Srbija je naučila da igra za zelenim stolom: Dve trećine čovečanstva ne priznaje lažnu narko državu Kosovo!

Centralnoafrička Republika (CAR) juče je i zvanično povukla svoje priznanje Kosova. Tako je postala 14. zemlja koja je revidirala svoj stav prema samoproglašenoj nezavisnosti kvazi države Kosovo.

Zvanična diplomatska nota sinoć je stigla u kabinet ministra Dačića. Vlada Centralnoafričke republike ( CAR ) navodi da je još jednom razmotrila sve okolnosti i zaključila da ne može da zastupa različitu poziciju od medjunrodnog prava, da se zalaže za dijalog i da podržava osnovne vrednosti i suverenitet za sve zemlje a za republiku Srbiju posebno. CAR je mala država koja je nezavisnost stekla tek šezdesetih godina dvadesetog veka, potom preživela dvodecenijsku vladu cara Bokase i još nekoliko diktatorskih režima. U  poslednjoj deceniji je na putu demokratije i samostalne, principijelne spoljne politike. Živi od izvoza banana i dijamanata sa 350 dolara po glavi stanovnika ali njena aktuelna vlada je smogla snage da u slučaju Kosova povuče samostalan, principijelan i častan potez.

Sa ovim i još jednim povučenim priznanjem koje je de fakto ( što je potvrdio i ministar Dačić ) već doneto ali iz taktičkih razloga još nije obznanjeno i još nekoliko na kojima se „radi“ broj zemalja koje su priznale takozvanu državu Kosovo već je pao na ispod 100. Priznanje kvazi države Kosovo do sada su zvanično i javno povukli i Republika Palau, Madagaskar, Solomonska ostrva, Lesoto, Surinam, Granada, Unija Komora, Burundi, Komonvelt Dominika, Sao Tome i Principe, Liberija, Gvineja Bisao, Papua Nova Gvineja. U jednom trenutku, nekoliko godina unazad, Priština je objavila da je Kosovo priznalo 115 članica Ujedinjenih nacija. Sada se medjutim, ispostavlja, da navodna priznanja koja je Priština izdejstvovala, uz podršku evroatlantskih sponzora i dolarskih donacija „nesolidnim“ državama, nisu ni trajna ni stabilna. Broj država koje priznaju vlasti u Prištini, sada je jasno, ubuduće moći će samo da se smanjuje. Naredni cilj naše Vlade i diplomatije je da broj priznanja spadne na ispod polovine od 193 države članice Ujedunjenih nacija.

Proces priznanja samoproglašene nezavisnosti Kosova tekao je od 2008. godine u nekoliko talasa. Već u prvoj godini nelegalnu odluku, suprotnu medjunarodnom pravu , priznale su vodeće članice evroatlantskog bloka SAD, Velika Britanija, Francuska Nemačka i njihovi prekookeanski saveznici Australija, Novi Zeland, Kanada… kao i značajan broj članica Evropske Unije. Usledila su zatim priznanja malih zemalja koja su u američkoj političkoj orbiti, pa grupa  zemalja sa značajnim islamskim faktorom u svojoj politici i nepriznatih zemalja kao sto su Severni Kipar, Tajvan, Kukova Ostrva… U prve četiri godine od samoproglašenja nelegitimna kvazi država tako je pridobila oko 90 priznanja. Od 2012. priznanja su sporadična, a aktivnom diplomatijom počinje i proces njihovog povlačenja. Nezavisno Kosovo inače ne priznaje dve trećine čovečanstva.

Samoproglašenu nezavisnost ( 17.februara 2008.godine ) već prvog dana osudila je Rusija i odmah sazvala sednicu Saveta bezbednosti UN. Na sednici održanoj 18. februara došlo je do oštre polemike u kojoj se Rusiji pridružila Kina osudjujući udar na integritet suverene države Srbije. Na drugoj strani bili su i ostali SAD, Velika Britanija i Francuska. ( Oni su uz Albaniju i Tursku istoga dana i priznali nelegalan akt prištinske Skupštine ). Savet bezbednosti tako je ostao podeljen, a zahtev Srbije da se donese rezolucije o zaštiti njenog državnog suvereniteta je ignorisan. „Nezavisno Kosovo“ do danas ipak nisu priznale, niti pokazuju nameru, 93 članice UN. Medju njima su pored Rusije i Kine sve  najmnogoljudnije zemlje sveta Indija, Brazil, Indonezija kao i mnogi drugi;  Meksiko, Argentina, Čile ali i Iran, Irak, izrael, Vatikan, Južnoafrička republika… I naravno pet važnih članica Evropske Unije, Španija, Slovačka, Rumunija, Kipar i Grčka. Tendencija je danas jasna, njihov broj se povećava a broj onih koji još uvek priznaju takozvanu državu Kosovo se smanjuje. Ovo je izmedju ostalog i rezultat nove  proaktivne i mudre spoljne politike Srbije koja se vodi od 2012. godine. Politika „skrštenih ruku“ u vreme prethodnih vlada dala je veliku „foru“ i u jednom trenutku „nedostižnu“ prednost separatistima u Prištini. U borbi za  Kosovo danas više nije tako.

U najmanju ruku borba se nastavlja, pozicije su egal a uprkos svemu mnogi aduti su ponovo u našim rukama. Pokazuje se ovoga puta da smo naučili da igramo i za zelenim stolom, što je bilo tako retko u našoj istoriji. Ovoga puta desiće se, verujemo, da u miru dobijamo ono što su nam u poslednjim nepravednim ratovima otimali.

Komentar Embarga

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *