Srbija je pravna država

Govor narodnog poslanika SNS Uglješe Mrdića na sednici Skupštine Srbije:

„Dragi građani Republike Srbije, Srbija je pravna država i 2012. godine je vraćena vera u institucije. Vraćena je vera u institucije zahvaljujući političkim promenama koje smo imali 2012. godine, a vrlo dobro znamo šta se dešavalo u srpskom pravosuđu do 2012. godine, što odlično zna i ovde prisutni predsednik Visokog saveta sudstva gospodin Dragomir Milojević.

Imali smo katastrofalnu reformu pravosuđa 2009. godine sa svim svojim posledicama. Godine 2012, kada je došlo do političkih promena, naišli smo maltene na skroz razoreno pravosuđe. Na sreću, ubrzo je i promenjena tadašnja predsednica Vrhovnog kasacionog suda gospođa Nata Mesarović, koja se proslavila ne samo po katastrofalnoj reformi pravosuđa, zajedno sa svojim partnerima, o čemu su govorile moje drage kolege, poput Snežane Malović, Slobana Homena, Boška Ristića, koji je bio ovde šef Odbora za pravosuđe, Dušana Petrovića i njihovih saradnika, ona se proslavila što je ušla, može se slobodno reći, kao jedan svetski primer kako ne treba da postupa ne samo ona kao predsednik Vrhovnog kasacionog suda, nego kao i predsednik sudskog veća kada je bila u pitanju presuda za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Ona je javnosti, milionskom auditorijumu jasno poručila kako je ona funkcionisala kao deo pravosuđa kada je rekla – upravo sam dobila presudu. Dakle, ne „upravo smo doneli presudu kao sudsko veće“, nego „upravo sam dobila presudu“. E, to „dobila sam presudu“ tako je bilo i u more drugih slučajeva gde su učestovali žute sudije.

Kad kažem žute sudije, mislim na one sudije koje su isključivo radile u interesu Demokratske stranke i po nalogu Dragana Đilasa, Borisa Tadića, koji hoće ponovo da bude predsednik Srbije, samo ima jedan veliki problem – neće ga narod. Radili su po nalogu Vuka Jeremića, Snežane Malović i drugih onih žutih funkcionera Demokratske stranke koji ne samo da su razorili pravosuđe u Srbiji, nego su razorili i čitavu državu. Ali, na sreću, 2012. godine, opet ponavljam, dogodile se te promene i danas situacija u srpskom pravosuđu nije idealna, ali je daleko bolja nego 2012. godine i iz godine u godinu imamo napredak.

Nažalost, imamo pojave u srpskom pravosuđu poput sudije Majića, o čemu je sjajno govorio moj kolega Milenko Jovanov, koji je o njemu rekao sve što treba da se kaže i kao o sudiji i kao o čoveku i kao o nekome ko radi protiv države Srbije.

Sreća je ovde svih nas ovde prisutnih i vas iz Visokog saveta sudstva što su te sudije u manjini u odnosu na većinu časnih i čestitih sudija, koji se biraju kako treba da se biraju.

Sudije se više ne biraju na sastancima opštinskih odbora pojedinih političkih stranaka, kao što smo imali slučaj 2009. i 2010. godine, kada su birani na sastancima opštinskog Odbora DS. To vreme je prošlo. To vreme je prošlo i narod je srećan što je to vreme prošlo. Takvu reformu pravosuđa narod je kaznio na izborima 2012. godine, a šta narod misli o Aleksandru Vučiću kao prvom potpredsedniku, kasnije kao premijeru, pa potom kao i predsedniku Republike Srbije, to se videlo na izborima.

Narod je prave reforme pravosuđa koje su se dogodine 2012. i 2013. godine, gde je profesionalnost, objektivnost i stručnost stavljena na prvo mesto, na izborima pokazao i 2014, i 2016, i 2107, 2018. i 2020. godine i uveren sam da će narod pružiti punu podršku aktuelnoj vlasti i predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i na izborima koje očekujemo naredne godine.

Što se tiče Odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, gospođe Jasmine Vasović, kao narodni poslanik liste Aleksandar Vučić – Za našu decu mogu samo da kažem da podržavam tu odluku da gospođa Vasović bude predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

Detaljno sam pročitao njenu biografiju. Njena biografija govori u prilog tome i nadam se da će kao što ste i vi, gospodine Milojeviću, tako i vaš naslednik gospođa Jasmina Vasović nastaviti naše pravosuđe, zajedno sa svojim saradnicima, da vode onako kako treba, putevima pravde, putem pravednosti i prava, onako kao što je u svim razvijenim državama u svetu.

Mi imamo i alternativu tom putu, a to je ovaj lopovsku put Dragana Đilasa. Dragan Đilas je u velikoj panici, moram to iskreno da vam kažem, zato što on vrlo dobro zna da je on sada na meti ne nas, nego nadležnih institucija, nadležnih pravosudnih institucija. On će morati da odgovara za svojih preko 68 miliona dolara ili evra, svejedno, koje se nalaze na 53 računa u 17 država širom sveta.

Dakle, ne može neko da otima od građana Srbije, a da ne odgovara pred zakonom. Ne može neko da napravi katastrofalnu reformu pravosuđa, a da ne odgovara pred narodom.

Oni koji su pravili katastrofalnu reformu pravosuđa, oni su odgovarali pred narodom i izgubili su izbore i 2012. i 2014. i svi ti iz žute koalicije su kasnije ne samo da su izgubili izbore, nego su ostali ispod cenzusa.

Moram da navedem na kraju mog izlaganja jedan od primera gde su pravosudne institucije imale jednu opomenu da moraju da rade svoj posao. To je primer štrajka glađu našeg predsednika poslaničke grupe dr Aleksandra Martinovića i naše drane narodne poslanike Sandre Božić. Oni su morali da štrajkuju glađu da bi nadležne pravosudne institucije reagovale kako treba i odradile svoj posao posle mučkog prebijanja i pokušaja ubistva Marijana Rističevića.

Ja se nadam da se više takve pojave neće dešavati i da će svi oni koji rade i u tužilaštvu i u sudovima raditi profesionalno svoj posao i na taj način dati svoj veliki doprinos da jačamo našu državu Srbiju iz godine u godinu i da pomognemo državi u borbi protiv mafije koju uspešno predvodi predsednik Aleksandar Vučić.

Hvala i živela Srbija!