Srpski Đurđevdan

Naš narod često nema informacije o bitnim događajima koji su se dešavali u našoj istoriji. Postoje datumi koje pamtimo po dobru i po zlu. Jedan od njih je i 6.maj – Đurđevdan.
Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa. Proslavljaju ga i pravoslavci i katolici 23. aprila. Svako po svom kalendaru, kao Dan Svetog Georgija. Kod nas je poznata pesma Đurđevdan koja je prisutna na skoro svim proslavama.
„Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni“.
Ove stihove je prvi put zapevao zarobljenik u vagonu na putu za logor Jasenovac. Voz smrti je baš na Đurđevdan 1942. godine, prevozio zarobljenike iz Sarajeva u Jasenovac. Zarobljenici su ležali iznemogli po vagonima, bez hrane i vode, preplašeni i puni neizvesnosti.
„Izveli su nas iz ćelija i okolnih kasarni ujutro oko četiri sata, pred samo svanuće, na uranak, ali ne đurđevdanski, mada je tada u vozu pevana, čak i spevana, tužna sarajevska pesma „Đurđevdan“, istakao je u tekstu „Logorska istorija Srba” profesor dr Žarko Vidović, poznati filozof i istoričar. On je opisao događaj kojem je lično prisustvovao. Mladić koji je pevao Đurđevdan, pesmom je pokušao da pokaže svoj ponos i prkos i da ulije malo živosti među klonule ljude. U opštem haosu pomenuti mladić za koga se priča da je bio član sarajevske „Sloge“, iz ponosa i prkosa, zapevao je pesmu „Đurđevdan“. To je isprovociralo ustaše da još više muče srpske zarobljenike.
Zbog stihova koji su se čuli iz usta srpskih zarobljenika tadašnja zločinačka vojska tzv. NDH – ustaše su zatvorile prozore na vagonima da bi naši zatvorenici ostali bez vazduha zbijeni jedni do drugih. Od oko tri hiljade, koliko ih je krenulo iz Sarajeva, u Jasenovac je stiglo oko dve hiljade. Oko hiljadu je usled mučenja umrlo u vozu. Jasenovački logor i torturu preživelo je samo oko dve stotine Srba i drugih nacija koje su se nalazile u vozu smrti.
Iz srca se pevalo iako se znalo da spasa od mučenja nema.
Pomenutog Đurđevdana 1942. godine policija tzv. NDH naredila je da se Srbima pripremi „đurđevdanski uranak“. U četiri sata ujutru u grad su se slivale kolone zarobljenika iz Jajce-kasarne, iz logora Beledije, Ćemaluše i Centralnog i Gradskog zatvora kao i kasarne Vojvode Stepe. Kolone su se susrele na Obali Kulina bana gde su dočekali voz smrti.
Razjareni ustaša pred kolonom zatvorenika je uzvikivao: „Đe ste Srbi? Besplatno vas vodimo na teferič u Jasenovac!“.
Na vagonima je pisalo „sedam konja ili četrdeset vojnika“ a ustaše su u jedan vagon uvodile i do 200 ljudi.
Pod utiskom ove priče, sarajevski muzičar Goran Bregović je obradio pesmu koju su pevali zarobljenici. Ta pesma je u međuvremenu postala planetarni hit koji se izvodi na više svetskih jezika.
Drugi svetski rat je bio jedan od najsurovijih u istoriji. Na području tadašnje države najviše je stradao srpski narod bez obzira da li je bio pravoslavne ili druge veroispovesti.
Od samog početka rata naročito na teritoriji Hrvatske i BiH, ustaše su hapsile najviše Srbe, pa onda Jevreje, Rome i druge narode. U Sarajevu su do 1941.godine uglavnom živeli Srbi pravoslavci i Srbi islamske veroispovesti kao i Jevreji. Svi koji nisu hteli da služe zločinačkoj tzv. Nezavisnoj državi Hrvatskoj i ustašama su počeli bežati iz Sarajeva. Utočište su nalazili na susednim bosanskim planinama, u Srbiji, Hercegovini, drugim delovima Bosne i Crnoj Gori. Jedan broj stanovnika u Sarajevo je ostao u svom gradu, verujući da se neće naći na meti zlotvora. Međutim, nije bilo tako. Ti ljudi su se našli u pomenutim vozovima smrti.
Inače, u vreme srpskog ropstva pod Turcima, Turci su bili odredili da im se godišnji porez plaća u dva dela: na Đurđevdan i na Mitrovdan.
Nekada su ovog dana hajduci napuštali svoja mesta zimovanja, svoje jatake, i odlazili u šumu na zakazano mesto da ponovo otpočnu sa hajdukovanjem. U narodu je ostalo sećanje na tadašnje hajdukovanje, pa je ostala i izreka „Đurđev danak – hajdučki sastanak, Mitrov danak – hajdučki rastanak“.
Ovo sve moramo da znamo o Đurđevdanu. A naročito ovo što je vezano za pesmu „Đurđevdan“…
Da to nikada ne zaboravimo. I da se zločini više nikada ne ponove. A mi kada pevamo pesmu Đurđevdan da se setimo naših tragično i mučki nastradalih predaka…
Slava im!

Dr Uglješa Mrdić
7. maj 2019. godine

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *