Srpsko pravosuđe je fliper koji tiltuju Jenkiji , dok kao kuglice lete sudije Majići, Hadžiomerovići, Boljevići, tužioci Ilići, Bakići…

Antikorupcijski portal Embargo je u više navrata mesecima unazad ukazivao na oronulost srpskog pravosuđa, koje je poput tvrđave Alamo srušeno pre mnogo godina,  dokrajčeno 2009.godine u čuvenoj “dosmanlijskoj reformi” od čega se do današnjeg dana nije oporavilo niti se nazire kraj njenom posrnuću!?!

Nevolja je u tome, da je “prosuta kiselina” te, ne tako davne 2009.godine učinila svoje i pojela zdravo pravosudno tkivo, ostavljajući iza sebe pustoš od prava i pravde, umesto kojih njome vladaju interesne grupice kako u redovima advokata, tako i u redovima sudija, tužilaca… Srpskom pravosuđu se kao lek ponudio benzin da gase lažni požar, pa smo, umesto unapređenja našeg pravosuđa dobilo njegovo nazadovanje u svakom pogledu. Interesdžije poput Majića, Boljevića, Hadžiomerovića, Vučinića, Ilića, Dolovaca  i ko zna koga sve još, stavili su pravosuđe u funkciju malih interesnih strogo kontrolisanih grupa od spoljnih mentora, prvenstveno iz Amerike!? 

Pravosuđe je 2000.godine “predato” u ruke stranih zapadnih ambasada u kojima su “ dogovarane” mere na kobajagi njegovom unapređenju!? Kako smo prošli, od te 2000. godine, dobro je poznato skoro svim građanima Srbije? Ali, nevolja je u tome, što su isti nastavili da poput vodeničkog kamena da do današnjeg dana melju ono preostalo zdravo tkivo srpskog pravosuđa?!

Osnivanje Društva sudija, raznih nevladinih strukovnih i kobajagi stručnih udruženja sudija i advokata poput CEPRIS-a i još nekih, bili su i ostali najbolji pokazatelj sprege moćnika na definitivnom ujarmljivanju  zakonodavne vlasti u Srbiji!?! Srpsko praavosuđe time je definitivno stavljeno u funkciju nekih nama ( bar javno) nepoznatih interesa, u kojima nije bilo mesta za obične građane, obične ljude i njihovu “jazavičarsku” borbu za pravo i pravdu! Jer, ova udruženja zanima jedino i samo strateški odlučujući uticaj na tokove srpskog pravosuđa, zaštitu njima bitnih pojedinaca, udruženja ili pokreta. Za obične ljude njih je oduvek bilo baš briga, kao i za sve nevolje koje godinama tište građane ove zemlje…

Samo tako i nikako drugačije možemo danas, na žalost, da po ko zna koji put, lamentiramo na onome što radi “veliki sudija Majić”, koji smatra da silovatelj nije silovatelj, kao što je sa kolegom Hadžiomerovićem, ranije takođe presuđivao da zločinci nisu zločinci ( čuveno oslobađanje Gnjilanske grupe takođe silovatelja i ubicca!?!), baš kao što su neke ranije njegove kolege tvrdile da tajkuni nisu lopovi, ( bivši sudija Vučinić), da u stvari “ vuk na ovcu pravo ima”… Da tužioci mogu da sa ulicom slave rođendane, a, da im njihove supruge i švalerke mogu biti zastupnici, a prijatelji bliski saradnici, doušnici i pregovarači-dogovarači…

Na sve ovo mesecima Embargo ukazuje, tvrdeći da se jednom zauavek mora ovoj hidri sa mnogo glava stati za vrat! Jer, snage iznutra očigledno nema! Iz ministarstva takođe. Menjaju se ministri, a hidra i dalje radi li radi: Guta narodnu nevolju na putu sopstvenog, po ko zna koji put, vaskrsnuća, tako da je svakim danom sve veća i sve jača, preteći da će nas sve odvući u svoju pećinu strave, sila mraka, nepoštenja i nepravde…

Sve je to višedecenijsko delo onih spolja, koji su sve službe unutar pravosuđa, kompletnu struku uvukli u vrzino kolo nekakavih udruženja, organizacija, u kojima se odavno sve zna: Da svi mi gubimo, a saamo pojedinci dobijaju. Kad su Majići, Boljevići, Ilići i svi drugi “dosmanlijski pravosudni proizvodi” izgubili ionako nezaslužene funkcije sa promenom vlasti, brže bolje su ih prebacili na “rezervni položaj”, da kroz nevladin sektor i dalje “rade radnju”, stežu obruč oko ionako vrlo ranjivog srpskog parvosuđa… Ti isti se i danas medijski  neviđeno eksponiraju. Postali su kao margarin, da se jednostavno u sve mešaju i glume da sve znaju!

Majiću niko ništa ne može! Predsednik Apelacionog suda ne sme da obuzda svog sudiju “margarina”… Zagorka Dolovac “ne sme ni da upita” kolege sa kime to rođendan slave? Kome se to tužioci nude i kojim sve srodnicima nabacuju “odbrane kriminalaca”?

Jednostavno svi ćute, verujući da će i ove bruke proći. Kao i mnoge ranije… Ali, neki drugi organi u državi Srbiji više nemaju pravo da ćute. Niti su za to dobili mandat od naroda. Nema više čekanja!

E.E.

Please follow and like us:
error0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *