Sluga sudija Majić i njegova anglosaksonska moć sila zla –  da radi šta hoće!?

Ustala je sva prozapadna medijska mašinerija da odbrani „veeelikog stručnjaka“, sudiju Miodraga Majića od napada dvojice poslanika SNS u Skupštini Srbije!? Digla se prašina, sve do satelitski navođenih mišljenja iz  kancelarije CNN-a, da se po svaku cenu mora odbraniti lik i delo sudije Majića? I to koga? Jednog naočigled običnog sudije Apelacionog suda, sa biografijom u pravosuđu, o kojoj bi pre trebalo da ćuti, nego da javno priča i proziva aktulenu ministarku, kako je njegova bila pripravnica?!? Pa šta?

Zar to nije javni pritisak, drage kolege iz medija (koje čita otprilike broj građana koji mogu stati u jedan zglobni autobus na Zelenjaku, ili na malo veće gradske žardinjere)? Zar time taj čuveni sudija Majić nije prekoračio elementarne norme i dostojanstvo profesije kojom se bavi, eto navodeći, kako je on bio ministarki šef? Jel zbog toga ona treba danas da mu se klanja ili da čini ustupke…E, u tom grmu leži zec cele ove ujdurme, u kojoj se ova glavna „mirođija u svakoj pravosudnoj priči u kojoj se kritikuje aktuelna vlast“ mora zaštiti po svaku cenu… Tako su naredili oni spolja! A, najbolja odbrana je napad, pa se onda od napadača pravi žrtva…Znamo se…

Nikome nije smetalo što sudija Majić mesecima drži „ banku na američkoj TV N1“, što na sva usta svuda i na svakom koraku kritikuje vlast i pravosuđe u kome i dan danas prima platu ( ali verovatno od toga i ne živi)?! Ako mu toliko smeta rad u srpskom pravosuđu, zašto ne da ostavku, ne ode u advokate ili postane novinar, jer njegov Blog nesmetano godinama radi, a da niko ne sme da javno kaže ( pa ni njegov nesretni predsednik Apelacionog suda), da je to nespojivo sa funkcijom koju obavlja?! Čovek piše knjige o slučajevima u kojima je sudio? Da li to, gospodo sudije, advokati i tužioci sme da radi? Zašto ne opiše i taj čuveni slučaj oslobađanja zlikovačke Gnjilanske grupe, koju je oslobodio u drugom stepenu na Apelaciji, iako su protiv njih bili dokazi jaki kao stena!

Zar je moguće da u Srbiji jedni mogu da rade sve ono što je nespojivo sa fukcijom koju obavljaju i zakletvom koju su položili ( prećutkuju da je sudija Majić  član rukovodstva NVO strukovnog udruženja CEPRIS, bloger i ko zna šta sve ne još), da javno kritikuje koga hoće i kad hoće i šta hoće, a da o njemu ne smeju da pričaju čak ni narodni poslanici?

E, neće da može sudijo Majiću… Dosta nam je vašega pravosuđa, i onoga što veoma ciljano radite… Spočitavate ministarki da je bila vaš pripravnik? Čiji ste vi bili pripravnik i ko je vas doveo iz tužilaštva, gde ste bili zanemarljivi saradnik, u Prvi ondašnji opštinski sud, u čuvenu beogardsku Palatu Pravde? Zašto javnosti ne kažete da ste se zaposlili na urgenciju ondašnjeg ministra pravde, „Julovca“, Dragana Jankovića? Zašto javno ne kažete koliko ste vremena i snishodljivosti utrošili za prijateljstvo sa njegovim sinom, kolegom Rašom, ne bi li on umolio oca da postanete sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu? Zašto ne kažete javno, kako ste ubedili avalskog vikendaša,  komšiju Zorana Stojkovića da vas postavi za predsednika tog istog suda? Zašto ne kažete na koji način ste potkopavali ulogu i funkciju predsednika Prvog suda, koju je pre vas obavljao Vojkan Simić? I tako dalje, i tako dalje… O svemu tome, mogla bi se fina pesma napisati, balada o udvoricama poniznim pred stranim gospodarima, koju bi na nekom „jenkijevskom balu mogao i na gitari da odsviraš“?!! Razume se. Na engleskom. Ionako vi i vaši iz CEPRISA sve američko propagirate…

I da znate: Srbija je pravna država i niko nikoga ne sme da targetira. Niko nikome lično da preti, pa radio taj protiv interesa sopstvene zemlje. Za to postoje zakoni, koje vi, Hadžiomerović i vama slični istina tumačite na vrlo perfidan podanički način… Ali, šta da radimo? Nismo mi krivi za to. Krivi su oni koji su vas odabrali i gurnuli da radite ono zbog čega se dve trećine Srbije odavno stidi.. A, ono sa pretnjama, mogu da rade samo vi i vama slični ,, kada po zadatku olajavajate okolo“…

E.E.

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *