ima i među spotistima talenata za politiku, što  baš i nije slučaj sa Šapićem… Ljudi moji, pa jedan Dragoslav Šekularac, čuveni-Šeki je bio šezdesetih godina  popularniji možda i od samog Tita u Jugoslaviji?! Pa, jel on trebao da postane gradonačelnik Beograda ili možda čak i premijer? Pa, nije. Šeki je bio i ostao živa legenda ovog naroda, posebno Zvezdaša…

E, Šapić nije hteo da ostane sportska vaterpolo ikona: to samoživo smoreklamertvo po sistemu svi radite za mene, tako uspešno je preneo i na teren politike: ali na teren u kome niko nema pravo na grešku. I to je jedan od glavnih razloga razlaza sa svojim političkim mecenom, Draganm Đilasom. Verovao je,  da ga je nadmašio. Isto kao što je na neki način nipodoštavao i kolege u bazenu?!

U bazenu je mogao da promaši zicer, pogrešno doda loptu, da napravi faul…U poslu kojim se danas bavi te greške se mere strašnim posledicama po narod, pa i po one koji su do sada za njega glasali.

Šapić  u svom Si-Viju sigurno ima  upisanu neku školu.. Sve se danas može kupiti… Za male pare. Ali, nije mogao da kupi znanje, iskustvo i veštinu rukovođenja jednom sredinom po meri zakona, ličnog morala i urođenog karaktera: e, to Šapi fali, pa skoro  svakodnevno potapa  zakona na Novom Beogradu, pravi četverce i druge zicere i to sve na štetu tobožnjih njegovih birača. Ne može iko u rukovođenju opštinom da svoj budžet tretira kao lični džep, da ga kroji kako samo on hoće i kako mu se ćefne…

Mister Šapić ne poznaje elementarne forme funkcionisanja jednog političkog sistem, odnosno, njegovo sporovođenje u praksi isključivo u korist građana… Šapa misli ( da li slučajno ili namerno, svejedno je!)  da su zakoni samo mera njegove lične moći, da je opštinska kasa samo u funkciji razvijanja njegovog ličnog imidža i da ceo Novi Beograd treba i mora da radi za njega: baš kao što su to radili saigrači u bazenu… Umesto golova za građane, ovoga puta, on puca i pogađa samo za svoj džep!?

Već nekoliko godina kao predsednik najmnogoljudnije opštine u Beogradu grubo ruši sistem na kome funkcioniše samouprava?! Po svom nahođenju,donosi rešenja,  autokratski  postavlja i smenjuje po ličnim interesima i simpatijama! Opštinsko veće mu služi samo kao ikebana u postavljenom sistemu  samovolje!? Kao da mu je opština  lična dedovina?!

Jaja sa šunkom jede u kabinetu  na papirima i drugim dokumentima. Time pokazuje koliko mu je do svega stalo i kakav odnos ima prema sugrađanima koji su ga izabrali?

Troši  opštinsku kasu samo iisključivo u svom i interesu svojih prijatelja:iz opštinske kase plaća šakom i kapom kad se izletima dodvorava penzionerima, kad fantomskim firmama isplaćuje neke kulturne rpograme. Uvek ista firma za deele pare opslužuje  baš za sve opštinske potrebštine

I uvek  je on i samo on u svemu tome na prvom mestu.  Njegov ego je toliko veliki i jak, da se zaposlenima u opštini čini da je ljubomoran na sve i svakoga ko se nalazi u njegovoj blizini…

Šapić je vrlo dobro unovčio svoju igračku karijeru, ali nikome nije jasno,  zbog čega su mu bile potrebne i one druge, „nezakonite igre van terena“: očigledno je sportska karijera bila samo farsa i maska koja je vešto sakrivala  pravu prirodu ovoga čoveka, kome su u glavi samo pare i moć! Dokaz su  uzurpacija ulica,divlje dogradnje i izradnje sportskih objekata. Šapić na prvom mestu samo i jedino ima samog sebe. Za narod on nema vremena!

Žuti, dok su bili na vlasti u Beogradu, smišljeno  su ga puštali da radi šta hoće i kako hoće!  Zato je umislio da je stvarno izrastao u uspešnog političara: da nameštanje  poslova prijateljima i sve drugo loše  – da tako i treba i da je to stvarno, a ne imaginarno  funkcionisanje jednog sistema!?

Odlaskom žutih prijatelja, Šapa je odmah upao u velike nevolje: više se nije moglo raditi prečicom, odoka i bez konsultovanja i striktne primene Zakona: Šapa sada ne zna šta da radi? Slučaj ujakovog lokala,  autokratskog  postavljenja „lažnog“ inspektora,  teranje inpsektora sa terena prilikom kontrole njegove gradnje(!?) direktni su i neoborivi dokazi da je Šapić samo   – veliki blefer, samoreklamer i više ništa!

Ali, Šapa nije isključivi krivac što je postao političar i što u intervjuima to sa ponosom ističe: krivi su oni koji su ga gurnuli tamo gde mu nije bilo mesto i zašta  uopšte nije bio spreman niti sposoban, pa ni školovan!?  Međutim, problem takvih je što oni ne staju, oni hoće  dalje, verujući da to što su samo grabili za sebe i svoje –tako i treba.

Njegove ambicije zato rastu, čak  do foteljegradonačelnika Beograda!? Da iz  Starog dvora komanduje kao da je njegovo vlasništvo! Da odlučuje  kao „ patak Baja“, kršeći i gazeći sve što je do sada stvorila moderna političko-zakonodavna teorija i praksa?! Verujemo da su  Beograđani pročitali ovog egocentrika. Više nego što je on pročitao knjiga u životu.  Znaju to i  penzioneri koje je uoči pretodnih izbora vadao po komšiluku – opet  o trošku opštine!

Svoje pare „ patak Baja“ ne troši. On ih samo množi, a odavno više velikih priliva nema: osim ako nije sasvim  iscedio opštinsku kasu…

Embargo komentar

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *