Srbija može da bude ponosna

Predsednik Aleksandar Vučić položio je zakletvu pred Narodnom skupštinom po drugi put. Na održanim predsedničkim izborima dobio je dva miliona dvesta dvadeset četiri hiljade devetsto četrnaest (‪2.224.914‬) glasova birača, što čini 58,59 procenata, odnosno većinu glasova birača koji su glasali.
Obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio je od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine koja je od Aleksandra Vučića ponovo zadužila da svoj posao obavlja ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da čini sve ono što je u najboljem interesu Srbije.
Vučić je predsednik svih i predsednik za sve. Biće prvi po obavezama i poslednji po privilegijama i tražiće sve što može za našu Srbiju.
Prioriteti njegovog drugog mandata su bili jasni i pre polaganja zakletve. A to su mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.
Predsednik Vučić je prilikom obraćanja u Skupštini rekao da ima čast, ali i nemerljivu obavezu da se obrati kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije.
„Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. Ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila. Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je premisa u gotovo čitavom svetu osnovna postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.
Danas je možda više nego ikada ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga“, jasno je poručio predsednik.
Ne postoji stoga dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije.
Naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokoljenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokoljenja koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.
Predsednik je naveo da je napad na Ukrajinu prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Kina ne želi status kvo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok sa druge strane Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Kine.
Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile.
Mi u Srbiji to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Kada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu.
Treba da budemo ponosni na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali i ponosni i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog, niti rusofobnog ponašanja. Kod nas su dobrodošli i Dostojevski i Šekspir i Gete i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna, pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.
Srbija je danas ponosna zemlja.
Srbija se ponosi svojim predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Uglješa Mrdić
31.maj 2022. godine