Šapiću, “Budi human”, pa vrati otetu Fondaciju građanima Novog Beograda!?

Kako jedan predsednik opštine koristi humanost kao svoj jedini politički resurs:

Ne znamo da u svetu postoji slučaj da je aktivni političar istovremeno i vlasnik humanitarne Fondacije?! Ili si aktivan političar ili se baviš humanitarnim radom.  Nemoralna je zloupotreba humanitarnog rada kao oružja političke borbe. Osim u slučaju Aleksandra Šapića koji se time, na žalost, ponosi!

Niko nema ništa protiv pomaganja lečenja bolesne dece, ni angažovanja Šapića u tome, ali bi se mnogi usprotivili upotrebi tog angažovanja u političke svrhe. Sputani tom moralnom dilemom i ne znaju kako da shvate Šapićev odnos i čin privatizacije Fondacije?

Da li on svojim političkim radom pomaže humanitarnu Fondaciju, koja bi se bez tog rada i njegovog izlaska iz politike ugasila? Što je jak argument i za privatizaciju Fondacije kao i glasanje za Šapića? Ili je, pak, privatizacija izazvana željom Šapića da upotrebi misiju Fondacije kao resurs vlastite političke promocije? Što je nemoralno i jak je argument protiv njega!?

Doprinos tezi da sfera humanitarnog i političkog rada treba da ostanu odvojene (što ne znači da politika ne treba da pomaže humanitarne organizacije i ciljeve,prim.aut.teksta), nalazimo i u “sa puteva sećanja“ u knjizi: “Jovanka Broz, Titova suvladarka“, opisuje dr Matunović, lični Titov lekar iz poslednjih godina njegovog života. Tražeći dobar izgovor da spreči njen izbor u CKSKJ, Tito nudi Jovanki mesto na čelu “Crvenog krsta Jugoslavije’’. Što ova rezignirano odbija, jer zna što i oni. Time se lišava  mogućnosti aktivnog bavljenja politikom. Kod Tita ili si humanitarni radnik ili političar. Šapić je privatizujući Fondaciju, objektivno spojio ove sfere delovanja. Sa, po svemu sudeći, očiglednom posledicom…

Šapić je i pre ulaska u politiku bio veliko i poznato sportsko ime. Dolazak na mesto predsednika novobeogradske opštine, tu poznatost nije uvećalo. Čak bi se moglo reći da ga više ljudi zna kao “top-vaterpolistu” nego kao političara. Ništa mu stoga nije stajalo na putu da se počne baviti  humnitarnim radom i pre političkog angažovanja.

Humanitarna fondacija Novi Beograd osnovala je Gradska opština Novi Beograd 9. aprila 2014. godine, na inicijativu predsednika opštine Aleksandra Šapića. Prostorije Fondacije se nalaze u Bulevaru Milutina Milankovića broj 120d na Novom Beogradu. Tu su i sada, sa Šapićem kao vlasnikom i pod imenom: ’’Budi human’’.

Da. Fondacija je osnovana na njegovu inicijativu, ali on u tome nije bio sam. Tako su konferenciji za štampu na kojoj je objavljeno njeno osnivanje prisustvovali i glumci iz filma „Montevideo“ Uroš Jovčić, Ivan Zekić, Leontina, Minja Subota i Jova Radovanović i Saša Vidić, koji je prvi donirao 1000 evra fondaciji.

Posebnu zahvalnost tom prilikom, Šapić je izrazio ondašnjem premijeru, Aleksandru Vučiću, bez čije pomoći, kako je rekao, ne bi došli do jedinstvenog SMS broja, što nas čini prvim u oblasti humanitarnog rada u Srbiji. Zatim firmi Comtrade, koja je zaslužna za sajt www.budihuman.rs , kao i svim mobilnim operaterima, VIP, Telenor, MTS, koji su se odrekli svoje zarade, portalu Mondo, koji je među prvima stavio baner fondacije na svoj sajt.

Ovakav sinergični rad na promociji i zaživljavanju novoosnovane fondacije, dao je za pravo Tatjani Vojtehovski, ondašnjem direktoru Fondacije, da izjavi, ’’da se ima na umu da ovo nije politička priča’’, i da oko ovakvih stvari treba da budemo saglasni bez obzira na neke različitosti među nama ili insistiranje na podeljenosti.

Kada se sve ovo sagleda, ostaje pitanje: Odakle Šapiću ideja da opštinsku Fondaciju privatizuje? U javnim nastupima, Šapić je ovaj čin pokušao pravdati strahom roditelja za opstanak Fondacije ukoliko on ne bi ponovo bio izbabran za predsednika opštine. Što ne stoji, jer je opštinska skupština odluku o pripajanju donela 24.08.2016., onda kada je on već uveliko bio ponovo predsednik opštine, izabran 27.jula 2016.

Činjenice su i u ovom slučaju neumoljive. Hegelovski tačne i nepromenljive.

Fondaciju u političku sferu uvlači Šapić. Tako što posle izbornog trijumfa 2016., sa mesta predsednika opštine, predlaže opštinskoj Skupštini da navedenog dana odluči da opštinsku Fondaciju pripoji njegovoj privatnoj, koju je osnovao neposredno pre donošenja odluke o pripajanju!? I onda odjednom, u trenutku kapitalizacije izbornog trijumfa posle izbora 2016., Šapić pretvara nepolitičku opštinsku Fondaciju u svoju privatnu!

Zašto to čini kada, kako smo videli, njen opstanak nije bio niti je mogao biti ugrožen? SNS kao opozicija to nije mogla učiniti čak i da je htela. Pa čak i da je sklapanjem nekog drugačijeg koalicionog dogovora došlo do smene Šapića sa mesta predsednika opštine i potom drugačijeg komponovanja opštinske vlasti, opet to nije moglo ugroziti Fondaciju. Jer, da ponovimo, fondacija nije bila ’’politička priča’’. Prosto, nastavila bi da postoji.

Privatizujući fondaciju, Šapić menja njen nepolitički status, uvlačeći je u vlastitu političku sferu. Čime i nama i narodu rešava moralnu dilemu s’ početka ovog teksta. Shvativši da se Fondacija kao nepolitička priča neće ugastiti njegovim izlaskom iz politike ili padom sa vlasti, da ona ima svoju misiju nezavisno od njega, te da će je nastaviti i posle njega –  odlučuje se na njeno prisvajanje (otimanje)!

Nemoralno, nema dalje gospodine doktore…

E. E.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *