Somborska veza – G17 obaveštajaca i sluga tajkuna!? (1)

Kako je skromni bankar, Ivica Smolić, postavljen da uruši Komercijalnu banku:

Da bi neko u postpetooktobarskoj Srbiji napravio bankarsku karijeru, bilo je potrebno da ima samo jedan uslov, ili bolje rečeno blagoslov: od G17 Plus, kojoj su DOS i premijer Đinđić na milost i nemilost predali bankarski sektor, a time i sudbinu finansija svoje zemlje, znajući da će to biti opšteprihvaćeno kod onih „napolju“!? Znalo se i to, da će Koštuničin DSS, za koji se verovalo da je tvrda nacionalna opcija, biti poslednji koji će sve to otkriti i uopšte nešto konkretno preduzeti… I tako je i bilo:

– G17 Plus, na čelu sa glavnim jurišnicima na domaći bankarski sektor u Srbiji, prof.Mirljubom Labusom i čovekom koji je imao samo ispit više od svršenog studenta ekonomije, Mlađanom Dinkićem obavili su za vrlo kartko vreme glavni posao, a to je likvidacija domaćih banaka, uvođenjem stečaja i isterivanjem službenika na ulicu bez posla – tvrde ekonomski analitičari za Embargo. – U tom prljavom poslu trebali su im i saradnici na važnim mestima, sektorima pa su se kao „savršene ekonomske ubice“ nametnuli Vesna Džinić, Mirko Cvetković, Aleksandar Vlahović, Radovan Jelašić, Ivica Smolić i drugi… Njihov zadatak je bio da po nalogu šefova dokusure „ džina na kolenima“ i pronađu lažnu finansijsku opravdanost samouništenja srpskog bankarstva po nalogu spolja! Pre svega eksperata iz Amerike, ali i iz Evrope. Glavne poluge moći u realizaciji tog čedomorstva bile su Agencija za osiguranje depozita, kao i Agencija za sanaciju i stečaj banaka, Uprava za trezor i druge institucije u okviru Narodne banke Srbije, gde je u fotelju guvernera, uz pomoć automata uskočio Mlađan Dinkić!

Ako je cilj bio da se uništi domaće bankarstvo i sprovede taj bezumni čin harikirija, nije jasno, zbog čega se onda sva moć iz razorenog državnog bankarstva preselila u  ruke jedne male stranke, kao što je bila i ostala G17 Plus, koja je samu sebe nazivala „ekspertskom“:

– Umesto države, sada je o svemu odlučivalo nekoliko ljudi unutar stranke G17 Plus – tvrde sagovornici Embarga.- Oni su u svoje ruke preuzeli moć koju je „do juče“ imala država, pa su tako samo oni i niko drugi, odlučivali koje će banke stići na ruševine domaćih banaka…. Novogodišnja čestitka za 2002., za desetine hiljada bankarskih službenika bila je više nego morbidna. Ostali su na ulici, bez posla, praktično tokom tih novogodišnjih praznika.

Ukaz o stečaju najvećih srpskih banaka potpisao je „svemoćni“ profesor Miroljub Labus, ondašnji direktor Agencije za stečaj i sanaciju banaka. Niko se nije bunio, niti mario za kasnije višemesečne proteste ojađenih bankarskih službenika. Mlađa ( mislimo na Dinkića)  je užurbano pripremao spisak stranih banaka, koje su već bile „ na granici“, nestrpljivo čekajući da uđu na srpsko tržište i pokupe ono malo para što je ostalo u slamaricama…Strani mentori, koji su sve to pomno pratili iz hotela „Hajat“ u Beogradu – zadovoljno su trljali ruke. U Srbiju su ušle banke sumnjivog porekla kapitala, bez velikog rejtinga u dotadašnjem poslovanju i još sumnjivije vlasničke strukture. Srpska javnost je zamajavana Labusovim pričama o Miloševićevim bankarima koji su po kućama i stanovima imali zlatne slavine, jeli sa  zlatnim escajgom… Medijska satanizacija onih koji su do tada vodili srpsko bankarstvo je u potpunosti uspela!

– Niko nije više brinuo o službenicima, vrsnim bankarskim radnicima koji su „preko noći“ ostali na ulici, već se samo pričalo o nekakvoj njihovoj raskoši u kojoj su navodno živeli – tvrdili su tada a i sada, iskusni srpski bankari. – Eksperti iz G17 Plus su širili laži o nelikvidnosti četiri najveće domaće banke, što je bila šarena laža i velika neistina! Javnost je progutala lažnu priču, na žalost, to je morala da uradi i vlada Zorana Đinđića!?

Sada na srpsku bankarsku scenu stupaju „sateliti“ G 17 Plus. Skromni bankarski službenici, koje su Mlađa i Labus „ vadili iz šešira“ praveći od njih u kasnijim godinama „velike stručnjake i direktore“!? Niotkuda, kao verni Mlađin saradnik pojavljuje se u javnosti Vesna Džinić, rodom iz Sombora, diplomirani ekononomista. Karijeru je počela u rodnom gradu, u Somborskoj banci po završetku fakulteta. Od 2000. godine postaje blizak saradnik Mlađana Dinkića, pa je tako, kao generalni direktor Agencije za osiguranje depozita, rukovodila stečajem četiri najveće srpske banke. Bila je i direktor Uprave za trezor u vreme kada je Dinkić bio ministar finansija!

U isto vreme, kako se Džinićeva karijera  u bankarstvu razvijala zahvaljući podršci i svemoći koju je tada imao G17 Plus, tako je počela da se razvija i karijera jednog drugog Somborca, Džinićevog zemljaka, Ivice Smolića. Diplomiranog ekonomiste, bankarskog činovnika u Investbanci, a kasnije i u Vojvođanskoj banci, čija se karijera  nipočemu nije izdvajala od hiljada sličnih… Ali, sve dok ga Vesna i stranka G17 Plus nisu “uzeli pod svoje”…

Ekipa portala Embargo

Sutra: Džinićeva Smolića “gura” kao bankara i obaveštajca!?

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *