Srbija davi Bojovićevu hobotnicu!?

država rešena da stane na put “brzometnim” bogatašima-švercerima i uništavanju svega čega se dotaknu:

Iako Dobroslav Bojović o sebi priča kao o ekonomskom stručnjaku i bankaru, koji je tesno saradjivao sa pokojnom Borkom Vučić – daleko je to od istine!? Kao i mnogi današnji tajkuni karijeru bogaćenja započeo je kao sitan, a zatim i kao krupan “švercer, drvene građe, banana, nafte i ko zna čega još, preko Crne Gore za Srbiju”… Posao je procvetao kada su sankcije uvedene, pa je krenulo i vrtoglavo bogaćenje. Na ovaj način stečenim profitom je finansirao zaduživanje GP Napred isporukom drvene građe u vreme visoke inflacije i kamata. Kako je rasla “brzometna zarada”, još brže su rasli apetiti “Iskompleksiranog” Beranca!? Krenuo je potom u krupnije zalogaje, privatizaciju srpskih građevinskih giganata.
Dobroslav Bojović, duže od dve decenije “muze li muze ” Srbiju. Kažu, da “u šaci ima sve bitne državne strukture, pa čak i one u fudbalu”. Sve što je do sada radio je uglavnom sumnjivo i uglavnom nezakonito!? Ipak, on je “gazda” Energoprojekta, Predsednik Uprave, kako je sebi odredio titulu koja sama po sebi odredjuje njegovu iskompleksiranost.
Skoro da nema ništa pozitivno napisano o ovom Berancu koji je “trbuhom za kruhom” iz krševite Crne Gore došao u Beograd ne bi li ostvario svoje snove poput mnogih zemljaka. Ceneći po bogatstvu koje je stekao, (kuće, stanovi, mnogobrojne firme u zemlji i inostranstvu, život na visokoj nozi, „avioni i kamioni“) čini se da je reč o čoveku koji je svoje snove dosegao?! Na koji način? Da li je i koliko unesrećenih ostavio na tom putu najbolje znaju mali akcionari GP Napred!? Koliko će ih tek unesrećiti malverzacijama koje su u toku u Energoprojektu počela je da sabira država Srbija…
Davno, pokušao je prvo da “kupi” GRO Ratko Mitrović, ali nije mogao “da potkupi tadašnje rukovodstvo”, pa je krenuo na Napred i uspeo je! Osim kupovine jeftinih akcija uspeo je da po osnovu visokih potraživanja postane većinski vlasnik Napreda, kao i da zatim raznim manipulacijama i prevarama izigra veliki broj zaposlenih u Napredu,istera ih na ulicu i ostavi bez posla i otpremnina.
One koje nije mogao da otera i koji mu nisu budzašto predali akcije po ugovorima o fiktivnim kreditima, isplatio je po brutalno niskim cenama po akciji! Pravdu su zato potražili na sudu i uspeli su, posle 6-7 godina sudjenja. Bojovića uskoro čeka trošak od oko 7 miliona eura, iako u sudovima ima mrežu zemljaka, koji su mu do sada činili velike usluge odlaganjem izvršenja i „fiokiranjem“ presuda!?
Posle ovog delimičnog neuspeha i uspešnog preuzimanja i rasturanja Napreda, Bojović je krenuo u pohod na Energoprojekt! Ostvario je saradnju sa insajderima iz Energoprojekta koji su tada činili najviše rukovodstvo sistema Energoprojekt: sa Miodragom Zečevićem (poznatijem po tome što mu je Dragan Džajić zet), Vladanom Pirivatrićem (generalni direktor Energoprojekta od 2003-2010.) i Bogdanom Uzelcem. Miodrag Zečević, pomoćnik generalnog direktora Pirivatrića u periodu 2003-2010., a inače poreklom iz Andrijevice, brzo je posredstvom crnogorskih kanala uspostavio komunikaciju sa Bojovićem i još 2005. pokrenuo plan da Bojović za male pare preuzme Energoprojekt. Najpre ga je uveo u akcionarski status, a zatim krenuo da o trošku Energoprojekta puni račun Napreda koji je trebalo mnogo ranije i za neke “smešne” pare da preuzme Energoprojekt.
Predao je njegovoj švajcarskoj firmi Jopag Invest AG i Trinity Capital d.o.o. prava na izgradnju 250.000 m2 stambeno-poslovnog prostora u Bloku 26, najboljoj lokaciji na Novom Beogradu, za simboličnih 6,5 miliona eura, čineći štetu svim ostalim akcionarima, uključujući i Republiku Srbiju. I pored više krivičnih prijava, ovaj kriminal koji je kreirala Hypo Alpe Adria banka u periodu 2004-2007. godina nije doživeo epilog na sudu. Dok su Austrijanci hapsili i osuđivali direktore banke u Austriji, u Srbiji nikome nije „zafalila ni dlaka sa glave“. Mnogi su kupili slobodu novcem i zatrpali istrage koje su se vodile protiv njih. A srpska policija sve zna.
Nekoliko ranijih pokušaja Bojovića da preuzme Energoprojekt nije uspelo, jer je „pokret otpora“ u Energoprojektu uvek bio snažan i dosledno se po zakonu zalagao za opstanak Energoprojekta i odbranu od neprijateljskog preuzimanja.
Šta se onda desilo 2017. kada je Energoprojekt počeo da se oporavlja i da uvećava prihode i profit?
Desilo se da su partiju i ljude na vlasti zloupotrebili „alavi“ pojedinci! Dobro su se „omrsili“ o trošku budžeta i za kratko vreme stekli veliko bogatstvo. Ali, velike pare “brzometno stečene” morali su da kriju! Takvima, Bojović je sa sistemom firmi u Austriji, Švajcarskoj, Sloveniji i na Kipru, došao kao „melem na ranu“: ponudio im je, da im sav taj novac, u kešu i po računima, uposli i uloži u profitabilan posao sa nekretninama. Brzo su se organizovali i pokrenuli „mašinu“ koja je amortizovala sve ranije pokrenute procese protiv Bojovića. Njihova hobotnica je zaustavila policijske istrage, zamrzla postupke u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, pronašla sudije u svim sudovima koje će presuđivati u Bojovićevu korist i na kraju obezbedila podršku dela političkog establišmenta koji je iza leđa glavnih aktera postao deo hobotnice.
Sve dok se državni aparat “ nije dozvao sebi” i krenuo u akciju da povrati ono što je njihovo… I povratiće, sviđalo se to Bojoviću ( hobotnici) ili ne?
E.E.

Please follow and like us:
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *