SLOGA IZDAJNIKA PROTIV SRBIJE

Na jednoj od tajkunskih televizija, u jutarnjem programu, oglasio se predstavnik tkz. sindikata, koji gledaj ironije zove “Sloga”, iznoseći, po običaju, poluinformacije i dezinformacije, u vezi sa poteškoćama nastalim u svakodnevnom funkcionisanju ekspoziture pošte u Zemun.
Njegovo „tumačenje“ problema u celini je bazirano na tendencioznim, naglašeno politički motivisanim neistinama, koje po svojoj suštini ne predstavljaju izraz sindikalne zainteresovanosti i/ili stvarne zabrinutosti za probleme zaposlenih, niti odražavaju realno stanje stvari u konkretnom slučaju, već su klasičan primer politikanstva i namerne medijske zloupotrebe i manipulacije.
Takav pristup, doduše, ne čudi jer je “složni” sindikat čiji je on predstavnik, odavno takozvani sindikat, tobožnja radnička organizacija, ona koja se „bori za prava radnika“, za njihov radno-pravni položaj i socijalni status – a zapravo je, bar što se rukovodstva ovog tkz. sindikata tiče, skupina profesionalnih mrzitelja Aleksandra Vučića, koja je postala politički profilisana i usmerena organizacija, kojoj „borba za radnička prava i briga za radnike“ predstavljaju tek paravan, ispraznu retoričku figuru, zloupotrebljenu i sada, kao i mnogo puta ranije, povodom nekih drugih problema.
Njihovom predsedniku recimo, da podsetimo i na to – nije strano da najogavnijim seksističkim uvredama napadne predsednicu Vlade, kao ni da se svakomalo oglasi povodom mnogih stvari koja nikakve veze nemaju sa sindikalnim pitanjima (a imaju sa političkim), ali ne i da iznese svoj stav o tome koliko su, i kako su, dva njegova partnera u politikanskom mešetarenju i štetočinstvu, dva Dragana, Šolak i Đilas, prisvojili narodnih (pa i radničkih, dakako) para u vreme dok su bili vlast i dok su stotine fabrika zatvarali i desetine hiljada radnika ostavljali na ulici, bez posla i bez ikakvih prava.
Razumljivo je da tajkunski mediji, i inače skloni izmišljanju, laganju, medijskom spinovanju i gebelsovskoj propagandi koriste i ovu priliku, bez obzira koliko malu i nevažnu, da svesnom manipulacijom i izvrtanjem činjenica nastave da dezinformišu javnost i građane Srbije, jer je njihov zadatak, dobijen spolja (i sa radošću prihvaćen) upravo koncipiran na takvom postupanju – koje je svakodnevno i svakim povod usmereno na to da Srbiju, njeno rukovodstvo, a pre svih predednika Aleksandra Vučić, predstavi u što je moguće negativnijem svetlu, pa ma šta to bilo.
Ludilo njihove mržnje i očaj zbog svesti o činjenici da ih narod neće, bez obzira na sve pritiske, ucene i pretnje, kreira često vrlo bizarne i, da nisu tužne, vrlo smešne situacije – pa im je tako Vučić kriv i kad pada sneg, i kad sneg ne pada (ali pada kiša, na primer), kada se bori protiv korone i donosi nepopularne mere, kao i kada takve mere ne donosi, kada sluša, čuje i uvaži glas naroda, kao i kada, čuvši narod, donese drugačiju, na argumentima zasnovanu, odluku po nekom pitanju, kada referendum raspiše i kada referendum ne raspiše, kada referendum uspe, a oni tvrde da nije uspeo, kada Srbija ubrzano napreduje i uspešno se oporavlja posle njihove po zlu upamćene vladavine i kada se, na tom putu oporavka i vaskrsa, susretne sa nekim problemom koji iziskuje vreme da bude rešen…
U tom svetlu, svetlu namernog blaćenja i vređanja sopstvene zemlje i njenih građana i konstantnog licemernog, podlog, tendencioznog i mržnjom rukovođenog proizvođenja dezinformacija, posmatram i ovu jutrošnju medijsku manipulaciju činjenicama u vezi sa poslovanjem jedne ekspoziture.
Ne čudim se, odavno znam, kao i građani Srbije, sa kakvim sve prevarantima i hohštaplerima imam(o) posla, ali se uvek iznova zapitam – da li ih je, ikada, ičeg, bar i malo sramota?!

Zoran Djordjević